МАЛИ И ВЕЛИКИ ПРИНЦ

Немој да ти ја дођем
да те оживим!

Као фараон си се
балсамовао
својим лепљивим
песмама
послао си сам себе
за амбасадора
српске поезије
у небеском царству

Немој да ти ја тамо
дођем
да те оживим
ти се само правиш
мртав
у инат мени
и Његош се одселио…

Тужић́у те
да си фалсификовао
принчевску титулу
доста је више твог
реч-ног терора!

Незасити китови
гутају твоје
протеинске
стихове
узалуд будим
жене које те сањају
давим твоју сенку
у Скадарлији
кварим ти слику
али рачунар не памти
дефорамцију
ови вечито млади
програмери пију
али се не дрогирају
само пишу поезију
онако како си им
ти наредио
као Лењин

Писати, писати,
писати…

Ругаш ми се Бранко
мртав насмејан
залепио си се за
Интернет
као жвака
ма тражићу од Гугла
да те скроз избрише
ургираћу да те
Википедиа
прогласи живим
а Хаг невиним

Па кад ти компјутерска
месечина
обасја лице
шта ћеш онда
паметно да напишеш
онако измрцварен
сумасишавши
без националне
пензије?

Ма одкуд теби рачунар?
За тебе је обична
оловка
ти си је сигурно и
у гроб прошверцовао
и пишеш, пишеш,
пишеш…

© Елеонора Лутхандер

Биографија

Елеонора Лутхандер је рођена у Крушевцу 9. фебруара 1954. године, где је живела до поласка у школу, а затим се са родитељима преселила у Београд. У Београду је завршила Основну школу “Светозар Марковиć”, Осму београдску гимназију, Вишу туристичку школу (Туристички водич за Београд и Србију) и Економски факултет, Смер саобраћај и туризам.

После удаје за шведског новинара Пера Лутхандера, 1975. године, живела је у Минхену, Москви, Стокхолму и на острву Хвару. Са супругом је путовала по целој Европи, а била је и у Кини, Јапану, Северној Америци и Северној Африци. Вратила се први пут у Крушевац 2008. године, на позив песника Љубодрага Обрадовића, власника сајта www.poezijascg.com и директора Културног центра Крушевац, са којим је од тада веже лепа и плодна сарадња.

    Широк стваралачки ангажман

- Од тринаесте године пишем песме. Занимала ме глума, али нисам лако учила напамет туђе песме и текстове, нити су ми родитељи дозволили да се тиме бавим. Зато сада јавно наступам читајући своју поезију. Правим поетске перформансе и такмичим се од 1998. године у поетским дуелима у Шведској, сваке године на Шведском првенству у поезији, (такозвани Poetry Slam). Организовала сам први Poetry Slam и у Србији, 2004. године. Пеформанс "Икебана" је са оригами цветовима, на којима су написани хаику стихови. Бавим се читањаем поезије у различитим амбијентима, што је документовано и на YouTube. На тој Интернет мрежи налази се и песма "Заљубљена у тежину", коју сам написала са само седамнаест година. Заједно са ћерком Александром играм у најновијем филму шведског режисера Роја Андерсона (Roy Andersson), “Два голуба су седела на грани и размишљала о животу”, који ће бити готов 2012. године. У слободном времену бавим се пливањем, одлазим у оперу и позориште, путујем, уживам у куповинама одеће и шешира...

Елеонора је први пут уопште објављена на турском језику, 1992. године у преводу Мустафе Кемала Карахасана. Прва њена књига поезије објављена на матерњем језику, српском, била је "Минут ћутања" 2005. Друга је "Мојим устима" 2006. која је заправо требало да се зове "Б-03", али издавач то није дозволио. Следећа књига ће изаћи почетком 2012. године и тако ће се звати. Њена трећа збирка поезије на српском зове се "Капитал" 2008. То би могло да се швати као стручна песничка литература, јер је Елеонора и песник и дипломирани економиста, која је изучавала марксизам, дакле, поседује "само" песнички капитал. Уврштена је у многе антологије, како у Шведској, на пример у антологију "Шведски хаику", тако и у Србији, у неколико зборника боемске поезије и сл. Тројезична књига (шведско – српско - енглеска),"Икебана" из 2006. је својеврсна сликовница хаику цветова. У јесен 2010. године изашла је рецензија Елеонорине најновије књиге на шведском “Kranvatten” (“Чесмовача”), код издавача “Ord&visor” и то је шеста збирка песама на шведском језику књижевнице рођене у Србији. Њен највновији превод на шведски је књига поезије “Писма из Србије”, аутора Слободана Бранковића. Превела је и песме 186 српских песника на шведски језик у три тома антологије “Поезију ће сви писати”, према стиху Бранка Миљковића.

- Од 2004, од када сам први пут позвана на Међународне сусрете писаца (позвали су ме још 2006, а више не добјам позиве), до 2010. године, објавила сам укупно 17 књига, 7 књига своје поезије на српском језику, две своје књиге на шведском и 8 књига превода са и на српски језик. Упркос свему и даље неуморно преводим и шаљем своје песничке прилоге за антологије и зборнике и песничке сајтове, трудећи се да ми се не избрише песнички и преводилачки траг у домовини и у родном граду Крушевцу. Редовни сам сарадник и сајта Љубодрага Обрадовића, директора КЦК, www.poezijascg.com.

