септембар 2018 archive

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 10 у Лесковцу

Još slika na Fejsbuku
Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 10 промовисан је 5. 9.2018. године у Лесковцу у Центру за Културу. Промоцију је организовао и реализовао Зоран Јовановић (са својим пријатељима песницима из КК „Поезија 016“) у сардањи са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. У промоцији часописа су учествовали песници из Крушевца: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Мића Живановић и Ратко Тодосијевић Баћо, а чула се и поезија Зорана Јовановића, Стефане Станивук, Бојана Тасића, Марине Ђорђевић и свих других присутних песника из Лесковца. Пошто је ово прва у низу промоција јубиларног броја ДЕСЕТ Часописа за поезију – ПоезијаСРБ, могу се похвалити да је протекла у изузетном расположењу и надахнутости свих актера промоције. Како рече мој пријатељ Зоран „Atmosfera do usijanja.Gosti iz Krusevca zadovoljni gostoprimstvom u Leskovcu“ Да, задовољни смо, нарочито лесковачким роштиљом и штрудлама Мимице Костић.

 

А ево  шта шам пропустио да кажем у Лесковцу:

Часопис за поезију ПоезијаСРБ је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у Часопису за поезију – ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу!

Ево, овај број је јубиларни – десети. “Студент кад добије десетку, зна да нема боље оцене и да је постигао изузетан успех. Писац, кад објави 10. књига, се нада да је то подухват достојан пажње”… А кад Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, то јест ми, објавимо десети број часописа за поезију, знамо да је то тек зрно песка у океану поезије, која нас запљускује из дана у дан, али знамо и да је свако зрно значајно за праву спознају суштине поезије.

Nastaviti čitanje

Овај чланак прочитало је 13. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://xn--80ajge1af3p.xn--90a3ac/pesnici/susreti-pesnika/promocija-casopisa-poezijasrb-broj-10-u-leskovcu/

ПУСТИ ГЛАДНЕ ЛАЖИ – Сандра Миладиновић

Овај чланак прочитало је 2. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://xn--80ajge1af3p.xn--90a3ac/pesnici/video/pusti-gladne-lazi-sandra-miladinovic/

СЕЋАЊЕ НА РАЈЕВСКОГ – Св. Роман 2. 9.2018.

Слике са Фејсбука

У Манастиру Св. Роман у организацији друштва српско-руског пријатељства *ПРВОСЛАВЉЕ* и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу одржан је 2. 9.2018. године по десети пут поетски програм сећање на Рајевског. Стихове су казивали крушевачки песници: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Ратко Тодосијевић Баћо, Томислав Симић и Боривоје Бора Видојкјовић из Ћићевца.

Манастир Свети Роман

Овај манастир се налази на десној обали Јужне Мораве у близини Ђуниса.

Настанак овог манастира везује се за Св.Романа, ученика Св.Ћирила и Методија, који се овде упокојио, вероватно у 10. веку. Наиме пошто се његов гроб прочуо као место чудесних исцељења, над над њим подиже црквицу (црква је посвећена Благовестима). Манастир Свети Роман је једна од наших највећих светиња, веома стара, помиње се у хрисовуљи коју је 1020. издао византијски цар Василије 2-ги.

Не зна се кад је запустео али га је обновио по предању, слуга кнеза Лазара, случајно наишавши на гроб св. Романа. У народу постоји предање да га је управник ергеле кнеза Лазара који је „боловао од ноге“, када се с вером поклонио зидинама напуштеног манастира оздравио и зато и обновио. Још у турско доба је у манастиру била школа и интернат за сиромашну децу до 1918.године. Ту цркву поново руше Турци 1448. године. Данашњи изглед цркав аје добила 1791. године када је бег Ђорђе Пиле уз дозволу султана извршио оправку темеља. Радове су изводили мајстори из Македоније, о чему сведочи запис на портлу. Књаз Милош је 1852. године помогао градњу импозантног звоника и даривао једно звоно. Звоник има посебну просторију за исцељење углавом умоболних.У свим важним биткама 19 века, играо је посебну улогу, био болница, штаб, прибежиште, стратиште…

О ранијем живописању нема података. Живопис из 1795. године сачуван је у певницама и поткуполама. Сматра се да испод слоја креча има још старијих фрески. Нови живопис је рађен 1831. године. Капела-гробница Св. Романа живописана је залагањем јеромонаха Никодима. По запису из 1860. године иконостас је имао три велике престоне иконе и 12 малих у фризу. Постојећи је израђен 1925. године и дело је руског сликара Андије Беценка.

Уз јужни блок цркве налази се капела Св. Романа, а у њој његове свете мошти. У порти је гроб манаха Симеона Светогорца (+1889) који је годинама украшавао двориште манастира разнобојним камењем у обику мозаика. Ту и гроб капетана Вуча Жикића који је 1808. године погинуо на Делиграду.

Овде је сахрањено срце руског племића Николаја Николајевича Рајевског који је послужио као инспирација за лик Вроњског у чувеном роману Ана Карењина руског писца Лава Толстоја.

Манастир је у добром стању и живећи. Од 1960. године је женски манастир и о њему брину монахиње. У оквиру манастира налази се производни програм где се израђују производи за опремање свештенства и православних храмова. Од 4. августа 2012. године опет је мушки манастир по благослову владике Нишког господина Јована.

Овај чланак прочитало је 3. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://xn--80ajge1af3p.xn--90a3ac/pesnici/susreti-pesnika/secanje-na-rajevskog-sv-roman-2-9-2018/