e-mail: pesnik@poezija.rs
Pišite nam!
Портал ПоезијаСРБ
Преузмите бесплатно
На овој страни можете бесплатно преузети све часописе за поезију – ПоезијаСРБ у пдф-у. Ако имате додатних питања или сугестија можете нам писати на мејл pesnik@poezija.rs
Наравно овде Вам нудимо бесплатно за преузимање у пдф-у и нека друга наша издања, као и издања наших сарадника.
|
ПоезијаСРБ Број 19.
ПоезијаСРБ Број 18. 
ПоезијаСРБ Број 17.  Download ПоезијаСРБ Број 16. ПоезијаСРБ Број 15. ПоезијаСРБ Број 14.
 ЕКСКЛУЗИВНИ Кратке мисли-Марина
|
ДАМАРИ ТИШИНЕ
Дамари тишине кроз жиле ми бију,
Срце ми пуцкета к’о да је од стакла,
Не подносим добро ову аритмију,
Свака реч ме написана
Поново дотакла.
Дамари тишине буде ме уз буку,
Расањују и, одлучно,
Воде ме за руку.
Разапета душа на граници јаве,
Између буђења и нестварних снова,
Притискају речи, почињу да даве,
и настане тада једна песма нова!
© Љиљана Тамбурић
НОЋАС ТИ ДОЛАЗИМ У СНОВЕ
Ноћас ти долазим у снове...
Звезданом стазом ћу доћи,
да љубим те, мазим и пазим...
И да скратим ти хладне ноћи.
Моја љубав је искрена, чиста,
у срцу ми као вечна ватра пламти,
и као најсјајнија звезда блиста!
Само твој загрљај може да је угаси.
Пусти ме да уживам у сну...
Не брини, једном ћеш бити моја!
Пламтећеш и ти у наручју мом!
А ујутру, нек сунце пробуди
спокојни осмех на лицу твом.
© Градимир Карајовић
ПОВЕДИ МЕ
Моја душа иште
мало воде
са планинског
извора доброте,
жубор реке,
песму птица,
жеље неке
од мене сада
тако далеке.
Поведи ме за руку
видиш да се бојим
и да дрхтим
док крај тебе
нема стојим
и по неку сузу
у оку ти бројим.
Поведи ме тамо
где сунце сија,
где ми дашак ветра
на лицу баш прија,
где су ливаде пуне
мразовца најлепшег,
дар лепоте свевишњег.
КРОЗ ЖИВОТ
Пружити шансу,
отпевати прећутано,
трептати
са раном на души.
Плести не исплетене
љубави,
звездасто небо чувати
од невоља и јада.
Увек се смешити
вoлeти све око себе,
срећан бити.
Томислав Милетић
НА КРАЈУ
Полако истиче све наше време,
примиче крају последња ноћ.
Нестају задње поноћне сене
и тихо гасне животна моћ.
Некима ће нови дан да дође,
свануће опет нове зоре,
теби и мени све ће да прође,
нестаће љубав, снови, морe.
Је ли ти жао што тако беше,
реци бар сада, не лажи, кажи.
Не бацај речи што само теше,
говори истину, себе не лажи.
Ни за чим ја не жалим,
у вечност идем ко шапат кише.
Једна ме жалост ипак прати:
зашто те нисам волео више?
Молитва последња када престане,
док задња свећа буде горела,
кад на тренутак све застане,
ти тада признај: јеси ли ме волела?
Кроз руже ћу ти опроштај дати,
кроз латице њене рећи ћу, тише.
Једна ме жалост у вечност прати:
зашто те нисам волео више?
© Томислав Милетић
Полако истиче све наше време,
примиче крају последња ноћ.
Нестају задње поноћне сене
и тихо гасне животна моћ.
Некима ће нови дан да дође,
свануће опет нове зоре,
теби и мени све ће да прође,
нестаће љубав, снови, морe.
Је ли ти жао што тако беше,
реци бар сада, не лажи, кажи.
Не бацај речи што само теше,
говори истину, себе не лажи.
Ни за чим ја не жалим,
у вечност идем ко шапат кише.
Једна ме жалост ипак прати:
зашто те нисам волео више?
