АКО БОГ ДА Мирише на снег,
гашњача лампа
на дувару лагано тиња.
Огњиште се гаси
у мраку ти и ја.
Облаци мутни
ваљају се небом,
сакрише месец као светионик,
касна је јесен,
тонем у сан
у очима само твој лик.
Покривен шареном чергом
из твог мираза,
што ми мирисом твојим
одмара тело и душу,
буде ме песме петлова
од снова ништа не оста.
Одлазим рано у шуму,
чека ме напоран дан,
осташе ми ступови суви
не могу ни коњи,
а не стигох ни ја.
Узећу их идућег лета
пре него шума почне да цвета.
Велики је пост,
купус у каци,
проја из пепела.
На веригама гаравим
котлић се лагано клати,
имаће данас и топлог јела.
Кад сване јутро
отварам торове,
стадо се лењо буди.
Не знају оне за пост,
хоће на пашу,
а нека посте људи.
Скоро ће Божић,
донећу Бадњак
и највеће испећи прасе,
нека има, има и нас у кући,
а можда дуже потраје зима.
Само што није снег,
биће сметова, пртина,
биће одмора, празника,
прела и посела.
Мирисаће ракија врућа
и наша кућа цела.
Биће љубави,
дуге су зимске ноћи,
немој да стрепиш више
кад ћу ти уморан доћи.
Жеља ми је,
ако Бог да,
да се стара колевка
поново љуља
и соба напуни
дечијег плача.
Бићемо срећни ти и ја,
кућа ће нам бити,
још јача и јача.
© Милосав Ђукић Ђука
Биографија
Милосав Ђукић Ђука је рођен је 1957. године у селу Здравињу код Крушевца. На раду у „Трајал Корпорацији“ провео је 33 године. Дипломирани економиста и сада ради у ЈКП „Градска топлана“ у Крушевцу. Уметност уопште је његова велика љубав: музика, сликарство, књижевност. Организавао је до сада 8 ликовних колонија у родном Здравињу, као и више песничких сусретања под називом „На Ђукином кладенцу“. Живи у Крушевцу, ожењен супругом Аницом, отац сина Ивана и ћерке Иване, деда три прелепе унуке Милице, Магдалене и Дуње. Нада се скором одласку у пензију.
Поезију је завoлeо због Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, са седиштем у Крушевцу и почео активније да се њом бави, гледајући примере овог удружења, које како каже веома релаксирајуће делује на њега и мотивише га да настави са писањем песама. Линкови: