ВИДОВДАН

Газиместан је на истом месту, чека,
српски се народ спрема
да посети а и друге подсети
шта је Видовдан и колико је велики тај дан,
нама драгоцен.

Видовдан опеван у многим песмама,
наш Божур , наш живот,
после толико векова,
и даље је наша колевка
јер то је наша историја ,
то је наша постојбина.

И Божури опет цветају,
сваки ме цвет подсети
на мој Космет и
јер диван је то косовски цвет
нека га добро запамти цели свет.

Сећања навиру и по нека суза из ока се сјаји,
то Видовдан из моје душе се јавља
то Видовдан из мога срца
све поздравља.

И жељна је моја душа
свега што тамо ми оста,
Газиместан, Божур , Манастири и реке,
све тече, жубори и шушти лишће
али су сада неке шуме мени далеке.

Али , има дана,
биће наших дана,
залечиће Видовдан тих стотину рана,
јер Видовдан је име наше,
срце куца за тај дан
Видовдан је Љубав наша
тај косметски диван дан.

Славимо га,
не заборавимо га
јер Видовдан је
Косметски , српски велики дан.

© Бојана Мицић