e-mail: pesnik@poezija.rs
Pišite nam!
Портал ПоезијаСРБ
Преузмите бесплатно
На овој страни можете бесплатно преузети све часописе за поезију – ПоезијаСРБ у пдф-у. Ако имате додатних питања или сугестија можете нам писати на мејл pesnik@poezija.rs
Наравно овде Вам нудимо бесплатно за преузимање у пдф-у и нека друга наша издања, као и издања наших сарадника.
|
ПоезијаСРБ Број 19.
ПоезијаСРБ Број 18. 
ПоезијаСРБ Број 17.  Download ПоезијаСРБ Број 16. ПоезијаСРБ Број 15. ПоезијаСРБ Број 14.
 ЕКСКЛУЗИВНИ Кратке мисли-Марина
|
ЧАСОПИС ЗА ПОЕЗИЈУ ПоезијаСРБ број 15 - УМЕСТО УВОДА, Љубодраг Обрадовић
На овој страници можете преузети Часопис ПоезијаСРБ број 15.
Корице часописа ПоезијаСРБ бр.15.:: Слика Балерине за насловну страну - сликарка Дијана Обрадовић, на задњој страни је слика Првослава Пендића.
КАД СУ МАЛИ ВЕЛИКИ
Шта рећи кад се зачују речи “Беловодска Розета”, на шта помислити кад се помене “МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК”, шта закључити кад се изустити Беловодски музеј вајарста и клесарства?
Ја мислим, закључујем и ево, кажем, да је тако танка нит, а у овом случају готово невидљива, која дели културу једног села, какво је БЕЛА ВОДА, од културе многих развијених градова широм Србије и да су беловођани одавно креирали образац, или клише понашања, за све који мисле да и село има право и на хлеб и на игре.
Download.. Мејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. Корице часописа ПоезијаСРБ бр.15.:: Слика Балерине за насловну страну - сликарка Дијана Обрадовић, на задњој страни је слика Првослава Пендића.
КАД СУ МАЛИ ВЕЛИКИ
Шта рећи кад се зачују речи “Беловодска Розета”, на шта помислити кад се помене “МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК”, шта закључити кад се изустити Беловодски музеј вајарста и клесарства?
Ја мислим, закључујем и ево, кажем, да је тако танка нит, а у овом случају готово невидљива, која дели културу једног села, какво је БЕЛА ВОДА, од културе многих развијених градова широм Србије и да су беловођани одавно креирали образац, или клише понашања, за све који мисле да и село има право и на хлеб и на игре.
Завршна сцена - Ој Мораво
Све велике идеје су крајње једноставне и доносе понос и резултате и оном ко их се сети и подсети све око себе, (и сараднике и оне који то нису, да су управо то имали на уму, тек што нису изустили ...) и оне који у свему, свесно или несвесно учествују. После велике идеје учини се да је све лако постићи и доћи до жељеног циља, а није. Пре игара и аплауза или звиждука, треба пролити море и “зноја и суза” да би се жељено остварило.
Али Беловођани имају и Вељу и Божидара и Радета и Љупчета Чугу и Дису... и многе, многе друге, од којих сам ја неке упознао, а многе и нисам, којима не фали ентузијазам да осмисле и одраде овако велике пројекте и да као сунце обасјају Србију незаборавом БЕЛОВОДСКИХ РОЗЕТА и стиховима са скела насред Мораве уз звуке фрула и таласа.
Беловођани имају и пријатеље из Крушевца и широм Србије као што су: Бата, Павле, Вељко, а и сви ми овде присутни, и многи други, који их искрено подржавамо у тој мисији којој су приступили отворена срца и коју свесрдно спроводе већ дуги низ година.
Зато им ја желим да и идеју Музеја вајарстава и клесарства у Белој Води, реализују као и ове друге које су до сада остварили ...
И на крају, подстакнут именом села БЕЛА ВОДА, да им и ја придодам још једну идеју, коју они свакако знају, само је још нису преточили у стварност, а то је изградња Фабрике воде, која би брендирала њихову минералну воду, под називом “БЕЛА ВОДА“ и тако им обезбедила кључ за просперитет и економски развој и свог села и његових становника, а и финансијска средства и за РОЗЕТУ... И ЗА ЦАРОСТАВНИК... И ЗА МУЗЕЈ ...
СРЕЋНО БИЛО И СВЕ СЕ ОБЕЛОВОДИЛО !
Ех, да!
Зашто сам у уводном чланку описао овај догађај, (www.poezija.in/program-o-beloj-vodi) који се десио 4. јуна 2009. године у Белој сали КЦК у Крушевцу? Безброј је разлога, али два су пресудна:
Зато је наш лист посебан. Ми сада објављујемо песнике који су у ствари ВЕЛИКИ, само то многи не знају. И тако заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у часопису за поезију - ПоезијиСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу! И осетићете да се на крилима поезије може летети.
Али Беловођани имају и Вељу и Божидара и Радета и Љупчета Чугу и Дису... и многе, многе друге, од којих сам ја неке упознао, а многе и нисам, којима не фали ентузијазам да осмисле и одраде овако велике пројекте и да као сунце обасјају Србију незаборавом БЕЛОВОДСКИХ РОЗЕТА и стиховима са скела насред Мораве уз звуке фрула и таласа.
Беловођани имају и пријатеље из Крушевца и широм Србије као што су: Бата, Павле, Вељко, а и сви ми овде присутни, и многи други, који их искрено подржавамо у тој мисији којој су приступили отворена срца и коју свесрдно спроводе већ дуги низ година.
Зато им ја желим да и идеју Музеја вајарстава и клесарства у Белој Води, реализују као и ове друге које су до сада остварили ...
И на крају, подстакнут именом села БЕЛА ВОДА, да им и ја придодам још једну идеју, коју они свакако знају, само је још нису преточили у стварност, а то је изградња Фабрике воде, која би брендирала њихову минералну воду, под називом “БЕЛА ВОДА“ и тако им обезбедила кључ за просперитет и економски развој и свог села и његових становника, а и финансијска средства и за РОЗЕТУ... И ЗА ЦАРОСТАВНИК... И ЗА МУЗЕЈ ...
СРЕЋНО БИЛО И СВЕ СЕ ОБЕЛОВОДИЛО !
Ех, да!
Зашто сам у уводном чланку описао овај догађај, (www.poezija.in/program-o-beloj-vodi) који се десио 4. јуна 2009. године у Белој сали КЦК у Крушевцу? Безброј је разлога, али два су пресудна:
- · Једно мало село, Бела Вода, је својим радом у култури доказало и показало да и мали могу бити велики.
- · Много је на свету малих, који су у ствари ВЕЛИКИ, а да свет то не зна, не види, не схвата!
Зато је наш лист посебан. Ми сада објављујемо песнике који су у ствари ВЕЛИКИ, само то многи не знају. И тако заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у часопису за поезију - ПоезијиСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу! И осетићете да се на крилима поезије може летети.
Поводом 17. септембра, дана када смо основали Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, расписали смо КОНКУРС НА ТЕМУ БАЛЕРИНА. Пошаљите нам своју песму на мејл Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. најкасније до 15.09.2020. године.
Слику је насликала Дијана Обрадовић
Дакле, ова слика балерине биће на корицама часописа за поезију ПоезијаСРБ број 15., а као прва песма у часопису биће објављена песма БАЛЕРИНА коју уредник часописа изабере за најбољу. Наравно, најбоља песма ће (осим објављивања у часопису), добити и награду која се састоји од: дипломе, једног часописа ПоезијаСРБ број 15. и 5 књига из наше издавачке продукције, а уредник часописа ће одабрати и друге песме које ће бити објављене у часопису у посебној рубрици за песме на тему БАЛЕРИНА. Позивамо све песнике и поетесе да се опробају пишуђи на ову тему и пошаљу нам своје радове на мејл Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. најкасније до 15.09.2020 године. Наравно сви учесници на конкурсу могу бесплатно преузети часопис у пдф.у са нашег сајта. Резултате конкурса, објавићемо 17. 9.2020. године на овом сајту, а награду ћемо уручити приликом промоције часописа у Крушевцу или је послати поштом на адресу у Србији. (Ако је добитник живи изван Србије добиће награду у дигиталној форми, у pdf-u или jpg формату на свој мејл.)
Ево ја сам написао своју песму на тему БАЛЕРИНА и објављујем је овде (уз позив да пишете на поменуту тему), а биће објављена и у часопису ПоезијаСРБ број 15, али није у конкуренцији за награду…
БАЛЕРИНА
Експлозија си бола и боја,
nа платну одсјај среће.
Никад нећеш бити моја,
а живот ми покрећеш.
Позорница твој је свемир!
Блаженства маштом језде,
док у снове уносиш немир
и у срцу палиш све звезде.
Лете идеје сликама у низу,
свест обманама палаца.
Тако си далеко, а тако близу,
само сан те, у јаву не добаца.
Многе очи тајно прате,
игру којом смисао сејеш.
И срећан је свако ко зна те,
спокојну док се смејеш.
Слику на корицама урадила је сликарка из Крушевца Мира Ковачевић
УМЕСТО УВОДА - Љубодраг Обрадовић
У овом уводу издвајам писмо, велике песникиње, пријатеља поезије и нашег верног сарадника, Елеоноре Лутхандер, (рођена у Крушевцу, а живи у Стокхолму - Шведска). Прочитајте шта ми (нам) пише Елеонора:
“Драги Љубо! Честитам ти на новом часопису(број11)! Жао ми је што тада нисам послала прилог, али ћу зато послати за следећи. Задивљује ме твоја енергија и посвећеност поезији. Колико си само људи усрећио и дао им смисао живота! Ти си чудо од човека и песника! Ето, дошле су и награде за твој рад, мада је то по мени требало раније да се деси. Ја ти сада шаљем једну своју песму и нову слику за сајт/блог ако ти се допадне. (Исто и као прилог за нови број часописа). Зове се "Турбуленција" и посвећена је Нобеловцу Петеру Хандкеу, коме је раније уручен један часопис Удружења песника Србије у коме је заступљена и моја песма. Хвала ти и за то. Кристина Лугн, шведска песникиња и чланица Нобеловог комитета, чију сам књигу, збирку поезије "Довиђења и срећно!" превела 2005. године на српски, једногласно је са другим члановима доделила Нобелову награду Хандкеу. Прочитала сам да Петер Хандке има српски пасош и да је не само велики пријатељ Срба већ и ето и српски песник! Предлажем да буде примљен у наше Удружење песника Србије. Ако желиш послаћу ти и Хандкеову "Песму о детињству" као и Кристинину песму посвећену њеној ћерци. Александра је у својој докторској дисертацији писала и о Wim Wendersu са којим је Хандке заједно писао сценарио за филм "Небо над Берлином". Филм такође почиње Хандкеовим стиховима из "Песме о детињству". Ето, тако се Хандке непрекидно преплиће са нашим животима. Нека живи Хандке и ми са њим, нека живи поезија и Удружење Песника Србије!
Искрено твоја, Елеонора“
Хвала Елеонори на овом писму од срца. Оно ме подстиче да наставим са радом. Дакле, овај број је, неки кажу, баксузни - тринаести. Али ја се томе радујем, јер после њега долази број 14, а то је знак да настављамо даље, а то и јесте мисија овог часописа, да живи заједно са поезијом, да корача даље, из броја у број, пред нове читаоце! Мото нашег листа био је и остао: Овај лист је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у Часопису за поезију - ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу! А овај број је посебан и по томе што је мултимедијалан, па се ники садржаји могу и слушати и гледати…
Поштовани песници, ауторски хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситуацији да платимо! Ако сте са тим сагласни, пошаљите нам свој рад. Уосталом, наша мисија и јесте да добру поезију приближимо читаоцима. Наш мејл је: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Добродошли! ПоезијаСРБ
Будите ин! Узмите ПоезијуСРБ у своје руке !
Промоција Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 13. одржана је 13.12.2019. године у организацији Удружења песника Србије и Културног центра Крушевац у Клубу КЦК, пред бројном публиком. Промоцију су осмислили и водили Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић и Саша Милетић. У музичком делу програма наступили су: оркестар Душана Дуце Пејчића и вокални солисти Радмила Бајић и Мирослав Мића Живановић. У првом делу промоције који смо посветили Петеру Хандкеу говорили су: Светлана Ђурђевић, др Велибор Лазаревић, Вељко Стамболија, Милан Милетић Мачак познат и као Миле, О Миле и Томислав Димитријевић Томако. Своју поезију говорили су: Горан Арсић, Мирослова Живановић, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић, мр Ратко Тодосијевић Баћо, Драган Тодосијевић, Милош Ристић, Градимир Карајовић, Живојин Манојловић, Драгојло Јовић, Дејан Милошевић, Аријана Хинић, Данијела Булатовић, Данијела Јевремовић, Душка Ерић, Даница Рајковић, Драгана Марковић, Дејан Петровић Кенац, Богдан Јевтић, Даница Димитријевић (говорила поезију своје мајке Јасмине), Весна Михајловић и Миломир Терзић. Своје афоризме говорили су: Саша Милетић, Драган Матејић, Михајло Ћирковић, Дејан Ристић и Братислав Костадинов.
Почетком децембра 2019. године изашао је из штампе Часопис за поезију ПоезијаСРБ број13 уз пресудну помоћ Града Крушевца. Часопис можете купити већ сада, а стићи ће Вам на кућну адресу у Србији по цени од 400,00 динара, ако се пријавите на мејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. и ако наведени износ уплатите на жиро рачун Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ број: 310-209359-17 . Часопис је формата А4, а имаће преко 100 страница. Часопис можете добити и ако живите у иностранству, ако га поручите на мејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. . Орјентациона цена за испоруке у инустранство је од 1.000,00 до 1.500,00 динара, зависно од земље испоруке. О тачној цени за Вас бићете обавештени после Вашег захтева на мејл који наведете у захтеву!
У часопису издвајамо:
Сада, кад је Петер Хандке, аустријски писац, добио Нобелову награду за књижевност за 2019. годину, сви ће схватити колико су град Крушевац и беловођани предвођени др Велибором Лазаревићем били далековиди и на правом путу кад су му 2015. године доделили награду БЕЛОВОДСКА РОЗЕТА. Наравно, на правом путу је било и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, кад је те топле јулске вечери 2015. године у Белој Води, поклонило Петеру Хандкеу свој Часопис за поезију – ПоезијаСРБ број 3. У поменутом часопису број 3 били су заступљени песници из Шведске, Швајцарске, Републике Српске и Србије (Београда, Шида, Шапца, Крушевца, Бруса, Прокупља, Ниша, Куршумлије, Параћина, Ћуприје, Велике Плане, Панчева, Лесковца, Вршца…).
Светлана Ђурђевић поклања часопис ПоезијаСРБ Петеру Хандкеу
Петер Хандке прима Беловодску розету од заменика градоначелника
Крушевца Јасмине Палуровић
Часопис за пезију ПоезијаСРБ брј 3 који смо поклонили нобеловцу Петеру Хандкеу. Часопис број 3 (и друга наша издања) можете бесплатно преузети на линку https://poezija.rs/pesnici/pdf/Интегрални текст са БЕЛОВОДСКЕ РОЗЕТЕ 2015, објавили смо 19 јула 2015. године на линку: http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article&sid=7846 Фотографије са манифестције објавили смо на фејсбуку: https://www.facebook.com/poezijascg/photos/a.10155926077665151/10155926088555151/?type=3&theater
ПРЕУЗМИТЕ БЕСПЛАТНО
| Download |
Поштовани читаоци,
Да манифестација МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК не би остала САГА која се годинама препричава, уприличили смо овај посебан број часописа ПоезијаСРБ у папирном облику. У њему смо, речима и фотографијама, покушали да забележимо све оно што се на манифестацији догађало од 2016. до 2019. године. Свесни, да се у томе готово никад, у потпуности не може успети, поклањамо Вам и дигиталну верзију часописа на линку:
https://www.poezijascg.com/pdf/PoezijaSrbBr12MoravskiCarostavnik2019.pdf
Да би Ваш доживљај био потпунији, препоручујемо да обавезно погледате видео записе приређених програма на следећим линкововима:
МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2016
http://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/moravski-carostavnik-2016/
МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2017
https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/moravski-carostavnik-2017-bela-voda/
МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2018
https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/moravski-carostavnik-2018/
МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2019
https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/moravski-carostavnik-2019-bela-voda/
Наравно, праву и потпуну атмосферу, којом зрачи МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК у Белој Води, можете осетити само учешћем на манифестацији!
Шта је МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК? - Љубодраг Обрадовић
Дружење песника и свих заљубљеника у поезију, науку и уметност, које се догађа на скели укотвљеној на средини Мораве, уз светлост месеца и бакљи и уз музику која тече заједно са реком…
Песници који читају своје стихове, филозофи који казују своје визије о свету који се тако брзо мења, певачи, фрулаши, трубачи, хармоникаши, гуслари, виолинисти... и сви други учесници и гости манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК, добар су знак да она доноси приступ пун лепоте и
садржаја који ће трајати...
И све то се дешава у селу Бела Вода! У музеју клесарства, на Беловодској чесми и на скели на Западној Морави! И у беловодским кафићима, у дружењу учесника до зоре после програма…
Да, све то је јединствена песничко-музичка културна манифестација МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК чији је идејни творац др Велибор Лазаревић, а коју заједнички организују: Вукова задужбина и МЗ Бела Вода, Удружење песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и Друштво српско-руског пријатељства ПРВОСЛАВЉЕ из Крушевца.
МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК је свакако књижевна манифестација јединствена у Србији. Јединствена по поезији, филозофији, афоризмима и музици коју овде слушамо. Јединствена је и по амбијенту у коме се догађа.
МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК је лепота поезије и живота, која траје…
Љубодраг Обрадовић
У Белој Води, 08.12.2019. године у кафићу ТИРОЛ одржано је поетско вече у организацији Вукове задужбине из Беле Воде. У првом делу вечери промовисан је Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 12 који је посвећен манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК. О часопису су говорили др Велибор Лазаревић, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, мр Ратко Тодосијевић Баћо, Мића Живановић и Томислав Димитријевић Томако. Најављен је и излазак часописа за поезију ПоезијаСРБ број 13.
КАД МОРАВА ПЕВА А ПЕСАК ШКРГУЋЕ – др Велибор Лазаревић
Свако се посвети нечему и потроши живот или на мудрости или на лудости!Ми смо своје мисли, своје време и своје таленте посветили култури, уметности (речима, музици, слици...), води и реци Морави овековеченој у програму „Моравски цароставник“ и зато сматрамо да смо били на правој страни.После дванаест година грађења традиције знамо да нисмо погрешили, иако смо за неке „паметне“ били будале и занесењаци, па нас нису ни помагали. Сами смо подносили терет организације и трошкова.
Овај поетско – музички и сценски програм од п очетка је био намењен малом броју учесника и гостију (до педесетак) да се скела на којој се све одиграва не би потопила.
Ко нас је волео као романтичаре био је са нама, сањарима и визионарима бољег света.
За суштину лепог нама је била довољна једна сеоска скела, чамци, Морава, заранци, облачкови који су се спуштали са Гледића, Копаника, Жељина, Гоча и Столова огледајући се у зеленкастој води Мораве урамљеној тамничастим сенкама врбака, топољака и јовишњака.
Слику на корицама урадио је сликар из Крушевца мр Ратко Тодосијевић Баћо
ПРЕУЗМИТЕ БЕСПЛАТНО
ПРЕУЗМИТЕ БЕСПЛАТНО
| Download |
Поштовани читаоци, драги песници, имам за Вас важну и лепу вест! Од данас 16. 8. 2019. године можете купити број 11 *Часописа за поезију – ПоезијаСРБ* у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца. Часопис је посвећен поезији и у њему објављујемо поред саме поезије и књижевне приказе и критике књига објављених на српском и њему сродним језицима, као и теоретске радове о смислу и суштини поезије, правцима развоја… и још по нешто... Наручите свој примерак часописа...
УМЕСТО УВОДА - Љубодраг Обрадовић
Овај часопис је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у Часопису за поезију - ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу!
Ево, и овај број је посебан - једанести. Посебан је, јер после њега долази дванаести број, а сваки нови број, за нас из Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ је добар знак, јер сваки нови број означава сам живот. Значи живи смо, пишемо и објављујемо. Мало ли је? Да поновимо, наш часопис је отворен за све песнике из Србије и расејања који пишу на српском језику (или другим ех-ју језицима), који своје поетско дело стварају управо сада, дакле савременим песницима и они су најзаступљенији у овом броју. Овога пута одабрали смо да часопис “отворе” својим стваралаштвом: Марина Адамовић из Ниша (песникиња која у нашем Удружењу има чланску карту број 1.), Андреја Ђ. Врањеш из Сремске Митровице, Сања Петровић из Новог Сада, Лепа Симић из Цириха и Миле Лазаревић из Ћуприје… Сви они, за нас су посебни и зато су у рубрици У ОВОМ БРОЈУ ИЗДВАЈАМО. Наравно, највише простора у часопису, одвојили смо за поезију бројних песника и песникиња у делу под називом САВРЕМЕНИ ПЕСНИЦИ.
Посебну пажњу и у овом броју, у делу часописа под називом ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВЕ, посвећујемо и песницима које су својом поезијом заслужили да се увек треба подсећати на њихово дело, то јест, да их никада и у ни у ком случају не смемо заборавити. Мећу бројним таквим песницима су свакако: Душан Матић из Ћуприје, Јован Михајило из Новог Сада и Давор Славнић из Козарске Дубице.
У часопису ћемо и овог пута имати и кутак за ХУМОР И САТИРУ. Па макар то био сасвим мали кутак… У овом броју по први пут имамо и прозни део ПРИЧЕ.
