НОВОГОДИШЊА ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ

Традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ, овога пута НОВОГОДИШЊА одржана су у понедељак 17. децембра 2018. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту. Било је то још једно изузетно вече уз одличну поезију, прави хумор и изузетну музику… Програм су уредили и водили: Мирослав Живановић, Аријана Хинић и Љубодраг Обрадовић. На сусретањима се чула поезија Марине Адамовић из Ниша која је званично члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са чланском картом број 1, као и поезија Томислава Милетића и Миљојка Милојевића – преминулих чланова. У  програму су учествовали и говорили своју поезију: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић, Аријана Хинић, Горан Минић, Драган Тодосијевић, Данијела Булатовић, Дејан Петровић Кенац, Градимир Карајовић, Богдан Јевтић, Дејан Милошевић, Миленка Весић, Живојин Манојловић, Оливера Дуњић, Весна Михајловић, Олга Раденковић, Мишко Плочић, Мирко Стојадиновић, Драгослав Мирковић, а своје афоризме говорили су Драган Матејић и Михајло Ћирковић. За музички тренутак постарили су се Марија Вујић на клавиру и Мирослав Мића Живановић.

 



ВУК

Снег, лед, ветар, цича зима јака…
Фебруар је, вукови се паре,
а за старог вука, вука самотњака,
сад не маре ни вучице старе.

За чопором више се не вуче,
већ сам лута по сеоском путу
и проклиње тешку старост љуту…
Пушка пуче -паде стари вуче!

Док вучари мртвог вука носе,
жито, месо, сир и новац просе,
на пун месец далек, леден, жут

негде урла вук самотњак љут…
Од свог сина: новог моћног вође,
ни оглотке не сме да заглође

Bile

© Миљојко Милојевић

НА КРАЈУ

 

(Снежани)


Полако истиче све наше време,
Примиче крају последња ноћ,
Нестају задње поноћне сене,
И тихо гасне животна моћ.

Некоме нови дан ће да дође,
Свануће опет нове зоре.
Мени и теби све ће да прође,
Нестаће живот, снови и море.

Је ли ти жао што тако беше?
Реци бар сада, не лажи, кажи!
Не бацај речи што само теше,
Говори истину, себе не лажи!

Ни за чим земаљским ја не патим.
У вечност идем ко шапат кише.
Једна ме жалост ипак прати:
Зашто те нисам љуби о више?

Молитва последња када престане,
Док задња свећа буде горела,
Кад за тренутак све застане,
Ти онда признај: Јеси ли волела?

Кроз ружу ћу ти опроштај дати,
Кроз њене латице шапнућу тише,
Једна ме жалост у вечност прати:
Зашто те нисам волео више?

© Томислав
Мuлетић,

Крушевац

 

 

 

 

 

Овај чланак прочитало је 30. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://xn--80ajge1af3p.xn--90a3ac/pesnici/susreti-pesnika/2239/

Оставите одговор

Your email address will not be published.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.