СЕЛО ПА СВЕ ОСТАЛО – Промоција књиге Животе Трифуновића

Више слика на Фејсбуку
У организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Културног центра Крушевац је 29.06.2016. године у Пионирском парку одржана промоција књиге Животе Трифуновића *СЕЛО ПА СВЕ ОСТАЛО*. Издавач ове треће књиге Животе Трифуновића је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. О књизи су говорили Љубодраг Обрадовић – уредник књиге и Вељко Стамболија – лектор и рецензент. Промоцију је водила и осмислила Светлана Ђурђевић, а музиком су је обојили два Момчила (деда и унук) Накића. У другом делу вечири, у оквиру традиционалне манифестације *ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА*, своју поезију говорили су песници: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Драгојло Јовић, Јована Марковић, Ратко Тодосијевић, Градимир Карајовић, Даница Рајковић, Стефан Кнежевић, Драган Тодосијевић
и Мирко Стојадиновић. Програм су реализовали Рајна Алексић-Маринковић, Слободан Лазаревић и Бранко Симић – радници Културног центра Крушевац. 

Живота Трифуновић: “Село, па све остало“ – Вељко Стамболија

“Чардак ни на небу ни на земљи“ и није баш тако безазлена бајка. Ако се мало пажљивије загледамо у архитектуру модерних мегаполиса, примијетићемо високе грађевине сасвим близу облака. Челична и бетонска здања се све више пропињу ка небу. Врхови торњева и солитера већ извирују изнад ниских облака и штрче изнад сивих магли. Гледајући из птичије перспективе, ти врхови грађевина стварно изгледају као чардаци ни на небу ни на земљи. Легитимна је човјекова тежња ка висинама, али да ли је он спреман да живи у облацима, или је можда, још увијек, пожељније да чврсто ногама стоји на земљи. Живјећи на великим висинама, у облацима, модерни човјек губи контакт са стварношћу, па и са приземним обичним стварима које
живот значе. Горе, у висинама, глава прима другачије информације које могу да помуте свијест која проузрокује нову и опасну болест – отуђење. Иако се ова болест шири брзином свјетлости, још увијек нисмо свјесни њене глобалне опасности.


Људи који још увијек чврсто стоје ногама на земљи остали су на селу, али смо свједоци да их је све мање. Иако им земља нуди све, у новије вријеме уз нешто мање рада, труда и напора, бјеже у врелину асфалта и у хладоћу кућа од бетона, жељеза и стакла. И баш тим новопеченим комшијама облака и магли, највише се помутио мозак. Откинути од чврстох тла и земље хранитељице, од извора, пашњака, долина и њива, окренуше ћурак наопако и заборавише на село и поријекло. Ни то им не би доста, него се срдито окомише на начин живота којим живи село и сељак. Онако са висине чак и некакве, буди бог с нама, савјете и пацке ударају. Од њиховог силног мудровања села опустјеше. Умире и опустје село од силног срама што им дојучерашње комшије, рођаци и рођена дјеца лекције дијеле.

Они што остадоше вјерни и завјетни својим сеоским “приземним“ сокацима, чудом се чуде шта се то дешава у главама дојучерашњих пријатеља и познаника. Одмахују сажаљиво риком и хитају у виноград да у дебелом хладу под старим орахом добро о свему размисле, а можда и књигу смисле и напишу, нпр. пјесама, баш као наш пријатељ Живота Трифуновић са пркосним и инатним насловом “Село, па све остало“. Отворио наш Живота душу па ситну књигу пише о љепотама сеоског живота. О томе како село има привлачну, магнетну, снагу, здраво пиће и здраву храну. Пропјевао Живота као птичица са гране да село нема ниједне мане. Из пјесме у пјесму ређају се ријечи хвале за изворе, ријеке и потоке мале. Набраја и доказује све врлине, а богами и понеку ману, села према граду. Написао и сакупио у збирку као што сељак скупља плодове у ћувику. Више из ината, него од заната, наш се Живота ухватио пера умјесто пољопривредног алата. Он сад дијели лекције и пацке онима што побјегоше у висине да сакупљају маглу умјесто жито зрело и воће слатко. Његова је филозофија једноставна а поетика проста, живот на селу је љепши и бољи и то вам је од Животе сасвим доста. Када се уживимо у Животину причу, мораћемо признати да је у праву, живот на селу је бољи него у граду. Јер, човјек нија вила да сабија облаке, већ да гледа доље и чврсто ногама на земљи стоји.

Кроз Животине пјесме да се наслутити социолошко-психолошка нит сеоског начина живота. Тежак и напоран живот на селу није лишен љубави и љубавних јада на сеоски начин, хумора, боемије, разбибриге и свих осталих облика друштвеног живота, јер, и ту се слажемо са аутором:

Откако је света
истина је цела,
све што је постало
потиче из села.

Вељко Стамболија

Више слика на Фејсбуку

 

 

Овај чланак прочитало је 30. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://xn--80ajge1af3p.xn--90a3ac/pesnici/susreti-pesnika/selo-pa-sve-ostalo-promocija-knjige-zivote-trifunovica/

Оставите одговор

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.