Годишња скупштина Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ одржана је у суботу, 16. 4. 2022. године у 12:00 сати у Белој сали КЦК. Усвојен је извештај о раду и финансијски извештај за 2021. годину. Такође је усвојен Финансијски план и Програм рада за 2022. годину, а избрани су и Управни одбор и Надзорни одбор. После скупштине одржан је програм ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА у коме је свако од присутних песника изговорио по једну своју песму, а аутори других књижевних остварења део из свог стваралаштва. Промовисали смо и Монографију МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2008. – 2021. Сви присутни песници изговорили су по једну своју песму, а афористичари одабране афоризме. Програм промоције монографије МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2008. – 2021. осмислили су аутори др Велибор Лазаревић и Љубодраг Обрадовић, а у вођењу програма помогла им је Светлана Ђурђевић. У програму су поред њих учествовали и афористичари: Драгиша Павловић Расински и Братислав Бата Костадинов и песници: Слађана Бундало, Живојин Манојловић, Првослав Пендић Пенда, Милосав Ђукић Ћука, Милош Ристић, Богдан Јевтић, Градимир Карајовић, Миљко Шљивић, Живота Трифуновић, Мирослава Смиљанић, Олга Раденковић, Даница Рајковић, Данијела Јевремовић, Снежана Поповић, Драгојло Јовић, Мирослав Мирко Стојадиновић и Љиљана Тамбурић.

Љубодраг Обрадовић, др Велибор Лазаревић и Светлана Ђурђевић

Љубодраг Обрадовић


Др Велибор Лазаревић


Светлана Ђурђевић


Љубодраг Обрадовић


Светлана Ђурђевић


Сниматељ РТК


Слађана Бундало


Драгиша Павловић Расински


Живојин Манојловић


Првослав Пендић Пенда




Милосав Ђукић Ђука


Милош Ристић


Богдан Јевтић


Градимир Карајовић






Миљко Шљивић


Живота Трифуновић




Мирослава Смиљанић


Олга Раденковић


Даница Рајковић


Данијела Јевремовић


Драгојло Јовић


Братислав Бата Костадинов


Мирко Стојадиновић


Љиљана Тамбурић


Снежана Поповић

УЗ или НИЗ МОРАВУ?

Куда и како пливати даље?
Уз или низ Мораву, питање је сад?
Судбини питање по голубу шаљем
да успоставим нарушени склад.

Јер, одавно песму нисам написао
која ће срце спокојним да држи...
И кренуо да пронађем смисао,
који неће немиром ум да спржи.

Јер, одавно нисам изнад Мораве
летео на крилима својих снова
и тражио ону, што има очи плаве,
да јој стихом стварам свет изнова.

Јер, одавно ме љубав није понела
у чаробни свет, који само она тке.
И не видим одавно, излаз из тунела,
иако и превише верујем у снове.

Све реке, одувек, некуда теку,
полако односећи наше наде.
Одувек сви газимо исту реку
и живот нам неко од рођења краде.

Све наше истине неумитно вену,
заблуде су нам, из дана у дан, веће.
Ја још љубоморно чувам успомену
на своју младост и те дане среће.

Кад сам у моравским вировима
конопљу са својима знао киселити...
И сањао, да ће ми после, на прелима,
девојке у живот љубав уселити.

Кад сам у моравским воденицама
брашно од целог зрна пшенице млео
и волео цуру са бујним плетеницама,
која се памти за живот цео.

Кад сам у вечери топле, летње,
газио спрудом и моравским брзацима
и знао, да спречити ме нико неће,
да кроз живот пловим на стиховима.

То сећање и сад ме у изазове узноси...
Животно искуство само је обмана!
Живот слабиће као сабљом коси
и исклеше им у срцу безброј рана.

А ја још увек у души гајим спокој.
Стихови ми изнова, срцу мир доносе.
Свако живи нек живи сан свој,
а моје мисли, сад су као кап росе.

