ОБРАЗ

Реших да се лечим
Од Доброте
Да и мене  
Зову скоте

Да правим уроте
За крупне
Квоте
Заврћем људе
За велике  своте
Гледам их с висине
Као идиоте
Из џепова разбацујем
Банкноте
Ортаку  кажем
Позови се на мене
Ућутаће те патриоте
Сви  знају о мени
Јер ја сам фаца похоте

Реших да се лечим
Од Доброте
Да и мене
Зову скоте

У грудима севну
Пулс оде преко стоте
Са зида слика паде
Прадеде са Голготе
Образ потомством зажари 
На мисао те простоте
Жуљевите руке предака
Припретише
Не лечи се од ДОБРОТЕ.
                                     
© Живојин  Манојловић