Од Видовдана до Видовдана

На Видовдан затамни се небо
Равно поље натопи се крвљу
Крв потече Лабом и Ситницом
Па се разли васцелом Србијом.

Из те таме једна звезда сину
Са земаљског у небеско царство
Из крви се црвен божур вину
И Србији путоказ означи.

Да не гледа испред себе силу
Већ да брани иза себе њиву
Родну кућу и тарабу криву
Црвене божуре да чува и памти.

И Принцип се на Видовдан дрзну
Да поразе у победе слави
Зар несрећа нама доста није
Срце храбро у небеса оде.

И још један Видовдан освану
На олтару се опет један Србин нађе
Из уста се тежак прекор изви
Срби браћо, знате ли дан који је?