Ако их рука одмах на папир не разлије,
своју истину и од мене ће скрити.
Као сунце, кад првим зраком росу попије,
тако ни мене, ни мисли, више неће бити.

И куда и како пливати даље?
Уз или низ Мораву, питање је сад?
Ја више не бринем за те ситне детаље,
јер знам, прошлост се не враћа никад!

И куда и како пливати даље,
кад је на сред Мораве укотвљена скела?!
Судбина и мени одговор по голубу шаље:
Животна струја те, низ матицу, већ понела...

© Љубодраг Обрадовић

 

И да одмах одговорим: МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК је лепота поезије и живота, која траје!

Дружење песника и свих заљубљеника у поезију, науку и уметност, које се догађа на скели укотвљеној на средини Мораве, уз светлост месеца и бакљи и уз музику која тече заједно са реком…

Песници који читају своје стихове, филозофи који казују своје визије о свету који се тако брзо мења, певачи, фрулаши, трубачи, хармоникаши, гуслари, виолинисти... и сви други учесници и гости манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК, добар су знак да она доноси приступ пун лепоте и садржаја који ће трајати...

И све то се дешава у селу Бела Вода! У музеју клесарства, на Беловодској чесми и на скели на Западној Морави! И у беловодским кафићима, у дружењу учесника до зоре после програма…

Да, све то је јединствена песничко-музичка културна манифестација МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК чији је идејни творац др Велибор Лазаревић, а коју сада заједнички организују: Вукова задужбина и МЗ Бела Вода, Удружење песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и Друштво српско-руског пријатељства ПРВОСЛАВЉЕ из Крушевца.

МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК је свакако књижевна манифестација јединствена у Србији. Јединствена по поезији, филозофији, афоризмима и музици коју овде слушамо. Јединствена је и по амбијенту у коме се догађа.

Поштовани читаоци, драги песници,

Одмах на почетку уводног текста покушао сам да из мог угла одговорим  на питање ШТА ЈЕ ТО МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК? Ви можете, ако прочитате књигу и одгледате доступне видео снимке са манифестације, или сте пак били на манифестацији, да процените колико сам у томе успео, а можете и сами одговорити на постављено питање. Биће ми драго да Ваш одговор објавим на сајту www.poezija.rs. 

Мени је велика част да сам био у прилици да учествујем од самог почетка на манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК, на Морави, у срцу Србије, у Белој Води, која је изнедрила вредне вајаре који сјај Беловодске Розете проносе широм света. Надам се да ће сјај поезије и музике који је годинама пловио низ Мораву у свет, овом књигом допловити и до Вас и да ће имати  моћ да Вам све лепоте овог поднебља, покаже управо онаквима какве и јесу, величанствене…

У то име желим да поздравим све Вас, који читате ову књигу, у име свих суорганизатора манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК, који су се у тој улози нашли било кад за сво ово време од 2008. до 2021. године: Вукове задужбине, КУД-а Ратко Јовановић и МЗ Бела Вода, Културног центра Крушевац, Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и  Друштва српско-руског пријатељства “ПРАВОСЛАВЉЕ” из Крушевца. Сви они су се трудили, у свакој указаној им прилици, да лепоту тренутака идиле на Морави донесу у душу сваког учесника манифестације и тако је сачувају за вечност…

Јер, “Оно што је Сена за Француску, Волга за Русију, Мисисипи за Америку, Нил за Египат, Жута река за Кину, Амазон за Бразил, Еуфрат и Тигар за арапске земље, Ганг за Индију - то је за Србе и Србију Морава. Те реке Као да су одређивале судбину народа који су живели на њиховим обалама па су, отуда, и најприсутније и у њиховом животу и у њиховим књижевностима. По њима (њиховим именима) препознајемо и земље којима теку и народе који око њих настају и опстајавају. И ето у томе обистињења Хераклитове мисли да „од земље постаје вода а од воде душа“. Баш због те земље, због те воде и због те душе и Морава је најопеванија река у српској књижевности, па Вук Караџић, с правом, вели да су „Срби готово сваку већу воду називали Моравом“. Душа српског народа је опијена Моравом, а благородна нарав и дух Мораве одувек су били шири и већи од њеног земљописног шара.”*

