Данас је Видовдан. Јуче, 27. 6.2020. године, је порти црве Лазарице изведен по једанасти пут ТРИПТИХ  РАСПЕТО КОСОВО.

Погледајте како је то било.

 

Данас се треба се сећати и подсећати. Ја Вас подсећам како је по било друге године постојања манифестације ТРИПТИХ РАСПЕТО КОСОВО 2010. године.

У Галерији Милића од Мачве у Крушевцу, Цара Лазара 8 и Крушевачком позоришту, 27.06.2010. године, у предвечерје Видовдана, одржан је музичко-поетски триптих РАСПЕТО КОСОВО, посвећен идији да се се Косово и Метохија очувају у границима Србије. Погледајте детаље...
 


Академски сликар Милош Шобајић поклања галерији Милића од Мачве
своју слику и обраћа се присутнима пригодном беседом:

Видовдан је дан када најбоље знамо ко смо и одакле смо, али још увек не знамо где идемо.

Тог дана, за Видовдан, једино што сви добро знамо јесте дa смо Срби. За Видовдан исто тако знамо да долазимо од оног кобног Видовдана 1389 године када смо изгубили државу, коју ни до данас још нисмо успоставили и стално се питам да ли је то зато што смо мање способни од осталих европских народа који одавно уживају у благодетима њихових суверенитета, или је наша судбина таква, па да је било који народ живео на овој раскрсници, не би био у стању да створи трајну државу и да се тако заштити од свакојаких агресија.

Најзад, за овај дан Видовдана, знамо да још увек не знамо где тачно идемо и то је оно што све нас највише боли и плаши.

Сутра ћемо славити шест стотина двадесет и први Видовдан од оног најболнијег Видовдана којег се увек сећамо и у току тих дугих столећа смо ишли корак напред, па корак назад. Имали смо и неколико сјајних корака напред који су нас грејали у хладним ноћима.

Данас смо опет у кораку уназад, немоћни да се супроставимо пре свега нама самима. Ја сам уверен да ћемо наћи снагу да се отргнем о злу које нас дави. Зато свима нама честитам овај Видовдан, дан који нас упозорава и подсећа да требамо да се посветимо озбиљном размишљању шта да урадимо да би најзад знали и где идемо.

Милош Шобајић


Градоначелник Крушевца мр Десимир Павловић поклања Милошу Шобајићу
монографију галерије Милића од Мачве

Милош Шобајић је поклонио галерији Милића од Мачве и граду Крушевцу
своју слику: Братислав Бата Милановић, Милош Шобајић, Љубиша Ђидић,
Љубодраг Обрадовић и Небојша Лапчевић


Кула Лазаревог града - преко пута ње је галерија Милића од Мачве
 


Љуба са Батом и Добрицом


Водитељски пар триптиха: Лидија Ужаревић и Пеца Радовановић


Slobodan Antić


mladost i iskustvo - Marija Stojadinović i Miloš Šobajić


Aleksinačka veza: Miodrag Dinulović i Bata Milanović


Moma, Dobrica i Paja


Pukovnik Milorad Dimitijević, Goran Šegrt, Miroslav Smiljković i Zorica Jovanović


Bata Milanović, Dobrica Erić, Miloš Šobajić i Bata Djidić


Radoica Milosavljević - zamenik gradonačelnika Kruševca


Djuka i Krla




U publici je bio i Siniša Maksimović zamenik predsednika skupštine grada Kruševca


Lidija i Peca


Љуба Обрадовић говори поздравну реч и песму

Поштовани пријатељи културе, поштаваци стваралаштва Милића од Мачве, добродошли у његову галерију *КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ*, коју је поклонио граду Крушевцу, добродошли у град Крушевац, добродошли на ВИДОВ ДАН 2010!

Посебна ми је част да у своје и у име Културног центра поздравим наше Вечерашње госте:

    * Милоша Шобајића, сликара европског реномеа и биографује који предаје у Београду и Шењангу у Кини, а ствара у Паризу;
    * Добрицу Ерића познатог српског књижевника из Доње Цмуће, који је и песник и прозни и драмски писац и лирски здравичар Груже и сликар природе села, љубави..;.
    * Братислава Бату Милановића познатог песника  из Београда, иначе по занимању новинара Радио Београда;

и пожилим им лепе тренутке у Граду Крушевцу и Културном центру Крушевац. Наравно поздрављам и све госте града Крушевца, све преставнике Града Крушевца на челу са Радоицом Милосављевићем, све припаднике цркве, полције и војске Србије, све припаднике политичких странака, установа, предузећа и удружења грађања и све остале присутнеграђање.

Поштовани пријатељи, љубитељи уметности, драги гости,

Понекад пар стхова каже више од стотину реченица, зато сам данас пожелео да Вас поздравим и једном мојом песмом, која симболизује жељу да се Косово и Метохија сачувају у границама Србије, а коју сам написао за поновни чин отварања галерије, подстакнут називом галерије Милића од Мачве *КОСОВО - ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ* и идејом који овај назив носи у себи.

МИРИС БОЖУРА

Пусто је Косово поље,
 врапци кљуцају време.
Ветар донео неспокоје
и на плећа тешко бреме.

Божури ни у сну не миришу,
сета душом пири.
Отишли су, да опет дишу,
да разум срце смири.

Отишли су, прогнаници многи,
од злих корншија да се склоне.
Шамаром бабороги,
неправду данас гоне.

Слобода се данас чини далека,
док им ломе кoleвку и наду.
Будућност само храбре чека,
њу ни зли ветрови не краду.

Не цветају више божури,
тама пада на снове.
Пред злом се не жмури,
Косово у мирисе зове.

Поштовани посетиоци, још једном добродошли у галерију Милића од Мачве, добродошли на триптих РАСПЕТО КОСОВО!


Miloš Šobajić govori besedu o Miliću od Mačve, Kosovu i svojoj nameri da pokloni
svoju sliku galeriji Milića od Mačve


Bata Milanović govori svoju poeziju


Dobrica Erić govori svoju poeziju



A ONDA JE PROGRAM NASTAVLJEN U KRUŠEVAČKOM POZORIŠTU








Љубодраг Обрадовић поздравља присутне у крушевачком позоришту

КОСОВО И МЕТОХИЈА

Низ Косово поље звоне звона.
Уз Метохију, ко уз кичму, клизи језа!
Односе нам из срца спокој векова
На прошлост пада челична реза.

На свест и савест пуштају дим,
тешку маглу да радост позобе.
И као да они немају ништа са тим,
историју нам из видокруга одводе!

И звоне звона! Успаване да разбуде!
Сви који пуштају нас низ воду,
своју клицу пропасти тиме буде
и свемир сенком зла боду!

И звоне звона! Буди се Европо!
Све свето данас у ветар вене!
Звоне звона! Неправда ко небо,
преплавила и живот и успомене!.

Низ Косово Поље бију дамари!
Уз Метохију, ко душом, клизи носталгија.
Кад се истрајно сања, сан се оствари!
Косово ће божурима опет да метохија.

Поштовани посетиоци, са ових пар стихова пожелео сам да Вас поздравим и да у свет проследим крик за очување тереторије Косова и Метохије у границама Србије и за очување спокојног живота косовско-метохијских житеља.

Посебно поздрављам све госте који су ових дана својим присуством удостојили Град Крушевац и увеличали *ВИДОВДАН 2010* и то: Представнике Владе Републике Србије, Његову Светост Владику Иринеја Нишког и свештенство, и Све госте из иностранства!

- Представнике побратимских градова, делегације: из Румуније - из града Рмнику Влчеа; из Републике Српске - из Бијељине; представнике Вијећа српске националне мањине из Загреба и све друге драге госте.

- Поздрављам такође и све припаднике Војске и Полиције Србије, све представнике града Крушевца на челу са градоначелником Крушевца мр Десимиром Павловићем, све припаднике политичких партија и све представнике јавних и приватних предузећа, установа и школа Крушевца, као и све прествнике невладиних организација и удружења грађана.

Добродошли и уживајте у програму *РАСПЕТО КОСОВО*!

А сада бих замолио градоначелника Крушевца мр Десимира Павловића да нам се обрати...



mr. Desimir Pavlović pozdravlja goste i govori Vidovdansku besedu...


...zatim uručuje Milošu Šobajiću monografiju Milićeve galerije...


Miloš Šobajić govori prigodnu besedu o Miliću od Mačve...


