СВЕ БИЛО ЈЕ ПОЕЗИЈА – Крушевачко позориште 17.03.2014.

У оквиру редовних активности, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу je у сарадњи са Књижевним клубом Велимир Рајић из Алексинца организовало 17.03.2014. године у Крушевачком позоришту,  са почетком у 18:00 часова ВЕЧЕ ПОЕЗИЈЕ.

Музике овога пута није било због пијeтета према књижевнику Томиславу Милетићу, члану Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ који је сахрањен 16.03.2014. године на крушевачком новом гробљу. Песници из Алексинца и Крушевца су на почетку овог песничког дружења минутом ћутања одали почаст овом врсном књижевнику и најавили за месец април трибину посвећену стваралаштву овог заиста свестраног писца: песника, књижевника и хроничара свог краја.

Своју пооезију и афоризме говорили су у два круга гости из КК Велимир Рајић из Алексинца: Светлана Биорац-Матић, Србобран Матић и Мирољуб Николић, а по једну своју песму изговорили су песници из Крушевца и домаћини из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца: Градимир Карајовић, Мића Живановић, Даница Рајковић, Драган Тодосијевић, Дејан Ристић, Мирко Стојадиновић, Саша Милетић, Душка Ерић, Светлана Ђурђевић, Саша Збиљић, Кристина Јанковић и Љубодраг Обрадовић. СВЕ БИЛО ЈЕ ПОЕЗИЈА!


Светлана Биорац-Матић

ТЕТОВАЖА ДУШЕ

Сећањем
дане бојим.
Надом
време купујем.
Не стидим се суза
и
не штедим осмехе.

Песак сам
међу прстима
и
камен
кремена,
твој длан
мера је.

Прођеш ли
мојим мислима
памтићу
твоје трагове.

Тетоважу душе
заборав
не брише.

© Светлана Биорац-Матић


Мирољуб Николић, Светлана Биорац-Матић, Љубодраг Обрадовић и Србобран
Матић


Минут ћутања за Томислава Милетића


Публика


Србобран Матић

ЗАНОС

Пупиш ко трешња мајска,
у теби ври триста латица.
О, дал си птица рајска
или си, можда, јаребица?

Чија ћеш бити, ја нећу знати,
и ко ће твој нектар да сише?
Брзо ће да ти се отворе лати
и све ће око тебе да мирише.

Жеља ми моју наду храни,
храм љубави у машти зидам.
Замишљам себе на твојој грани
како ти сочне плодове скидам.

Опијен тада ја нисам знао
да си ми била тако далеко.
Други је тебе већ мирисао
и плодове ти убрао неко.

Само се сузе низ образ слише,
ја туда више не пролазим.
Отада трешње не једем више
и свуда их заобилазим.

Други ће твоје кидати лати
и огoлeће те љубавне зиме,
ти никад, никад, нећеш знати,
за овај занос и ове риме.

© Србобран Матић


Мирољуб Николић


Љубодраг Обрадовић


Градимир Карајовић


Мића Живановић


Даница Рајковић


Драган Тодосијевић


Дејан Ристић


Мирко Стојадиновић


Саша Милетић


Светлана Ђурђевић


Душка Ерић


Саша Збиљић


Кристина Јанковић



РУПА

Можда неком такав и прија,
али сигурно пати раја,
код нас је закон као саксија,
без рупе се не усваја.

Играчка је то скупа.
Ваја се део по део…
Дуже се тражи рупа
но што се направи цео.

Кад шупљи закон извајају,
који све осим правде пропушта,
на седницама га усвајају,
па се у народ пушта.

А народ мора да схвати,
то је важније од свега,
онај ко закон прихвати
тај је и изван њега.

Ако се промени општа политика,
и у скупштини дође до туче
рупа мора бити толика
да се дотични кроз њу провуче.

Ми смо ћопави и половични,
ми само једну страну имамо,
а они су мишевима слични
па могу очас вамо и тамо.

А народ у души гнев крије,
пељеше га, гуле и бију,
а он уместо да разбије
редовно залива саксију.

Оно, од рупе још нико није утеко,
она не гледа кроз прсте.
Мој ти је савет бежи далеко
од рупе било које врсте.

На крају ђаво цех плати
кад га протерају са обе стране,
нема где онда тај репати
у рупи мора да остане.

© Србобран Матић

Овај чланак прочитало је 173. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://xn--80ajge1af3p.xn--90a3ac/pesnici/susreti-pesnika/sve-bilo-je-poezija-krusevacko-pozoriste-17-03-2014-u-1800/

Оставите одговор

Your email address will not be published.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.