ЧАСОПИС ЗА ПОЕЗИЈУ ПоезијаСРБ број 15 - УМЕСТО УВОДА, Љубодраг Обрадовић
На овој страници можете преузети Часопис ПоезијаСРБ број 15. Download.. Мејл:
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Корице часописа ПоезијаСРБ бр.15.:: Слика Балерине за насловну страну - сликарка Дијана Обрадовић
, на задњој страни је слика Првослава Пендића.
КАД СУ МАЛИ ВЕЛИКИ Шта рећи кад се зачују речи “Беловодска Розета”, на шта помислити кад се помене “МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК”, шта закључити кад се изустити Беловодски музеј вајарста и клесарства?
Ја мислим, закључујем и ево, кажем, да је тако танка нит, а у овом случају готово невидљива, која дели културу једног села, какво је БЕЛА ВОДА, од културе многих развијених градова широм Србије и да су беловођани одавно креирали образац, или клише понашања, за све који мисле да и село има право и на хлеб и на игре.
Завршна сцена - Ој Мораво
Све велике идеје су крајње једноставне и доносе понос и резултате и оном ко их се сети и подсети све око себе, (и сараднике и оне који то нису, да су управо то имали на уму, тек што нису изустили ...) и оне који у свему, свесно или несвесно учествују. После велике идеје учини се да је све лако постићи и доћи до жељеног циља, а није. Пре игара и аплауза или звиждука, треба пролити море и “зноја и суза” да би се жељено остварило.
Али Беловођани имају и Вељу и Божидара и Радета и Љупчета Чугу и Дису... и многе, многе друге, од којих сам ја неке упознао, а многе и нисам, којима не фали ентузијазам да осмисле и одраде овако велике пројекте и да као сунце обасјају Србију незаборавом БЕЛОВОДСКИХ РОЗЕТА и стиховима са скела насред Мораве уз звуке фрула и таласа.
Беловођани имају и пријатеље из Крушевца и широм Србије као што су: Бата, Павле, Вељко, а и сви ми овде присутни, и многи други, који их искрено подржавамо у тој мисији којој су приступили отворена срца и коју свесрдно спроводе већ дуги низ година.
Зато им ја желим да и идеју Музеја вајарстава и клесарства у Белој Води, реализују као и ове друге које су до сада остварили ...
И на крају, подстакнут именом села БЕЛА ВОДА, да им и ја придодам још једну идеју, коју они свакако знају, само је још нису преточили у стварност, а то је изградња Фабрике воде, која би брендирала њихову минералну воду, под називом “БЕЛА ВОДА“ и тако им обезбедила кључ за просперитет и економски развој и свог села и његових становника, а и финансијска средства и за РОЗЕТУ... И ЗА ЦАРОСТАВНИК... И ЗА МУЗЕЈ ...
СРЕЋНО БИЛО И СВЕ СЕ ОБЕЛОВОДИЛО !
Ех, да!
Зашто сам у уводном чланку описао овај догађај, (
www.poezija.in/program-o-beloj-vodi) који се десио 4. јуна 2009. године у Белој сали КЦК у Крушевцу? Безброј је разлога, али два су пресудна:
- · Једно мало село, Бела Вода, је својим радом у култури доказало и показало да и мали могу бити велики.
- · Много је на свету малих, који су у ствари ВЕЛИКИ, а да свет то не зна, не види, не схвата!
Таквих је међу песницима највише! И свет је то почео да схвата и прихвата. Ове године је Нобелову награду за књижевност добила америчка песникиња Луиз Глик, што је крунски доказ да све ствари једном долазе на право место! Боље пре, него касније!
Зато је наш лист посебан. Ми сада објављујемо песнике који су у ствари ВЕЛИКИ, само то многи не знају. И тако заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у часопису за поезију - ПоезијиСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу! И осетићете да се на крилима поезије може летети.