Hor Srpkinje


Ljubiša Bata Djidić




Bratislav Bata Milanović




Dobrica Erić






Mirjana Vukojićić izvodi svoj program JUŽNA ZEMLJA










Svako nosi svoj krst - A KOSOVO SVOJ!!!


PLAKAT TRIPTIHA *RASPETO KOSOVO*

SINOPSIS PROGRAMA

SCENARIO SLOVOLjUBLjE MILIĆU - 27.6.2010. godine u 20:00
- Legat Milića od Mačve

OFF POČETAK- skraćeni testament i odgovor gradske vlasti

PECA:  Poštovani prijatelji, uvaženi gosti, dobro vam veče i dobro došli u Galeriju legata KOSOVO PRVI PRAG SRBIJE autora Milića od Mačve.

LIDIJA:    Dobro došli u jedinstveni duhovni prostor ovog Grada, sa čijih zidova sjaje kupole Kosovskih svetinja,  plamteća svetlost letećih balvana i krvave magle kosovske Golgote.
 
PECA:   U predvečerje najvećeg nacionalnog praznika Vidovdana  staratelj Galerije KOSOVO PRVI PRAG SRBIJE, Kulturni centar Kruševac, organizitor je poetsko- muzičkog triptiha RASPETO KOSOVO koji je svojevrsni intelektualni krik za očuvanjem teritorije naše južne pokrajine i zaštitu pravoslavne sakralne baštine Kosova i Metohije- bisera Evropske kulture i duhovnosti.

LIDIJA: Drugi segment ovog triptiha pod nazivom   SLOVOLjUBLjE MILIĆU skromno je uzdarje za neizrecivu lepotu kojom nas je Milić Stanković, na početku drugog milenijuma,  nesebično darovao.

PECA:  No pre nego reč uzmu Milićevi prijatelji i savremenici u ime domaćina, pozdraviće vas direktor Kulturnog centra Kruševac Ljubodrag Obradović.

Ljubodrag Obradović - govor do 3 minuta.

SLOBODAN ANTIĆ - bez najave

Milić Stanković rođen je u Mačvanskom Belotiću 1934. godine od majke Desanke i oca Radovana Pantelijinog. Još kao dete pravio  je uzbudljive igračke  zbog čega ga je otac hteo dati za mašin-šlosera, ali je on ipak završio Gimnaziju u Šapcu, a studije slikarstva na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1959. godine.

Tog leta je nagrađen studijskim boravkom u Parizu , a već u jesen otvorio prvu samostalnu izložbu u galeriji Grafičkog kolektiva. Sa te izložbe, ženevski kolekcionar Žorž Herbert Bek otkupio je sedam Milićevih slika. Od tog novca sin je ocu Radovanu kupio par najdebljih volova u znak pomirenja, pošto ga se otac prethodno odrekao zbog napuštanja studija arhitekture.  Nije mu bilo svejedno što mu je sin : Ošo u slikare da bude vagabunda i da nikad nema ni prebijene pare.  

Do samrtnog časa 2000. godine slikar je priredio hiljadu i dve stotine samostalnih izložbi, dok se njegova platna nalaze u beogradskom Narodnom muzeju ,Muzeju savreme umetnosti u Beogradu, Palati Ufiči u Firenci, Vatikanskom muzeju, Muzeju Gugenhajm u Njujorku i Muzeju umetnosti i istorije u Ženevi.  

Od izložbe u Galeriji Grafičkog kolektiva devesto šezdeset druge godine ,koja mu je nasilno zatvorena zbog TRADICIJE I ĆIRILICE,  kao i manifesta Novi realizam i nacionalna umetnost, postaje politički disident sve do poznatih promena 1989. godine.  

Pored slikarstva bavio se i književnošću za šta je nagrađen Bagdalinim Zlatnim prstenom despota Stefana Lazarevića 1999 godine.  Pored ovog priznanja dobio je još samo dve nagrade: Nagradu za fantastiku Milena Pavlović - Barili 1989. godine i Vukovu nagradu 1992. godine. Kako je sam zapisao više od toga mu nije ni bilo potrebno.  

LIDIJA: Nakon podsećanja na život Milića Stankovića o Miliću prijatelju i Miliću umetniku govoriće Ljubiša Bata Đidić čijom zaslugom je ovaj legat danas u našem gradu.

PECA: Dame i gospodo pozdravimo kruševljanina koji nosi priznanje zaslužnog umetnika republike Srbije, gospodina Ljubišu Batu Đidića.

BATA ĐIDIĆ govori o Miliću

SLOBODAN:  Milić poseduje zanat koji zbunjuje i ošamućuje. On je izdanak velikih evropskih slikara  vizionara kao što su Boš, Brojgel i Dali. Nahranjen legendama srpskog etnosa, stalno žedan tradicionalne magije svoje zemlje, slikar je neobuzdana i neobična ličnost, koja veruje u ono što nam priča, i koji sebi pripisuje jednu vrstu mesijanske sudbine.

Čovek  oseća da se prosto duhovno kupa kod ovog alhemičara sadašnjosti i budućnosti, u jednom svetu snova krajnje uznemirujućih predela. Ne zna se da li Milić od Mačve destiliše nadu ili zlu sudbinu i da li njegov rečnik umiruje gledaoca ili zapaljuje nove varnice koje će raspaliti bes demona. Likovni kritičar Stefan Rej,  Brisel,  1980 godine.

LIDIJA: Tako je Milićevo delo video zapad, a kako je Milića upamtio pesnik i novinar radio Beograda Bratislav Bata Milanović ?

PECA: Gospodine Milanoviću izvolite.

BATA MILANOVIĆ

SLOBODAN:  Pred velikim smo misaonim i stvaralačkim pregrupisavanjem - Pojavom „nacionalnih“ potencijala prema apstraktnim evropejcima, gde ovi prvi udaraju temelje najnovijoj misaono-umetničkoj orijentaciji u Jugoslaviji.

To nacionalno u nama nekima / neka se „evropejci“ naši primire/ ne znači da mi s time prestajemo biti ta toliko željena Velika Evropa. Ako ja slikam kožuh i šubaru, opanak i gunj /ubrljane mačvanskim znojem/ onda sam ja, svakako, sa tim svojim junakom, prvenstveno Mačvanin. Potom Srbin. Odmah i Jugosloven. I baš zato što je Jugoslavija damar Evrope ja sam kao Mačvanin i Veliki Evropljanin.  Jer samo skup svih Mačvi sveta čini Svet.  Moja Mačva stoga, je Mačva svih nas.

PECA: Tako je pisao u svom manifestu Milić Stanković,  a kako je vilenjaka iz Mačve za večnost portretisao čarobnjak iz Gruže čujmo u interpretaciji samog autora.

LIDIJA: Dame i gospodo izuzetna nam je čast da u našem gradu pozdravimo književnika Dobricu Erića.

DOBRICA ERIĆ

LIDIJA: Još jedan značajan gost je večeras sa nama na naše veliko zadovoljstvo.

PECA: Slikar evropskog renomea i bogate biografije gospodin Miloš Šobajić gost je Lazarevog grada i legata „Kosovo prvi prag Srbije“

LIDIJA: Gospodine Šobajiću čast nam je da vas pozovemo da nam se obratite.

ŠOBAJIĆ govori i daruje sliku _________________?

PECA:  Uz veliku zahvalnost gospodinu Šobajiću za dar kojim nas je darivao, zahvaljujemo i ostalim  gostima koji su iskazali poštovanje prema Miliću Stankoviću  i našem gradskom prazniku.

LIDIJA: Takođe se zahvaljujemo i vama što ste svojim prisustvom u predvečerje Vidova dana zablagodarili slikaru koji je deo svog bića zaveštao Kruševcu.

PECA:  Uz podsećanje da se treći deo ovog programa odigrava u Kruševačkom pozorištu sa početkom u 21 čas, želimo vam prijatno veče.

RASPETO KOSOVO - SCENARIO PROGRAMA JUŽNA ZEMLjA
- Kruševačko pozorište 27.06.2010. g. 21 čas

SLOBODAN ANTIĆ:

 JA ZNAM KO SAM
PO ZVONU
ŠTO SA ZADUŽBINA NEMANjIĆKIH PEVA,
PO JASNOSTI NjEGOVA GLASA,
PO TOME ŠTO ME OD STUDENICE DO MILEŠEVA
PRADEDOVI GLEDAJU S IKONOSTASA
I ŠTO SVAKI U RUCI NOSI HRAM

JA IMAM
SVETITELjA OCA I DEDA,
IMAM SVETITELjA ZA KUMA,
I NA NEBESIMA
SVE SUHOJ PLANINI  OD GROMADA
PREKO SITNICE DO RASA I HUMA
MOJA LOZA VLADA

JA ZNAM KO SAM
I PO MRŽNjI BESOMUČNOJ
KOJOM ME ZLOPAKOSNI GONE ODVAJKADA
ZNAM PO TOME KOLIKO SAM UGRU
PRED OČIMA CRN
I PO TOME KOLIKI TRN
U SAN VIZANTIJI MOJA MOĆ  ZABADA.

JA ZNAM KO SAM
I PO PRIJATELjA SVOJIH GOSPODSTVU,
I PO BLAGORODNOSTI NjIHOVA LIKA
I SLAVI IM KOPLjA I ŠTITA.
SA SVECIMA I KRALjIMA JA SAM U SRODSTVU,
O MOM POREKLU IZ KNjIGA STAROSTAVNIH
VLADAR NA DALEKOM DVORU
I LETOPISAC U MANASTIRU ČITA.

LIDIJA:  POŠTOVANI PRIJATELjI DOBRO VEČE I DOBRO DOŠLI NA TREĆI PROGRAM TRIPTIHA RASPETO KOSOVO KOJI NOSI NAZIV „JUŽNA ZEMLjA“,  U PRODUKCIJI KULTURNOG CENTRA KRUŠEVAC  I MANIFESTACIJE VIDOVDAN DVE HILjADE DESETE,

PECA:  NA SAMOM POČETKU ČULI SMO STIHOVE DESANKE MAKSIMOVIĆ U INTERPRETACIJI SLOBODANA ANTIĆA,  STUDENTA KNjIŽEVNOSTI UNIVERZITETA U PRIŠTINI,  KAO UVOD U PRIČU O STRADANjU NAŠEG NARODA I DUHOVNE BAŠTINE OD VIDOVDANA TRISTA OSAMDESET DEVETE DO DANAŠNjEG DANA.

LIDIJA: UZ PODSEĆANjE DA JE OVU PRIČU NA SVOJIM PLATNIMA ZA VEČNOST OSLIKAO MILIĆ OD MAČVE, KULTURNI CENTAR KRUŠEVAC  KAO RIZNIČAR LEGATA „KOSOVO PRVI PRAG SRBIJE“  VEČERAS UPUĆUJE INTELEKTUALNI KRIK ZA OČUVANjE  TERITORIJE NAŠE  JUŽNE POKRAJINE I ZAŠITU PRAVOSLAVNE SAKRALNE BAŠTINE KOSOVA I METOHIJE - BISERA EVROPSKE KULTURE I DUHOVNOSTI.

PECA: U IME DOMAĆINA VEČERAŠNjEG PROGRAMA  POZDRAVIĆE VAS DIREKTOR KULTURNOG CENTRA LjUBODRAG OBRADOVIĆ.

- POZDRAVNI GOVOR DIREKTORA U KOME ON POZIVA PREDSTAVNIKA GRADSKE UPRAVE DA POZDRAVI SKUP.

- GOVOR PREDSTAVNIKA GRADSKE UPRAVE U KOME SE POZDRAVLjAJU GOSTI KOJI U IME GRADONAČELNIKA PRISUSTVUJU SKUPU I POZIVA SE MILOŠ ŠOBAJIĆ DA MU SE URUČI SKROMNO PRIZNANjE ZA POKLON SLIKU.

- ŠOBAJIĆEVA POZDRAVNA REČ SKUPU / UKOLIKO ON TO ŽELI/.

/ PROMENA SVETLA NAKON OFICIJELNOG DELA I OFF UVOD U DRUGI DEO. /

LIDIJA:   IAKO JE TOG KOBNOG VIDOVA DANA HILjADU TRISTA OSAMDESET I DEVETE SRPSKI NAROD OSTAO ZA  NEKOLIKO GENERACIJA BEZ SVOG CVETNOG BOŽURA -SVOJE STVARALAČKE ZAVRŠNICE, OMLADINSKE I PLEMIĆKE, NARODNI GENIJ SE KROZ SLEDEĆIH SEDAMDESET GODINA POSTEPENOG GUBITKA SRPSKE DRŽAVNOSTI PRIPREMAO ZA NOVE SKOKOVE.

PECA: SVOJU MUKU, JAD I ČEMER IZAZVAN NEČUVENIM TURSKIM TLAČENjEM, PRETVORIO JE U MONUMETNALNU LITERATURU I POETIKU USMENOG KAZIVANjA. TAKO JE NADOMESTIO SVE DRŽAVNE GUBITKE I PONOVO SE USTROJIO U EVROPSKE NARODE - PREKO SVOG JEZIKA! - ZAPISAO JE U SVOJOJ MONOGRAFIJI MILIĆ OD MAČVE.

LIDIJA: SVEDOČEĆI TEZU MATIJE BEĆKOVIĆA, DA NAJVEĆU OTPORNOST POKAZUJE DUH, A NAJVEĆU NOSIVOST ZGAŽENI JEZIK, VEČERAS POZDRAVLjAMO ONE KOJI SU SVOJOM POEZIJOM OPEVALI NOVO KOSOVSKO STRADANjE.

PECA: PESNICI,  MILOJE DONČIĆ KOJI NAM DOLAZI SA SVETE KOSOVSKE ZEMLjE,

LIDIJA: LjUBIŠA BATA ĐIDIĆ - ZATOČNIK LAZAREVE KULE I KRUŠEVAČKI ČUVAR MILIĆEVOG PEČATA

PECA: BRATISLAV BATA MILANOVIĆ  PESNIK SA KALEMEGDANSKIH BEDEMA  PRESTONICE DESPOTA STEFANA,

LIDIJA: I DOBRICA ERIĆ IZDANAK  USTANIČKOG  TAKOVSKOG GRMA, NOĆAS ĆE SVOJE REČI OKUPATI MUZIKOM KOJU IZVODI MEŠOVITI KAMERNI HOR „SRPKINjA“ KULTURNOG CENTRA KRUŠEVAC UZ SOLISTE MILICU VUKELIĆ I RADIVOJA SIMIĆA  / U TOKU OVOG TEKSTA ULAZI HOR IZA VODITELjA/

PECA:  U SAGLASJU STIHOVA KOJE ĆE NAM PODARITI PRVAKINjA DRAME JUGOSLOVENSKOG DRAMSKOG POZORIŠTA MIRJANA VUKOJČIĆ UZ ETNO ZVUKE KAVALA IZ RUKU MILICE TOMIĆ  I ETNO POJANjE ERŽEBET STOJIĆ.

LIDIJA:  UZ ŽELjU DA NAS ŠTO PRE OZARI SVETLOST ZAVETNIH VOŠTANICA KNjEGINjE MILICE,  DAROVANIH MANASTIRU VISOKI DEČANI  UZ ZAVET DA IH UŽEŽE OSLOBODILAC POROBLjENOG KOSOVA - PREPUŠTAMO VAS ISCELjUJUĆOJ LEPOTI UMETNIČKOG STVARALAŠTVA,  UZ PORUKU DA NEMA  VEČNOG MRAKA NI POTPUNOG PORAZA.

- HOR SRPKINjA - VELIČANIJE KNEZU LAZARU - BEZ NAJAVE

- MILOJE DONČIĆ 3 PESME DO 6 MINUTA

- HOR TIJELO HRISTOVO

- LjUBIŠA ĐIDIĆ 3 PESME DO 6 MINUTA

- HOR SRPKINjA - HERUVIMSKA PESMA

- BRATISLAV MILANOVIĆ 3 PESME

- HOR SRPKINjA - HAJDUK VELjKO

- DOBRICA ERIĆ POEMA O KOSOVU

- OFF UVOD U MIRJANU VUKOJČIĆ - HOR IZLAZI SA SCENE

- MIRA VUKOJČIĆ AUTONOMNI PROGRAM U TRAJANjU DO 30 MIN

- HOR SRPKINjA SA SOLISTIMA RAVANICA

PECA: POŠTOVANI PRIJATELjI ZAHVALjUJEMO VAM ŠTO STE SVOJE VREME POSVETILI INTELEKTUALNOJ ODBRANI NAŠE SVETE JUŽNE ZEMLjE.

LIDIJA: LAKU NOĆ!