*Ове речи, које тако једноставно казују суштину значаја Мораве за Србију, записао је др Велибор Лазаревић, идејни творац ове манифестације, у својој јединственој антологији “Играли се коњи врани” још 1991. године. Сви ми, који смо тим идилама на Морави били присутни, трудили смо се да у тај мозаик о Морави додамо бар један мали камичак из наших душа, макар то био онај срећни белутак који ће о Белој води упамтити све бајке… И причати их Вам заувек…

Зато сам и одлучио, заједно са др Велибором Лазаревићем, да манифестација МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК не би остала САГА која се годинама препричава док сећања не избледе, да заједнички уприличимо ову књигу, која ће изаћи као самостално издање и специјалан додатак часописа ПоезијаСРБ број 17. у дигиталном облику.

У  књизи  сам, речима и фотографијама, покушао да забележим оно што се на манифестацији догађало у континуитету од оснивања 2008. до 2021. године (изузев 2020. када се није одржала), а шта је мени било доступно. Наравно и Велибор је белижио своје утиске, посебно за прве године манифестације.

Ову манифестицију осмислио је и реализовао др Велибор Лазаревић из Беле Воде, а ја сам као његов најближи сарадник предано учествовао у креацији и реализацији манифестације. Уз то сам фотографисао, снимао, бележио и објављивао записе о свакој одржаној манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАНИК на сајтовима: www.poezijascg.com и www.poezija.rs.

Oва књига je објављена у пдф-у на линку: МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2008. - 2021. Можете је бесплатно преузети кад пожелите...

Свесан, да се само писањем и читањем књига о неком догаћају, готово никад у потпуности не може дочарати целокупна атмосфера догађаја, зато, да би Ваш доживљај био потпунији, препоручујем да обавезно погледате слике и видео записе приређених програма, које сам ја снимио и објавио на сајту www.poezija.rs, а линкове можете погледати на крају књиге.

Наравно, праву и потпуну атмосферу, којом зрачи МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК у Белој Води, можете осетити само учешћем на манифестацији!

И да Вас, на крају овог уводника, подсетим још једном: МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК је лепота поезије и живота, која траје…


У СЛАВУ ВОДЕ, ЛЕПОТЕ И УМЕТНОСТИ  - др Велибор Лазаревић
 

Др Велибор Лазаревић

Лета Господњег, 2008. засновасмо МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК као живу књигу највећих уметничких вредности моравског народа - као вековник који ће се памтити у духу и слову док теку три Мораве.
 
Све то догађа се у једном складном селу културе, богатом водама, природним лепотама и са још лепшим именом Бела Вода. Ту осмислисмо романтичну, бајковиту сцену, уз помоћ Љубодрага Обрадовића из Треботина и других пријатеља; бајку и барку (скелу) на моравској води коју окитисмо чаровитим речима, занесеним песмама и свиркама, а за душе заљубљеника и поштоваоца природе и Мораве.

Поделисмо ову свечаност на два циклуса:
·    Од извора писмености до извора живота (упознавање са праисторијском писменицом и Музејом вајарства и клесарства Моравске школе; шест овенчавање источника воде на Великој чесми од песника из шест градова Србије, који читају поезију о води);
·    Музичко-поетских обреда на светим водама Мораве који подразумевају беседу о води, домаћина свечаности (звање које се стиче пријемом, односно поримопредајом норавског белутка), пловећим порукама и венцима вере, љубави и наде које низ Мораву шаљу најмлађи. Све то у моравско предвечерје, кад сунце зађе за врбаке и Мораву.

