e-mail: pesnik@poezija.rs
Pišite nam!
Портал ПоезијаСРБ
Преузмите бесплатно
На овој страни можете бесплатно преузети све часописе за поезију – ПоезијаСРБ у пдф-у. Ако имате додатних питања или сугестија можете нам писати на мејл pesnik@poezija.rs
Наравно овде Вам нудимо бесплатно за преузимање у пдф-у и нека друга наша издања, као и издања наших сарадника.
|
ПоезијаСРБ Број 19.
ПоезијаСРБ Број 18. 
ПоезијаСРБ Број 17.  Download ПоезијаСРБ Број 16. ПоезијаСРБ Број 15. ПоезијаСРБ Број 14.
 ЕКСКЛУЗИВНИ Кратке мисли-Марина
|
ЧИКА ТОМИНА БАШТА
Негде испред Рибарске бање,
један пензионер, Тома се звао,
седео у хладовини испод дуда
и са друштвом лепо се одмарао.
У друштву се често и попије,
а уз ракију и мезе дође...
И Тома да учмалост разбије,
у нови подухват пође.
Паде њему на ум идеја
да испод дуда земљу обради,
па да на тој уређеној површини,
паприку и патлиџане засади.
Лати се Тома мотике и ашова,
да што пре оствари свој план.
Стално ће копати и поливати,
биће му то посао сваки дан.
Трудио се и радио чика Тома,
ал све је узалуд било,
јер од плодова у хладовини,
скоро ништа није родило.
Нова идеја Томи на ум пала.
Ипак, мораће мало више да ради,
ал' прво што треба и главно,
што хитније ће, дуд да извади.
И завршивши тај мучни посао,
поново земљу обрадио.
А затим са новом вољом,
као у парку, поврће засадио.
И родили патллиџани и паприке,
од милине Томи срце заигра...
Али свет углавном покрећу неприлике
и сваки нови потез, нова је брига.
Нема сад дуда, ни великог хлада
и нико да сврати да ракију попије.
Узалуд се Тома савршеној срећи нада,
њу нико је још дочекао није.
© Живота Трифуновић
БИОГРАФИЈА:
Живота Трифуновић је рођен у селу Кобиљу, око шест километара југоисточно од Крушевца. Ту је направио прве кораке, био ђак, омладинац, пољопривредник, радник… У селу и данас живи. Од самог почетка живота не памти баш лепе успомене. Породица, отац и мајка били су сиромашни, до новца се тешко долазило. После основне школе завршио је машинбраварски занат и имао ту срећу да одмах заснује радни однос. Тако је дошао до неке сигурности и почео да зарађује неопходни новац. Нови и бољи дани су већ били на видику. После одслуженог војног рока оженио се, добио ћерку и сина и наставио са сређивањем стамбеног простора и обезбеђивања материјалних услова за живот породице. Варедно је завршио трговачку школу, а на Вишој економској школи, остало му је неколико испита, када је одустао. Поезију пише од најмлађих дана, а прву песму је објавио на сајту www.poezijascg.com . Воли спорт, риболов и ужива у дугим шетњама природoм. Бави се свим пословима, занатским и пољопривредним и у свему има успеха. Живи у уверењу да ће свима остати у сећању као добар, вредан и сналажљив радник, а и да ће поезијом придобити симпатије читалаца. Данас је доживео да постане и оно последње у животу – пензионер. Објавио је три књиге поезије у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: “Дечје очи у огледалу села” , “И сељак може песник бити” и “СЕЛО ПА СВЕ ОСТАЛО”. Члан је Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.
Линкови:
Живота Трифуновић је рођен у селу Кобиљу, око шест километара југоисточно од Крушевца. Ту је направио прве кораке, био ђак, омладинац, пољопривредник, радник… У селу и данас живи. Од самог почетка живота не памти баш лепе успомене. Породица, отац и мајка били су сиромашни, до новца се тешко долазило. После основне школе завршио је машинбраварски занат и имао ту срећу да одмах заснује радни однос. Тако је дошао до неке сигурности и почео да зарађује неопходни новац. Нови и бољи дани су већ били на видику. После одслуженог војног рока оженио се, добио ћерку и сина и наставио са сређивањем стамбеног простора и обезбеђивања материјалних услова за живот породице. Варедно је завршио трговачку школу, а на Вишој економској школи, остало му је неколико испита, када је одустао. Поезију пише од најмлађих дана, а прву песму је објавио на сајту www.poezijascg.com . Воли спорт, риболов и ужива у дугим шетњама природoм. Бави се свим пословима, занатским и пољопривредним и у свему има успеха. Живи у уверењу да ће свима остати у сећању као добар, вредан и сналажљив радник, а и да ће поезијом придобити симпатије читалаца. Данас је доживео да постане и оно последње у животу – пензионер. Објавио је три књиге поезије у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: “Дечје очи у огледалу села” , “И сељак може песник бити” и “СЕЛО ПА СВЕ ОСТАЛО”. Члан је Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.
Линкови: