Велика Госпојина у В. Врбници – Наступ песника ПоезијеСРБ


Љубодраг Обрадовић

ТЕОДОРА

Шта су ланци и окови,
шта је живот сужња?
Кад су ту песме, снови,
кад је ту света љубав!

Паде снег усред лета,
да светлост таму разбије,
да из тамнице ко из цвета,
сјај љубави безизлаз прелије!

Уз Јована Теодора мир свој нађе,
благост и правду да народу зрачи!
А онда јој сунце на крсту зађе
и прст судбине свест помрачи!

Уз Јована спознала је срећу!
Сад зна, Румијом док корача,
није могла да спречи грешку,
која се животом плаћа!

Одувек је вера срце пунила,
али неверници се одроде.
Тек сад је себи опростила,
што Јована јој зло избоде!

Јер шта су ланци и окови,
шта је живот један кратки?
Сад су ту песме, снови
и вечни спокој слатки!

© Љубодраг Обрадовић

У порти Цркве Свети Никола у Великој Врбници КУД *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице је 28.08.2015. поводом Велике Госпојине извео богат културно-уметнички програм у коме су наступиле секције: фолклорна, музичка и литерална. Бројна публика је аплаузима наградила учеснике програма, а највише аплауза добила је фолклорна секција која је извела богат репертоар у коме су наступили сви чланови ове секције, од најмлађих пионира, преко омаладинаца, па све до сениора. Своју поезију говорили су песници Љубодраг Обрадовић и Драган Тодосијевић, чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. 


Црква Светог Николе у Великој Врбници
Протојереј Милош Костић је одржао уводну беседу и отворио културно-уметнички програм


Борислав Чолић, Љубодраг Обрадовић и Предраг Марјановић
– руководство КУД-а *Вук Караџић*


Горан Тодосијевић (други са лева)- кореограф предивних сплетова фолклорних игара


Драган Тодосијевић

КРАЈ МОРАВЕ

На обали реке Мораве миле,
старица седа таласе броји.
Сећа се радо младости своје,
љубави прве, коју још воли.

Морава милује корито своје,
ко њега некад старица што је,
Мораву гледа, ал срце пати,
пуста младост неће да се врати.

Морава спира обале своје,
а сећање старици остаје.
И док животну битку бије,
Мораве никад доста јој није.

Морава тече, таласи пене,
док скривају сету старе жене,
која памти и још се сећа,
љубави прве, давног пролећа.

© Драган Тодосијевић

Данас (28.08.2015.) се у православним црквама које користе стари календар обележава празник спомена на упокојења Богородице Марије. Званични назив празника је Успење Пресвете Богородице. одице. Велика Госпојина позната је као празник мајки и деце. Данас се у православним црквама које користе стари календар обележава празник спомена на упокојења Богородице Марије. Званични назив празника је Успење Пресвете Богородице. Свето писмо не даје сазнања о крају земаљског живота Богородице. По предању и списима, који немају свети карактер, сматра се да је мајка божија до краја живота, после смрти и васкрсења Христовог, живела у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице. Према другим непотврђеним изворима, Богородица је путовала по пределима данашњег Блиског истока, па је тако стигла и до Свете Горе. Не мали број породица слави данашњи празник као своју крсну славу, а међу њима је и ужарски еснаф у лесковачком крају. Како празнику претходи двонедељни пост, данас се верници, посебно жене, причешћују, уопштено говорећи, овај дан се сматра празником жена и мајки. У неким крајевима сматрају да је у периоду између две Госпојине, данашње, и Мале Госпојине, која је 21. септембра, најбоље брати лековито биље. Велики број цркава и манастира Српске православне цркве слави овај празник као своју славу.

Овај чланак прочитало је 55. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://xn--80ajge1af3p.xn--90a3ac/pesnici/susreti-pesnika/velika-gospojina-u-v-vrbnici-nastup-pesnika-poezijesrb/

Оставите одговор

Your email address will not be published.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.