    Врхунске стручне критике

“Елеонора Лутхандер је песник која “пришива север за југ у једну литерарну заставу”. Списатљица је, такође, публикована у својој домовини Србији, и преводилац је шведске поезије на свој матерњи језик. Оригиналан сликовити језик, са духовитим метафорама, понекад драстичним, несентименталним и неочекиваним, прво је што читаоцу пада у очи. Песме се често састоје од краћих имперсија, једно дванаестак хаику стихова, или од рефлексија о љубавним тешкоћама или свакодневним проблемима. Читалац назире торбулентну животну судбину.Високо и ниско се мешају и стварају узбудљиве контрасте. “Високо у дрвећу / пале се мала зелена светла / парк светлуца /одевен / у прозрачни / гоблен”. Списатељица зна да ужива у животу, она је “монахиња у храму живота”. Песме исијавају поетску енергију која обузима. Без сумње, Лутхандерова је један освежавајући део нашег лирског предела.” (Ulla Siljeholm, рецензент Централне библиотеке у Шведској).

Елеонора је члан је Удружења књижевника и преводиоца Шведске од 1996. године, Удружења књижевника Србије од 2004. године, као и Удружења књижевника Црне Горе од 2008, које је 2009. годне штампало избор из Елеонорине љубавне поезије, “Медовина”. Члан је и Удружења песника Србије - ПоезијаСРб од 2012. године. Елеонорин деда по оцује рођен на Чеву, које је Његош опевао. Прва Елеонорина књига поезије изашла је 1993. године у Народном свеучилишту Сплит, “Звончићи среће”, која заједно са књигом “Пут у Гдињ” из 1994, чини “Хварска приговарања”, штампана 2006. године у Београду, код издавача Књижевне омладине Србије. Преведена је на турски енглески, холандски, фарси и јапански језик. Елеонора има укупно 28 публикованих књига у Шведској, Србији, Хрватској и Црној Гори, као и четири електронске књиге објављене у Штокхолму на веб сајту www.serum.nu

    Елеонора није примљена у Удружење књижевних преводилаца Србије

- У телефонском разговору док сам била у градском аутобусу бр. 43 саопштена ми је таква одлука са образложењем да моји преводи не одговарају оригиналима и да сам одабрала безначајне писце за превођење. Превела сам најважније савремене шведске песнике на српски: Лугнову, Ојера, Модисона и Лундела. За мене су то драгоцене књиге шведских писаца, од којих је Кристина Лугно члан Нобеловог комитета. Преведене књиге и оригинале предала сам на увид, још од 2007. године, и до сада ми нису враћене. Ја, иначе, спадам у дијаспору “без пара”, а као поносна и самостална жена, одбила сам понижавајуће, такозване “љубавне” понуде, које би ми руинирале углед и наводно обезбедиле адекватну медијску пажњу и веће издаваче, као и пристојне приходе од књижевних превода.

Пала сам у “немилост” медија и кoлeга (од којих готово сви раде, или су радили у медијима), а неки од њих ми се више не јављају на улици, нити одговарају на електронску пошту, мада сам их све и о свом трошку превела на шведски језик и етаблирала њихова књижевна имена у Шведској. Сакупљајући песме српских писаца за антологију, док нисам наследила стан од мајке, руске племкије, сликарке и песникиње, од 2004. до 2007. становала сам у Београду у изнајмљеним собама, повремено у дубоком сиромаштву. Била сам приморана да прескупо плаћам штампање својих песничких књига и књига превода.

    Угледна породица Лутхандер

Породица Лутхандер је оснивач једне од најстаријијих пивара у Шведској, Åbro, из 1856. године. И данас постоји пиво Лутхандер. Две песничке књиге Елеоноре Лутхандер се налазе у Нобеловој библиотеци. Да ли се на њиховим полицама налази и поезија Лутхандер и пиво “Лутхандер”? Или које пиво се пије у Нобеловом комитету, док се чита Лутхандер... Елеонорин свекар Ленарт Лутхандер, написао је књигу “Стриндберг у Данској”, која је заступљена у Нобеловој библиотеци. У Шведској је, такође, у осамнаестом веку већ живела извесна Елеонора Лутхандер, супруга једног протестантског свештеника и псалмописца.

После дванест година брака са шведским новинаром, уследио је развод. Он се оженио са кoлeгиницом Bite Hamargren. Елеонора је подигла и школовала двоје деце, Алексанру - Ему и Амадеуса – Јоакима, обоје магистри наука на Штокхолмском универзитету. Ћерка Александра приводи крају своју докторску дисертацију на Факултету за културу и медије Универзитета Мегатренд у Београду, са темом о утицају Бергманових филмова на токове европске културе. Елеонора живи блузу своје деце у Штокхолму, у отменом делу града, Ostermalm, као и понекад у Београду, где је до куће прате пси луталице у насељу Котеж. Елеонора каже: "Нисам довољно богата да живим у свом граду" и пита у песми "Повратница": "Пошто муж? Пошто град?"...