e-mail: pesnik@poezija.rs
Pišite nam!
Портал ПоезијаСРБ
Преузмите бесплатно
На овој страни можете бесплатно преузети све часописе за поезију – ПоезијаСРБ у пдф-у. Ако имате додатних питања или сугестија можете нам писати на мејл pesnik@poezija.rs
Наравно овде Вам нудимо бесплатно за преузимање у пдф-у и нека друга наша издања, као и издања наших сарадника.
|
ПоезијаСРБ Број 19.
ПоезијаСРБ Број 18. 
ПоезијаСРБ Број 17.  Download ПоезијаСРБ Број 16. ПоезијаСРБ Број 15. ПоезијаСРБ Број 14.
 ЕКСКЛУЗИВНИ Кратке мисли-Марина
|
ТАКО ИДЕ ТА ИГРА
Била је сенка пролећа
Била је пролећна сенка
Сенка је била пролеће
Тако иде та игра
У којој би да учествујеш
Ти љубоморни
А на шта ли си
то љубоморан
Шта хоћеш
Кажи
Ко ће ме загрејати
Ко ме још воли
Дајте вреле шаке
Дајте ужарене погледе
Хоћеш факир да будеш
Игуман
Секташ
Хоћеш у револуцију
Ратове силне да водиш
Ти си ко створен за еволуцију
Мирно да сањаш
Била је сенка пролећа
Била је пролећна сенка
Сенка је била пролеће
КАКО ДА ТИ КАЖЕМ
Како да ти кажем
да ми је жао
због неразумног ћутања
због бесмисленог разговора
због изговорених речи које
никада само речи нису
изговорене онако успут
Како да ти кажем
да ми је жао
за ништа
за све
за суморно јутро
за предугу ноћ
испуњену кошмаром
неизреченог кајања
Како да ти тражим
да ме волиш
када ја не волим
себе саму
због суровости
због искључивости
и бесмислене себичности
Како да ти кажем
да ми је жао
због неразумног ћутања
због бесмисленог разговора
због изговорених речи које
никада само речи нису
изговорене онако успут
Како да ти кажем
да ми је жао
за ништа
за све
за суморно јутро
за предугу ноћ
испуњену кошмаром
неизреченог кајања
Како да ти тражим
да ме волиш
када ја не волим
себе саму
због суровости
због искључивости
и бесмислене себичности
ИСТИНА ТИШИНА
Покушавам
Да прикријем
Оно што могу.
И што ми
Измиче
Испод ногу.
Док ми се
У глави врзма
Тај чуперак
Пали мисли
И слике.
У ходнику школе
Све више упадам
И провлачим се
Кроз заљубљене
Тунеле.
ЧИКА ТОМИНА БАШТА
Негде испред Рибарске бање,
један пензионер, Тома се звао,
седео у хладовини испод дуда
и са друштвом лепо се одмарао.
У друштву се често и попије,
а уз ракију и мезе дође...
И Тома да учмалост разбије,
у нови подухват пође.
Паде њему на ум идеја
да испод дуда земљу обради,
па да на тој уређеној површини,
паприку и патлиџане засади.
ЖЕЛЕЛА САМ ЖИВОТ
Желела сам живот без лажи и кајања,
самоћу да оставим иза себе.
Да потражим прави пут,
у радости да живим поред тебе.
Твоје очи су сијале од среће...
И ја сам понекад летела у облацима...
И увек се враћала теби,
насмејана чистог срца.
СТАРА МАЈКА
Када једном одем
Отићи ћу за навек
С болом што сам овде
Оставила душу
Што су нека браћа
На ме дигла камен
Јер сам само Крстом
Ходала кроз пустош!
А како ја волим
Све од нашег соја
Све наше грешнике
Праведнике, редом
И како тек љубим
Кукурузна поља
И праштам јер тако
Носим се са бедом!
А како ја патим
Јер мој народ пати
Јер се гложи навек
Несложан и сетан
У тишини плачем
Причам са костима
Што су наши преци
Просули у етар!
КРАЈ МОРАВЕ
На обали реке Мораве миле,
старица седа таласе броји.
Сећа се радо младости своје,
љубави прве, коју још воли.
Морава милује корито своје,
ко њега некад старица што је,
Мораву гледа, ал срце пати,
пуста младост неће да се врати.
На обали реке Мораве миле,
старица седа таласе броји.
Сећа се радо младости своје,
љубави прве, коју још воли.
Морава милује корито своје,
ко њега некад старица што је,
Мораву гледа, ал срце пати,
пуста младост неће да се врати.
БАГРЕМ
Крај потока у травама дивљим
Витлало је неко ветровито време
На брежуљку поред старе разгранате липе
Проклијало гордо багремово семе
Храниле га кише, подизало сунце
Будиле га зоре, опседали дроздови
Радовале пчеле, штитили га људи
Зими га грејали чисти бели гроздови
Нарастао багрем сад у небо гледа
У месецу мају ништа није крио
Цветовима својим бојио је рухо
И од своје браће најлепши је био
Крај потока у травама дивљим
Витлало је неко ветровито време
На брежуљку поред старе разгранате липе
Проклијало гордо багремово семе
Храниле га кише, подизало сунце
Будиле га зоре, опседали дроздови
Радовале пчеле, штитили га људи
Зими га грејали чисти бели гроздови
Нарастао багрем сад у небо гледа
У месецу мају ништа није крио
Цветовима својим бојио је рухо
И од своје браће најлепши је био
ДОК ПРОЛАЗИШ ГРАДОМ
Као и сви други, дивим ти се крадом,
заборављам поглед негде на твом телу ,
можда и не слутиш док пролазиш градом,
дечацима ледиш крв тек узаврелу.
Све некако стане, заћути у трену,
а погледи неми у стопу те прате,
прошапће неко види ону жену,
кад одмакнеш лаже да од некуд зна те .
Ако се окренеш ил застанеш мало,
свако главу доле ко да нешто тражи,
од погледа твога занеме јунаци,
настане тишина ко на мртвој стражи.
Као и сви други, дивим ти се крадом,
заборављам поглед негде на твом телу ,
можда и не слутиш док пролазиш градом,
дечацима ледиш крв тек узаврелу.
Све некако стане, заћути у трену,
а погледи неми у стопу те прате,
прошапће неко види ону жену,
кад одмакнеш лаже да од некуд зна те .
Ако се окренеш ил застанеш мало,
свако главу доле ко да нешто тражи,
од погледа твога занеме јунаци,
настане тишина ко на мртвој стражи.
ЖИВОТ ТЕЧЕ
Опет је јесен и прохладно вече,
Ти хладне руке у мојима грејеш,
Листаш године моравских ветрова,
И уместо нежности, кисело се смејеш.
Лагано своја сећања будиш
Да би у њима пронашла траг,
Који су ветрови судбине тебе,
Довели мени у овај град.
Под небом где звезде много мање сјаје
И дан узмиче од ноћне тмине,
Године јуре, ми их не стижемо,
Све нас брже вуку до голе истине.