Молитва последња када престане,
док задња свећа буде горела,
кад на тренутак све застане,
ти тада признај: јеси ли ме волела?
Кроз руже ћу ти опроштај дати,
кроз латице њене рећи ћу, тише.
Једна ме жалост у вечност прати:
зашто те нисам волео више?
© Томислав Милетић
МАКИ
Над Топлицом магле бдију
Тихо шуми река стара
Ја у срцу с пуно жара
Стално мислим на Марију.
Послала ми тужно писмо
Да одавно млади нисмо!
Не плаши се лепа Маки
Ни старења, ни првих бора,
Да остари мора сваки
Ко што свако мрети мора.
Терај бригу на весеље:
Испуњавај страсне жеље!
Сневај Маки снове фине:
Воли, грли, љуби страсно...
Не зна Љубав за године-
Шта је рано, а шта касно...
Јер док Усуд варке снује
Љубав срце подмлађује!
Страсно љуби, грли, воли-
Граби драга капи среће...
Што пропустиш после боли:
Душа хоће али тело не може и неће.
Живот живи док си лепа, слатка,
Свака брига нек ти буде кратка.
Драга моја, најдража на свету,
Не помишљај на старост и боре,
Ливада си у најлепшем цвету
Коју јесен не може да оре.
Бард не мисли о старости и смрти
Ни о чигри што је судба врти!
© Миљојко Милојевић
Октобар 2010.
Живко Беговић - Беч
ПЕСМА ДИЈАСПОРИ
Дијаспоро широм света,
дал, Ти тамо нешто смета?
Туђе сунце, друга клима,
свиђа ли се Вама свима?
Дијаспора тугује,
мало се ко радује!
Кад за своје добро чују,
сви се томе радују!
Године су тамо дуге,
имају ли оне туге?
Без родбине и завичаја,
и наших лепих обичаја.
Дијаспора тугује,
мало се ко радује!
Кад за своје добро чују,
сви се томе радују.
Језици су непознати,
морају се савладати.
Неће Вам то лако бити,
морате их научити!
© Живко Беговић
НА ЖИЦИ ОКРЕЋЕ СЕ ЗВРЧАК
бескрај и тама
у излогу света осмех
пут до звезда је сладак
до непознатог живот кратак
о животу прича се истина
на жици окреће се зврчак
волим то да гледам
плотуне да слушам далеке
и судар да очекујем
волим и мржњу и зебњу
страх презирем
велики бoрци гину за недела
жена чека човека и смрт
на робији гостује већина
затвор је илузија великана
волим то да гледам
сок живота на сламку да кушам
презирем реку која из мене истиче
њу не осећам у мозгу
СУСРЕТ СА СМРЋУ
Трипут сам се видела са тобом,
Сањала сам гошћу
У свили боје меда,
Куцнула си,
Ушла
И само такла душу
***
Срце је упамтило - твоје меке прсте
Претесно је у загрљају - који ишчекујеш
***
Сваки дан има очи - боје твоје песме
Сваки дан
***
Трипут сам се видела са тобом,
Сањала сам гошћу
У свили боје меда,
Куцнула си,
Ушла
И само такла душу
***
Срце је упамтило - твоје меке прсте
Претесно је у загрљају - који ишчекујеш
***
Сваки дан има очи - боје твоје песме
Сваки дан
***
MOSTARSKA ZAKLETVA
Kaži u šta da ti se zakunem
i zakleću su
u kamen, u stijenu,
u mostove,
u Radobolju hladnu.
Zakleću se u Mahalu,
Carinu, Luku,
zakleću ti se
u sokak, u Šantićev park,
zakleću se da te volim.
Zakleću ti se
u Zvijezdare,
u Rondo,
u Brankovac,
u Musalu,
zakleću se da te želim.
Kaži u šta da ti se zakunem
i zakleću su
u kamen, u stijenu,
u mostove,
u Radobolju hladnu.
Zakleću se u Mahalu,
Carinu, Luku,
zakleću ti se
u sokak, u Šantićev park,
zakleću se da te volim.
Zakleću ti se
u Zvijezdare,
u Rondo,
u Brankovac,
u Musalu,
zakleću se da te želim.