ДАМАРИ ТИШИНЕ

Дамари тишине кроз жиле ми бију,
Срце ми пуцкета к’о да је од стакла,
Не подносим добро ову аритмију,
Свака реч ме написана
Поново дотакла.

Дамари тишине буде ме уз буку,
Расањују и, одлучно,
Воде ме за руку.

Разапета душа на граници јаве,
Између буђења и нестварних снова,
Притискају речи, почињу да даве,
и настане тада једна песма нова!

© Љиљана Тамбурић

Љиљана Тамбурић је рођена 30. 6.1959. године у Крушевцу, где и данас живи. Завршила средњу економску школу у Крушевцу, а цео радни век провела у Дому здравља Здравственог центра у истом граду. Мајка двеју кћери и бака троје унучади.

Поезију пише од ране младости, а на Радничким сусретима Србије 1984. године освојила је друго место. Песме су јој објављиване у Гласнику Медицинског центра. У последње време интензивно пише и учествује на песничким конкурсима, углавном у региону. Песме су јој објављене у зборницима КК „Соколово перо” из Сокобање, у зборнику са конкурса „Ћирилица – огледало српске душе” у Великом Поповцу, зборнику „Песничко посело” и зборнику „Песничка јесен крај Мораве”. Песме су јој углавном добијале похвале, као што је то био случај и на манифестацији „Љубав и вино” у Крушевцу 2020. И 2021. године. Учествује на виртуелним промоцијама Удружења песника Србије, ПоезијаСРБ.

Однедавно је члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у Крушевцу.

Још песама на www.poezija.rs