foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

Садржај сајта

Преузмите бесплатно

На овој страни можете у пдф-у бесплатно преузети Часопис за Поезију – ПоезијаСРБ. Папирно издање поручите на мејл: pesnik@poezija.rs .

Наравно овде Вам нудимо бесплатно за преузимање у пдф-у и нека друга наша издања, као и издања наших сарадника.

ПРЕУЗМИТЕ ЧАСОПИС

ПоезијаСРБ Број 15.

 ПоезијаСРБ Број 14.
Download

ЕКСКЛУЗИВНИ ДОДАТАК - Кратке мисли

Download

ПоезијаСРБ Број 13. Download

ПоезијаСРБ Број 12.
Download

ПоезијаСРБ Број 11.
ПоезијаСРБ Број 10.
Download

ПоезијаСРБ Број 8./9. Download

ПоезијаСРБ Број 7. Download

ПоезијаСРБ Број 5./6. Download

ПоезијаСРБ Број 4. Download

ПоезијаСРБ Број 3. Download

ПоезијаСРБ Број 2. Download

ПоезијаСРБ Број 1.
Rar – Download
Pdf – Download

КЊИГЕ

 

 

НОЋАС ТИ ДОЛАЗИМ У СНОВЕ

Ноћас ти долазим у снове...
Звезданом стазом ћу доћи,
да љубим те, мазим и пазим...
И да скратим ти хладне ноћи.

Моја љубав је искрена, чиста,
у срцу ми као вечна ватра пламти,
и као најсјајнија звезда блиста!
Само твој загрљај може да је угаси.

Пусти ме да уживам у сну...
Не брини, једном ћеш бити моја!
Пламтећеш и ти у наручју мом!
А ујутру, нек сунце пробуди
спокојни осмех на лицу твом.

© Градимир Карајовић

Опширније: НОЋАС ТИ ДОЛАЗИМ У СНОВЕ - Градимир Карјовић


АКО БОГ ДА


Мирише на снег,
гашњача лампа
на дувару лагано тиња.
Огњиште се гаси
у мраку ти и ја.

Облаци мутни
ваљају се небом,
сакрише месец као светионик,
касна је јесен,
тонем у сан
у очима само твој лик.

Покривен шареном чергом
из твог мираза,
што ми мирисом твојим
одмара тело и душу,
буде ме песме петлова
од снова ништа не оста.

Одлазим рано у шуму,
чека ме напоран дан,
осташе ми ступови суви
не могу ни коњи,
а не стигох ни ја.
Узећу их идућег лета
пре него шума почне да цвета.

Велики је пост,
купус у каци,
проја из пепела.
На веригама гаравим
котлић се лагано клати,
имаће данас и топлог јела.

Кад сване јутро
отварам торове,
стадо се лењо буди.
Не знају оне за пост,
хоће на пашу,
а нека посте људи.

Скоро ће Божић,
донећу Бадњак
и највеће испећи прасе,
нека има, има и нас у кући,
а можда дуже потраје зима.

Само што није снег,
биће сметова, пртина,
биће одмора, празника,
прела и посела.
Мирисаће ракија врућа
и наша кућа цела.

Биће љубави,
дуге су зимске ноћи,
немој да стрепиш више
кад ћу ти уморан доћи.

Жеља ми је,
ако Бог да,
да се стара колевка
поново љуља
и соба напуни
дечијег плача.
Бићемо срећни ти и ја,
кућа ће нам бити,
још јача и јача.

© Милосав Ђукић Ђука
 

Опширније: АКО БОГ ДА - Милосав Ђукић Ђука


ПОВЕДИ МЕ

Моја душа иште
мало воде
са планинског
извора доброте,
жубор реке,
песму птица,
жеље неке
од мене сада
тако далеке.

Поведи ме за руку
видиш да се бојим
и да дрхтим
док крај тебе
нема стојим
и по неку сузу
у оку ти бројим.

Поведи ме тамо
где сунце сија,
где ми дашак ветра
на лицу баш прија,
где су ливаде пуне
мразовца најлепшег,
дар лепоте свевишњег.

Опширније: ПОВЕДИ МЕ - Данијела Јевремовић


КРОЗ ЖИВОТ


Пружити  шансу,
отпевати  прећутано,
трептати
са раном на души.

Плести не исплетене
љубави,
звездасто  небо чувати
од невоља и јада.

Увек се смешити
вoлeти све око себе,
срећан бити.

Опширније: КРОЗ ЖИВОТ - Латинка Ђорђевић

 
Томислав Милетић

НА КРАЈУ

Полако истиче све наше време,
примиче крају последња ноћ.
Нестају задње поноћне сене
и тихо гасне животна моћ.

Некима ће нови дан да дође,
свануће опет нове зоре,
теби и мени све ће да прође,
нестаће љубав, снови, морe.

Је ли ти жао што тако беше,
реци бар сада, не лажи, кажи.
Не бацај речи што само теше,
говори истину, себе не лажи.

Ни за чим ја не жалим,
у вечност идем ко шапат кише.
Једна ме жалост ипак прати:
зашто те нисам волео више?

Молитва последња када престане,
док задња свећа буде горела,
кад на тренутак све застане,
ти тада признај: јеси ли ме волела?

Кроз руже ћу ти опроштај дати,
кроз латице њене рећи ћу, тише.
Једна ме жалост у вечност прати:
зашто те нисам волео више?

© Томислав Милетић
 

Опширније: НА КРАЈУ - Томислав Милетић

 

МАКИ


Над Топлицом магле бдију
Тихо шуми река стара
Ја у срцу с пуно жара
Стално мислим на Марију.
Послала ми тужно писмо
Да одавно млади нисмо!

Не плаши се лепа Маки
Ни старења, ни првих бора,
Да остари мора сваки
Ко што свако мрети мора.
Терај бригу на весеље:
Испуњавај страсне жеље!
 
Сневај Маки снове фине:
Воли, грли, љуби страсно...
Не зна Љубав за године-
Шта је рано, а шта касно...
Јер док Усуд варке снује
Љубав срце подмлађује!

Страсно љуби, грли, воли-
Граби драга капи среће...
Што пропустиш после боли:
Душа хоће али тело не може и неће.
Живот живи док си лепа, слатка,
Свака брига нек ти буде кратка.

Драга моја, најдража на свету,
Не помишљај на старост и боре,
Ливада си у најлепшем цвету
Коју јесен не може да оре.
Бард не мисли о старости и смрти
Ни о чигри што је судба врти!

© Миљојко Милојевић
 
Октобар 2010.

Опширније: МАКИ - Миљојко Милојевић Биле


Живко Беговић - Беч

ПЕСМА ДИЈАСПОРИ 


Дијаспоро широм света,
дал, Ти тамо нешто смета?
Туђе сунце, друга клима,
свиђа ли се Вама свима?
 
Дијаспора тугује,
мало се ко радује!
Кад за своје добро чују,
сви се томе радују! 

Године су тамо дуге,
имају ли оне туге?
Без родбине и завичаја,
и наших лепих обичаја. 

Дијаспора тугује,
мало се ко радује!
Кад за своје добро чују,
сви се томе радују. 

Језици су непознати,
морају се савладати.
Неће Вам то лако бити,
морате их научити! 

© Живко Беговић

Опширније: ПЕСМА ДИЈАСПОРИ - Живко Беговић


НА ЖИЦИ ОКРЕЋЕ СЕ ЗВРЧАК



бескрај и тама
у излогу света осмех
пут до звезда је сладак
до непознатог живот кратак
о животу прича се истина
на жици окреће се зврчак

волим то да гледам
плотуне да слушам далеке
и судар да очекујем
волим и мржњу и зебњу
страх презирем
велики бoрци гину за недела
жена чека човека и смрт

на робији гостује већина
затвор је илузија великана
волим то да гледам
сок живота на сламку да кушам
презирем реку која из мене истиче
њу не осећам у мозгу
 

Опширније: НА ЖИЦИ ОКРЕЋЕ СЕ ЗВРЧАК - Љубодраг Обрадовић


УМИРЕ ЖИВОТ
 

Небески јахачи данас се клањају
Васкршњем јутру, небеском сјају
Ројеви пчела воде ме далеко
Тишина туче све мердијане
Знам да те ране још увек боле
Молим те, помози да живот не стане

Склопила недра своја земља јунака
Потоци плача теку
У препуну суза замагљену реку
Над Сеном и Невом
Небески јахачи лете
Умире живот пун туге и сете

Опширније: УМИРЕ ЖИВОТ - Милосав Ђукић Ћука

СУСРЕТ СА СМРЋУ

Трипут сам се видела са тобом,
Сањала сам гошћу
У свили боје меда,
Куцнула си,
Ушла
И само такла душу
***
Срце је упамтило - твоје меке прсте
Претесно је у загрљају - који ишчекујеш
***
Сваки дан има очи - боје твоје песме
Сваки дан
***

Опширније: СУСРЕТ СА СМРЋУ - Марина Адамовић