нов 16

Промоција књига: Убијени прагови и Грумен Метохијски и отета божуришта

У организацији и реализацији Културног центра Крушевац и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, 18.11.2017. године у 18:00 сати у Пионирском парку, одржана je ПРОМОЦИЈА ДВЕ КЊИГЕ. Књигу УБИЈЕНИ ПРАГОВИ написао је Радомир Пуцо Драгићевић, а књигу ГРУМЕН МЕТОХИЈСКИ И ОТЕТА БОЖУРИШТА Миладин М. Трифовић Метохијски. О ауторима и њиховој поезији говорио је Василије Јанковић. Програм су осмислили Драгојло Јовић и Љубодраг Обрадовић, а промоцију је водио Драгојло Јовић – уредник КЦК. Техничку реализацију програма урадио је Бранко Симић… Своју поезију гостима у част говорили су и Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић и Зорица Шошић Максимовић. Програм је пратио и др Велибор Лазаревић – већник града Крушевца. Све у свему, било је то изузетно вече родољубиве поезије!


Заједничка слика


Драгојло Јовић, Миладин М. Трифовић Метохијски, Радомир Пуцо Драгићевић,Василије Јанковић и Љубодраг Обрадовић

ЗБОРИМ

Зборим грешном душом ја смртника
Живим живот тужног прогнаника
Човјек сам био постадох сјена
А некад био тврђи но стијена.

Знам да ми је живот ломљив и кратак
А од Бога дати вјечни задатак
Своје патње све затварам у себи
Никоме прогон пожелио не бих.

О Косово како се од тебе одвојити
Како се с прогоном овим мирити
Да моја стопа теби не крочи
Зашто плачете моје очи?

© Миладин М Трифовић

УБИЈЕНИ ПРАГОВИ

Жедна земљо зар нијеси сита,
Наше крви што у теби хита,
Да угрије нескупљене кости,
У вријеме туге и жалости.

Руке моје над несрећом њином,
Прексти их тамјаном и вином,
Скини оков орла црне боје,
Па их скупи у стихове моје.

Гдје год крочим само крви више,
Црна земља историју пише,
Ја их жељне уносим у пламен,
Да их данас угријем под камен.

Да на њега и сузу угасим,
Траг пепела црнога оквасим,
Да јецају сахраним надања,
На путеве нашега страдања.

Пут пепела свуд сам оставио,
Траг крвави да би оживио,
Иза мене само оста камен,
Да га грије зликовачки пламен.

Зло се јежи не збори ми бјежи,
Већ на мене са шибицом режи,
Фосфор бљесну , црни пламен јекну,
И запали моју колијевку.

А иза нас јек стао у лелек,
Звона јече , сунце се сакрило,
А на нашем несрећноме путу,
Јутро нам је у ноћ заронило.

Са мог зида кандило зајеца,
Видим сузе у мојега свеца,
Загракташе орлови и вране,
На огњише и на моје ране.

Данас тражим наду у невр’јеме,
Да се моје не угаси племе,
У прољеће није било среће,
Да се на пут крвави не креће.

Сузе свеца на путу нас прате,
Бол стасава к’о јесење кише,
А ја тражим путеве у трагу,
На мојему убијеном прагу.

© Радомир Пуцо Драгићевић

 

 

 

Овај чланак прочитало је 41. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://xn--80ajge1af3p.xn--90a3ac/pesnici/susreti-pesnika/promocija-knjiga-ubijeni-pragovi-i-grumen-metohijski-i-oteta-bozurista/

1 comment

    • Srbislav on 18 новембар, 2017 at 10:04 pm
    • Odgovoriti

    Poštovani Ljubo,

    Tvoj izbor pesme UBIJENI PRAGOVI je izvanredan. Pesma je dobra do BOLA, sa toliko emocija i osećajnosti da

    ko piše ili čita poeziju može istinski da doživi jednu strašno tužnu priču i oseti tanani nit poruke. Svaka čast autoru ove predivne pesme, naravno bravo Ljubo i Tebi što si baš nju izabrao.

Оставите одговор

Your email address will not be published.