СЛУШАМ ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ – Промоција најновије књиге Данице Рајковић

У Крушевачком позоришту 13.05.2019. године у 18:00 сати одржана је промоција књиге Данице Рајковић „СЛУШАМ ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ“. Програм промоције осмислили су и водили Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. О књизи је говорио Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, а поезију из књиге, поред аутора казивали су колеге песници из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ:  Светлана Ђурђевић, Мирослав Живановић, Саша Милетић, Драган Тодосијевић, Ратко Тодосијевић Баћо, Драгојло Јовић, Драгојло Јовић, Богдан Јевтић, Живота Трифуновић, Градимир Карајовић, Братислав Спасојевић и Дејан Милошевић, Драгослав Мирковић и Добринка Почековац, као и афористичари Драган Матејић и Михајло Ћирковић и Даничини пријатељи(це) Дамњан Живковић Дача и Драган Марковић. Музиком су ово изузетно поетско вече оплеменили Марија Вујић на клавиру (3 композиције) и Градимир Карјовић (усна хармоника – 1 композиција).

 

 

Слушам твоје ћутање

Надвио се црни облак,
на божанским врховима планина,
урла ветар, крши гране,
а у ћутању муња сине.

Урезао си се у моје срце,
красио си ми сваки дан,
китио ме слатким сновима,
а био је то тренутни сан.

Разишли се путеви наши,
а ти си постао пламен вулкана,
изгубљен у лавиринтима,
а ћутање моје о сновима сања.

На божанским врховима планина,
израсла је стрела љута,
Сунце пустило своје зраке,
а пламен вулкана ћутање гута.

© Даница Рајковић

ЋУТАЊЕ ЈЕ ЗЛАТО – Приказ књиге СЛУШАМ ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ Данице Рајковић, Љубодраг Обрадовић

Ко каже да 11 није срећан број, тај греши.Данас није лако објавити макар једну књигу, а сваки писац који објави 10 књига, може бити сигуран да је на путу да заталаса јавност…А Даница је, после своје десете књиге поезије ДА САМ ТВОЈА ЗВЕЗДА МАЛА, којом је, по мом мишљењу, заслужила све похвале за квалитет поезије и истрајност у објављивању свог обимног стваралаштва, објавила и нову, једанаесту књигу, СЛУШАМ ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ.

А из ћутања се може доста научити…

“Урезао си се у моје срце,
красио си ми сваки дан,
китио ме слатким сновима,
а био је то тренутни сан.
/Слушам твоје ћутање – страна5/

Књига је добила име по песми Слушам твоје ћутање /страна 5/ у којој  је Даница на оригиналан начин
пише о потреби сваког живог бића да воли и буде вољено. Али на јави многи снови се не остваре…

Разишли се путеви наши,
а ти си постао пламен вулкана,
изгубљен у лавиринтима,
а ћутање моје о сновима сања”.
/Слушам твоје ћутање – страна5/

Зна Даница, добро зна да је свако корачање кроз живот у ствари корачање кроз лавиринт. А односи између свесних бића, су одувек енигма. И кад се чини да су добри, да су чиста срећа, мед и млеко, увек у позадини крчка неки сасвим лични интерес, па је због тога и потребно пажљиво саслушати ћутање. Ћутање понекад каже више од оног што је изговорено.

Живот неумитно и веома брзо пролази… И то Даница зна. Увек наиђе час кад се запитамо шта смо то у животу постигли, кад нам се учини да своје снове нисмо остварили, да је могло боље. Али Даница добро зна да човек увек жуди за новим, за неоствареним, да увек жуди оно што нема. Зна Даница и увек будна стоји…

Шта си ми животе дао
и шта од мене тражиш,
душу коју гнев изједа,
а тама у таласима гази.

На страници времена,
будна увек стојим,
осећам да дубоко тонем,
очај ме теши, да се не бојим.
/На страници времена – страна 15/

Зна Даница и добро памти детињство своје у селу Рлица, испод Јастрепца, где јој се за читав живот урезао у свест тај осећај блискости, среће, памти ливаду  и крушку, памти своје ближње… Детињство је свима Лепо, најлепше… Ти дани се памте заувек. Касније у животу почињу животни проблеми.

Била је само наша,
велика крушка и ливада,
отац, мајка са својом децом
на јесен бела стада.

Косио је отац мој,
од ране зоре до мрака,
на крају ливаде хладан извор,
дивља ружа светли из мрака.
/Питомница – страна 19/

Ко каже да се песмом не може написати роман и тај греши.

Даница је књигом поезије СЛУШАМ ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ исписала роман свог живота. Њена поезија је заиста разноврсна, диверсификована, како по теми, тако и по садржају, како по поукама и порукама, тако и по значењу.

Човек не може никад из своје коже, али може увек да запише, своја сећања на проживљени живот и догађаје на које је утицао, мењао их и креирао. И тако их у виду стихова, несебично поклони читаоцу.

Ко каже да ћутање није злато, тај греши…

Слушајући туђе и своје ћутање, а и записујући то ћутање, Даница је својим стиховима остварила свој зацртани наум…То ћутање је јаче од сваке изговорене речи, ако је песма написана и упућена ономе ко ћутати зна, а опет каже ти све. Та игра речи песничке  способности, на читаоце ће сигурно оставити печат важности неизговорене речи коју само мислима можемо пренети вољеном бићу./ Д. Јовић/

На крају, мој савет. Прочитајте ову Даничину књигу и бићете и сами на путу да у њеним стиховима, пронађете то ћутање преточено у метафоре, бићете и сами на путу да из Даничиног животног искуства и сами закључите, да  греше сви они, који кажу да ћутање није злато.

Јер, ако народ то каже: Ћутање је злато!
Љубодраг Обрадовић

 

Овај чланак прочитало је 21. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://xn--80ajge1af3p.xn--90a3ac/pesnici/susreti-pesnika/slusam-tvoje-cutanje-promocija-najnovije-knjige-danice-rajkovic/

Оставите одговор

Your email address will not be published.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.