«

»

нов 17

Štampati ovo Чланак

Promocija knjige – I SELJAK MOŽE PESNIK BITI – Života Trifunović

МИРИС ПРОЛЕЋА

Шта да Вам кажем,
не може то да се опише,
како дивно пролеће
у мом селу мирише.

Сунце је далеко иза брда,
још ноћ мрачна траје,
а песма славуја,
од синоћ не престаје.

Није то једина песма,
која се у ноћи чује,
ту су цврчци и друге птице
и песме до зоре брује.

А каде се изјутра сунце
на хоризонту појави,
тада околина постаје
земаљски рај прави.

Расцветане и олистале гране
као драгуљи сијају
а ливаде, баште и њиве,
шарени паркови постају.

А дечица весела и чила,
по пољима, ко анђели мали,
довикују се и плету венчиће
од цвећа што су га убрали…

Шта да Вам више причам,
речима не може да се опише,
како дивно пролеће,
у мом селу мирише.

© Живота Трифуновић


Трифуновић В. Живота – Биографија
Рођен је у селу Кобиљу, око шест километара југоисточно од Крушевца. Ту је направио прве кораке, био ђак, омладинац, радник, пољопривредник… У селу и данас живи. Од самог почетка живота не памти баш лепе успомене. Породица, отац и мајка били су сиромашни, до новца се тешко долазило. После основне школе завршио је машинбраварски занат и имао ту срећу да одмах заснује радни однос. Тако је дошао до неке сигурности и почео да зарађује неопходни новац. Нови и бољи дани су већ били на видику.

После одслуженог војног рока оженио се, добио ћерку и сина и наставио са сређивањем стамбеног простора и обезбеђивања материјалних услова за живот породице. Варедно је завршио трговачку школу, а на Вишој економској школи, остало му је неколико испита, када је одустао.

Поезију пише од најмлађих дана, а прву песму је објавио на сајту www.poezijascg.com Воли спорт, риболов и ужива у дугим шетњама природoм. Бави се свим пословима, занатским и пољопривредним и у свему има успеха. Живи у уверењу да ће свима остати у сећању као добар, вредан и сналажљив радник, а и да ће поезијом придобити симпатије читалаца. Данас је доживео да постане и оно последње у животу – пензионер.


Љубодраг Обрадовић – Лепо је бити свој на своме!

Поезија Животе Трифуновића је поезија без исувишне филозофије, у њој је скоцкан сам живот без улепшавања и лажног сјаја. Како записа мр Јован Михајило *сазвежђе, пурпурно сунце, принцеза вечности, сензибилитет*… Оно што је живот доносио Животи у реалном животу, није било изобиље, већ вечна борба за егзистенцију себе и своје породице. Поезија је ту била сламка спаса, која га је узела у своје крило и извела на пут лепоте и пут опстанка. Али треба знати да апсолутна срећа и не постоји и Живота је тога и те како свестан што се види у његовој песми *ЧИКА ТОМИНА БАШТА*

Негде испред Рибарске Бање,
један пензионер, Тома се звао,
седео у хладовини испод дуда
и са друштвом лепо се одмарао.

Трудио се и радио чика Тома,
али све је узалуд било.
Јер од плодова у хладовини,
скоро ништа није родило.

Нова идеја Томи на ум пала.
Ипак, мораће мало више да ради.
Али прво што треба и главно,
што хитније дуд ће да извади.

И родили патлиџани и паприке
од милине Томи срце заигра…
Свет углавном покрећу неприлике,
и сваки нови потез, нова је брига.

Нема сад дуда, ни великог хлада,
и нико да сврати да ракију попије.
Узалуд се Тома савршеној срећи нада,
њу нико још никада дочекао није.

Али то не значи да у животу не треба тежити неком свом спокоју, јер само унутрашње задовољство доноси срећан живот. А Живота је срећан у свом селу, у свом рају, јер одласци у град ништа не решавају, већ напротив, сељаку само живот загорчавају.

И шта рећи о овој другој поетској књизи Животе Трфуновића? Ово је дакле књига о животу једног сељака, који може бити и песник, и то непоновљив, јер је изворан и недокучив…

И сељак може песник бити
само се треба, мало потрудити.
У слободно време, кад има воље,
размислити треба мало боље.

И да не би мисли ветар разнео
оловком би их на папир пренео.
А има сељак разноврсне теме
за своје многобројне проблеме.

И крај никад не би имао
док је жив, мислио би и писао.
А онда би остало, његово име,
да га неко млађи, некад помиње.

Схватио је Живота да су материјална богаства пролазна и да их свако може стицати, али је схватио и да потомству треба поклонити визију о прихватљивом животу.

Да, то је једна од поенти ове књиге поезије, треба писати да би остао траг за поколења која долазе, јер шта си био, шта си радио, ако иза тебе не остане ништа од духовних вредности, кад дође судњи дан…

Тамо негде на ивици раја,
дух мој ће наћи неко место.
Нисам био похлепан на овом свету,
па ни на оном не очекујем престо.

Схватио је Живота Трифуновић много тога у овој књизи, која је уствари и његова аутобиографија, схватио и оно што и многи пре њега, пролазност живота, али читаоцима поклања наду да је живот на селу, у природи, онај прави…

Шта да Вам више причам,
речима не може да се опише,
како дивно прoлeће,
у мом селу мирише.

И то је, у ствари, права порука ове књиге: свуда пођи, али увек својој кући дођи, јер лепо је бити свој на своме…
Љубодраг Обрадовић, Треботин, 07.10.2013. године

Овај чланак прочитало је 133. посетилаца сајта

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://xn--80ajge1af3p.xn--90a3ac/pesnici/uncategorized/promocija-knjige-i-seljak-moze-pesnik-biti-zivota-trifunovic/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Možete koristiti ove HTML tagove i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>