«

»

окт 24

Štampati ovo Чланак

Предлог за књигу године – Расински цвет 2016

За награду КЊИГА ГОДИНЕ,  на Сајму књига и издаваштва Расинског округа – РАСИНСКИ ЦВЕТ 2016, предложене су књигe Далибора Ђокића – УРЛИК БОЛА и мултимедијални комлет Мирослава Миће Живановића ДАН ПОСЛЕ и САМО ТИ СИ ЗНАЛА. Предложене књиге нису добиле никакву награду, а да ли су одлуке жирија праведне прочитајте рецензије за оба пројекта, погледајте и преслушајте промоцију  и процените сами.

Мишљење нашег удружења је да је просто невероватно да се на сајму  Сајму књига и издаваштва Расинског округа – РАСИНСКИ ЦВЕТ, већ годинама не додељује ама баш никаква награда за поезију, а на сајму је највише управо књига поезије. Као један од доказа да смо у праву је и додељивање Нобелове награде за књижевност песнику (певачу) Боб Дилану.

  • – Мултимедијални комлет Мирослава Миће Живановића ДАН ПОСЛЕ и САМО ТИ СИ ЗНАЛА за књигу године предложило је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ. Прочитајте предлог и образложење и неколико Мићиних песама и процените и сами да ли је наш предлог био на месту.

Мирослав Мића Живановић

 

ДАН ПОСЛЕ

29.06.2001.

Јуче је ђаво засео
на престо Лазарев
Господе, продали смо душу
поклекли на колена пали,

Ако је ово понижење
спасење које нудиш
ако смо толико мали
нека је проклето име српско,
род и вера
Душанова молитва
Кнежева клетва и вечера
и Видовдан

Пукни земљо, развалино
Туђино без стаза и путоказа
нека ти се дроб зацрвени
кад немаш образа
нека те избришу,
да знам да те нема
да си ничија више, страна

Изроди броје туђе
као да немаш својих рана
утркују се да те
обезчасте

да стекну славу
у твојим бедрима
змије у недрима

Плаву гробницу хоће
да расточе

Солунско гробље да преору
да не сведоче
шта  си била
а шта си данас
без лица и граница

Ћути Лазарица,
Сопоћани Студеница,
јеца Грачаница
али без гласа
да  се не чује
од стида

Тражимо спаса
под сатанским скутом
на дан Светог Вида
мој Милане
Лазаре, Милоше,
Милутине,

Стефане сине

Моја суза гине
у бездану ништавила
продате људске душе

© Мирослав Мића Живановић


РАЗВИГОРАЦ

Прошетао развигорац
од Мораве до Пањака
од врбака до врбака
па кроз село
од сокака до сокака

Да развије шевтелије
развигори да процвета
да месецу пут покаже
и да звезде намигуше 
младенцима оклевета

По седој ми бради вршља
тражи претке броји лета
сам се служи и не пита
чини му се да све види

А ја, ћутим, не говорим
нит говорим нит роморим
не смем уста да отворим
Чини ми се заплакаћу

Северац се уселио
усред груди па ми прети
Не да душу да огрејем
ко да ми се живот свети

Кад помисилим на године
и кад почнем да их бројим
чини ми се да не дишем
као да и не постојим

Кад је било кад је прошло
шта сам био а шта сада
развигорцу добро дошло
прави шалу од мог јада
Помало ми све то смета
и ако смо стари знанци
далеко смо ко два света

Он одлази па се враћа
да развије шевтелије
развигори да процвета
свуд завири не залута

Моја стаза све је краћа
скоро сам на крају пута.

© Мирослав Мића Живановић


ПРОЛЕЋНА ЕТИДА

Ноћима мирише
на пролеће рано
и зелене гране
борова и јела
док за тебе слажем
стихове и риме
затиче ме зора
невина и бела

Знам да ноћас нисам
у сновима твојим
док призивам речи
умилне и нежне
и плетем чаробну
словну плетисанку
као паук мрежу
судбе неизбежне

Прикрада се месец
Кроз зелено грање
док  му се смејуље
звезде ругалице
да се не пробудиш
кад ти у раздање
својим зраком нежно
помилује лице

Нека  спава љубав
на узглављу меком
и нек нам се очи 
у сновима   сретну
а пољубац нежни
на усне ти слети 
ко кап бистре росе
на латицу цветну

© Мирослав Мића Живановић

 

  •  – Књигу Далибора Ђокића УРЛИК БОЛА за књигу године предложио је Центар за културу БрусПрочитајте рецензије за књигу УРЛИК БОЛА и неколико Далиборових песама и процените и сами да ли је предлог био прави.

 


Далибор Ђокић – НЕМА ТЕ…

Нема те више стари мој,
речи које бих желео
да ти кажем

сада су само мисли
које надам се чујеш
меду звездама.
Даривао си ми живот и мудрост
а потом изненада
отишао тамо горе да самујеш
  и пут ми обасјаваш.

Нема те више стари мој,
 ноћи су пуне гласова
и тешко је без тебе,
још један прасак зоре
када нас мисао прогања
да једном све ће стати.

Нема те више стари мој,   

 а некада смо знали скупа
попити по коју,
отпевати и одболовати
Ти прошлост, Ја
садашњост своју.