Смењивало се ту на стотине песника, певача и свирача из престонице Србије и унутрашњости. Све лепоте и душе стваралаца стапале су се са таласима Мораве,  разносиле врбацима, пољима, ливадама и луговима. Реч је о јединственој свечаности у Србији, на Балкану, Европи и свету, а у славу воде, на води или крај воде која је за све добре људе суштина живота и опстанка људске цивилизације и самог живота на планети Земљи. Њоме указујемо на лепоту и нужност очувања и поштовања светости воде и целокупне природе, онима који то не виде - да би видели, онима који не чују да би чули; онима који не  знају - да би знали.

Оне што је за све учеснике очаравајуће јесу атмосвера, амбијенти и сцене у којима се све ово збива, а то је двориште старе чесме у средишту Беле Воде, моравска скела усидрена на сред Мораве, чамци који са певачима и свирачима плове низ Мораву у сумрак, античке бакље и одсјај воде у плаветнилу ноћи.

Свој тој лепоти у спомен и ова књига, као специјални дигитални додатак Часопису за поезију - ПоезијаСРБ у коме су сабране све године Моравског цароставника - за памћење и незаборав. На многаја љета.

КАД МОРАВА ПЕВА А ПЕСАК ШКРГУЋЕ - др Велибор Лазаревић

Свако се посвети нечему и потроши живот или на мудрости или на лудости!

Ми смо своје мисли, своје време и своје таленте  посветили култури, уметности (речима, музици, слици...), води и реци Морави овековеченој у програму „Моравски цароставник“ и зато сматрамо да смо били на правој страни.

После дванаест година грађења традиције знамо да нисмо погрешили, иако смо за неке „паметне“ били будале и занесењаци, па нас нису ни помагали. Сами смо подносили терет организације и трошкова.

Овај поетско - музички и сценски програм од почетка је био намењен малом броју учесника и гостију  (до педесетак)  да се скела на којој се све одиграва  не би потопила.

Ко нас је волео као романтичаре био је са нама, сањарима и визионарима бољег света.

За суштину лепог нама је била довољна једна сеоска скела, чамци, Морава, заранци, облачкови који су се спуштали са Гледића, Копаника, Жељина, Гоча и Столова  огледајући се у зеленкастој води Мораве урамљеној  тамничастим сенкама врбака, топољака и јовишњака.
Бели моравски белутак претворили смо у прелазни пехар који стари домаћин сваке јесени, почетком септембра,  предаје новом домаћину који је дужан да брине о чистоти и очувању природе и вода. Тај белутак  као вајарско, поетско и геолошко чудо које је Морава у милионима боја и облика породила  симболички нас све повезује и чини духовно јаким.

Венчање или овенчавање  свете воде на Великој чесми у Белој Води, најлепшој, најстаријој и најиздашнијој у Србији, изводе песници из шест градова Србије и околних земаља. То је вода коју моравски народ поштује и свако јутро  поздравља са „Добро јутро добра водо, код тебе су добри људи!“ .

У почетку смо венац баштенског цвећа слали са порукама низ Мораву која нам је по рођењу и сродству најближа, а последњих неколико година са беловодске скеле испраћамо венце вере, љубави и наде за спас човека, вода, природе, планете и свих створења на њој.

Радост присуствовања и учествовања у овим уметничким ритуалима лежи у амбијентима у којима се све догађа, без електрике и озвучења, у игри светлости и сенки у моравској води, у тихим стиховима и беседама, у звуку виолине, хармонике, гитаре, трубе и фруле над водом док скела лагано плови преко Мораве, а чамци са учесницима низ Мораву. Сам програм је симфонија и хармонија природе и стваралачког духа.

Ми смо били лучоноше те лепоте, заљубљеници у уметност као најлепшу људску творевину и у природу као божанску творевину.

Одоздо су нас гледале рибе и Морава, а одозго звезде,  месец жут и Господ Бог. Да ли се дивио само он зна.

Углавном, године пролазе као и воде Мораве, али Цароставник опстаје.