ПЕТ ПЕСНИКА И ВИ – 14. 3. 2018. Клуб КЦК

Tрадиционалан поетско-музички програм ПЕТ ПЕСНИКА И ВИ реализован је 14.3.2018. године у клубу КЦК у Крушевцу. Програм су осмилили и реализовали Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ и Културни центар Крушевац, а своју поезију говорили су: песници Борисав Бора Благојевић, Виолета Капларевић, Мирослав Мирко Стојадиновић, Милка Ижогин и Вељко Стамболија. За музички део програма побринуо се оркестар Душана Дуце Пејчића и вокални солисти Радиша Миладиновић, Мирослав Мића Живановић и Милан Бата Петровић. Водитељ програма била је Светлана Ђурђевић, а уредник Љубодраг Обрадовић. У току вечери Борисав Благојевић и Љубодраг Обрадовић уручили су Специјалне награде ПоезијаСРБ за квалитет поезије на конкурсу ЉУБАВ И ВИНО ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА песницима Стефану Ђорђевићу, Животи Трифуновићу и Ивану Милановићу. Било је то још једно одлично поетско-музичко вече пред бројном публиком…


Борисав Благојевић – Ћуприја



Виолета Капларевић – директорка КЦК

Мирослав Мирко Стојадиновић – Макрешане

Милка Ижогин – Ћуприја
Вељко Стамболија – Крушевац


Душан Дуца Пејчић и Милан Бата Петровић


Радиша Миладиновић

Мирослав Мића Живановић


Светлана Ђурђевић


Љубодраг Обрадовић






Мирко Стојадиновић

БЕЛУТАК

Пожелим Мораво, плочу да чепирнем,
и бројим како скакуће по води,
с’ другарима по спрудишту да трчимо боси.
Врбацима јутром гацамо по роси.

Пожелим белутак највише да бацим,
у жељи да другу обалу добацим.
А ако бућне у твоју воду,
плочасти тражим да поново бацим.

Опет да скачем у вирове твоје,
са старе врбе што се огледа,
у бистрику твоме твоје воде,
Са скеле што шкрипи док скелар не гледа.

Да поново загњурим у игри туте.
Под водом побегнем и да се сакријем.
Од мокрог песка, направимо дворе.
У свађи дечијој и да се побијем.

Кад дођу они из другог села,
У свему треба да будемо бољи.
Да препливамо твоје воде,
Од скелара старог, да слушамо згоде.

Из прикрајка, девојчурке, да гледамо крадом.
Црвени ко булке, сакријемо стид.
Мушкост своју, чувамо у тајни,
У врбаку твоме доживимо блуд.

К’о јуче да је, чини се мени,
Време млађано, што прошлост чува,
Што се к’о потка утка у ново доба,
А рука ослаби да се опет проба.

Понекад спрудиштем, са сетом док шетам,
Белутак тражим на истом месту,
Што га оставих пре много года.
Мене опхрва време, њега однесе твоја вода.

© Мирослав Мирко Стојадиновић

 

Овај чланак прочитало је 44. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://xn--80ajge1af3p.xn--90a3ac/pesnici/susreti-pesnika/pet-pesnika-i-vi-14-3-2018/

Оставите одговор

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.