Сада гледам мајку
како тугу у недрима гаји,
тешко и њој са
самоћом да другује,

а ја сетим се
како смо понекад знали
од јутра красти нова сутра,
е стари мој,
ништа не брини
још увек те чувам у себи
и даље сам само свој.

© Далибор Ђокић


УРЛИК БОЛА


На корак од тебе,
а речи никако да крену.
Стојимо у тишини…
Тај прелаз из љубави у мржњу,
тако ужасан, страшан и некако…

Свет нестаје 
и ништа као некад није.
Ти одлазиш,
последња је светлост дана,
као да живот нестаје
за хоризонтом.

Шаљем у ветар за тобом глас,
урлик бола,
због твог нестанка.

© Далибор Ђокић


ПИЈАНСТВО


Пијемо живот и ЈА.
Опијам га вином и ракијом,
он мене тугом и болом.
На доку крај шанка,
он оде од мене,
 а ја остах
да појим себе.


Седимо у кафани живот и ЈА.
Пијем и пушим,
покушавам њега да срушим.
Појим га до краја,
тражећи вечни пут,
пут до раја.

На тој дугој стази,
 изгубих и себе и њега…
Рано ујутру,
 уморни боем,
кући се гега.

© Далибор Ђокић


ПИЈАНСТВО
II


Имао сам лошу ноћ Ја,
превише вина и
цигарета,

а премало жена.

Имао сам лошу ноћ Ја,
своју тугу не могох
скрити

па се реших поново
напити.

Имао сам лошу ноћ Ја,
а Бога ми и дан!

© Далибор Ђокић


ПИЈАНСТВО
III


Не пијем од среће,
не пијем од туге,
ал’  пијем
од сабајле.


Са целим светом ратим,
вино ми је побратим,
не волим више ни себе,
а Бога ми ни тебе.

Не пијем од среће,
Не пијем од туге,
ал’ пијем од
сабајле…


© Далибор Ђокић

 

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, се ове 2016. године на Сајму књига и издаваштва Расинског округа – РАСИНСКИ ЦВЕТ 2016 представило се са својих 15 књига, односно часописа ( Часопис за поезију – ПоезијаСРБ – Број 4; Часопис за поезију – ПоезијаСРБ – Број 5/6; Часопис за поезију – ПоезијаСРБ – Број 7; Књига поезије Миће Живановића – ДАН ПОСЛЕ; Књига поезије – Мића Живановић – САМО ТИ СИ ЗНАЛА; Књига поезије Животе Трифуновића -СЕЛО ПА СВЕ ОСТАЛО; Приповетке – Иван Милутиновић – НЕДОСАЊАНО СУТРА; Књига поезије – РУМЕНИЛО УМИЉАТОГ ЛИЦА – Јован Бошњаковић; Књига поезије – ЗЛАТНЕ ЖИЦЕ МОЈЕ ДУШЕ – Јелена Петронијевић; Књига поезије – МОЈА РЕКА- Јелена Петронијевић; Књига поезије – Јована Марковић – НА КРИЛИМА МАШТЕ; Књига поезије – Далибор Ђокић – УРЛИК БОЛА; Књига поезије – Лепа Симић – НАЈТИШЕ ПОСВЕТЕ; Књига поезије – Милован Петровић – ДАРУЈЕМ САМО ТЕБИ и Књига причи Данице Рајковић – ТАМО СИ ТИ).

Промоцију наведених књига поезије, романа и часописа водио је Љубодраг Обрадовић – председник Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Гораном Минићем из Бруса. Технички је промоцију водио Марко Вишњић.

Ево шта је Горан Минић из Бруса изговорио на промоцији књиге Далибора Ђокића УРЛИК БОЛА:

Пред вама је укоричена, раскалашна, боемска поезија којом Далибор Ђокић узвраћа ударац Аморовим стрелицама које су га погађале са свих страна не бирајући ни час, ни време, ни годишње доба… Овом збирком, наш пријатељ, заправо опоравља своју душу чудесним леком, заоденут кафанским димом изнад карираних столњака, и у загрљају Рубиновог најпризнатијег напитка.

Бежећи од стварности Ђокић уточиште налази у римама које су изнедрене у даху, у трену, кад побеђује само његова истина, искована и испевана баш онако како је осећа. Понекад у тананим лирама, а чешће узбуркана до правог емотивног гротла.

За „Урлик бола“, са задовољством могу да кажем, да читајући ове стихове, видим и Брус са давно заборављеном лепотом боемских дружења, изгубљене и нове љубави, оцем који је отишао изненада и пре времена па, заправо, тај бол би могао да значи путовање у прошлост коме је садашњост само огледало већ виђеног опчињавања љубавним јавкама којима је лек само један – заустави, напиши, запамти и буди то што јеси – поетски мангуп мале вароши што исходиште налази у најтананијим стиховима кафанског кицоша са великим, и помало наивним, срцем…

То је он, и када пева, и када јадикује, и када обуздава не размршене чворове својих хтења, када му се жељено отима ноћима, а дан их раскопчава…

Горан Минић – ГРМ 

 

 

Овај чланак прочитало је 8. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://xn--80ajge1af3p.xn--90a3ac/pesnici/susreti-pesnika/1458/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Možete koristiti ove HTML tagove i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>