Одлучили смо да од сада више пишемо о бројним активностима Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ. Зато је ту део КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ.
Наравно и у наредним бројевима часописа ћемо покушати да задржимо ову концепцију о деловима часописа, имајући увек на уму да је наша мисија да добру поезију приближимо читаоцима.
Поштовани песници, ауторски хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситуацији да платимо! Ако сте са тим сагласни, пошаљите нам свој рад.
Наш мејл је: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Добродошли!
Часопис ПоезијаСРБ број 11 бесплатно можете преузети на линку: Download
ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ПоезијаСРБ број 11 у НАРОДНОМ МУЗЕЈУ КРУШЕВАЦ
Водитељи промоције Драгојло Јовић и Данијела Јевремовић
Овај лист је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у Часопису за поезију - ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу!Ево, овај број је јубиларни - десети. “Студент кад добије десетку, зна да нема боље оцене и да је постигао изузетан успех. Писац, кад објави 10. књига, се нада да је то подухват достојан пажње”… А кад Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, то јест ми, објавимо десети број часописа за поезију, знамо да је то тек зрно песка у океану поезије, која нас запљускује из дана у дан, али знамо и да је свако зрно значајно за праву спознају суштине поезије.
Наш часопис је отворен за све песнике из Србије и расејања који пишу на српском језику (или другим ех-ју језицима), који своје поетско дело стварају управо сада, дакле савременим песницима и они су најзаступљенији у овом броју. Овога пута одабрали смо да часопис “отворе” својим песмама Перо Зубац из Новог Сада, Драгослав Граочанкић из Београда, Раденко Бјелановић из Крагујевца и др Предраг Јашовић из Ћуприје, у делу часописа под насловом У ОВОМ БРОЈУ ИЗДВАЈАМО. Наравно, највише простора у часопису, одвојили смо за поезију бројних песника и песникиња у делу под називом САВРЕМЕНИ ПЕСНИЦИ.
Посебну пажњу и у овом броју, у делу часописа под називом ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВЕ, посвећујемо и песницима које су својом поезијом заслужили да се увек треба подсећати на њихово дело, то јест, да их никада и у ни у ком случају не смемо заборавити. Мећу бројним таквим песницима су свакако: Добри Димитријевић, Милосав Буца Мирковић, Миљојко Милојевић, Стјепан Херман и Стојан и Милан Гочманац.
У часопису ћемо имати и кутак за ХУМОР И САТИРУ. Па макар то био мали кутак, као у овом броју, у коме објављујемо афоризме наших чланова: Михајла Ћирковића и Саше Милетића, као и критички осврт Вељка Стамболије на стваралаштво Јована Арсића Јовче и Ивка Михајловића.
Одлучили смо да од сада више пишемо о бројним активностима Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Зато су ту делови: МАНИФЕСТАЦИЈЕ и КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ.
Наравно и у наредним бројевима часописа ћемо задржати исказане ставове из овог увода. Уосталом, наша мисија и јесте да добру поезију приближимо читаоцима.
Поштовани песници, ауторски хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситуацији да платимо! Ако сте са тим сагласни, пошаљите нам свој рад.
Наш мејл је: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Добродошли!
УМЕСТО УВОДА – Љубодраг Обрадовић
Преузмите бесплатно часопис у пдф-у
ПРОМОЦИЈА У ЛЕСКОВЦУ
Još slika na Fejsbuku
Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 10 промовисан је 5. 9.2018. године у Лесковцу у Центру за Културу. Промоцију је организовао и реализовао Зоран Јовановић (са својим пријатељима песницима из КК „Поезија 016“) у сардањи са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. У промоцији часописа су учествовали песници из Крушевца: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Мића Живановић и Ратко Тодосијевић Баћо, а чула се и поезија Зорана Јовановића, Стефане Станивук, Бојана Тасића, Марине Ђорђевић и свих других присутних песника из Лесковца. Пошто је ово прва у низу промоција јубиларног броја ДЕСЕТ Часописа за поезију – ПоезијаСРБ, могу се похвалити да је протекла у изузетном расположењу и надахнутости свих актера промоције. Како рече мој пријатељ Зоран „Atmosfera do usijanja.Gosti iz Krusevca zadovoljni gostoprimstvom u Leskovcu“ Да, задовољни смо, нарочито лесковачким роштиљом и штрудлама Мимице Костић.
Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 8.и9. је доступан. Можете га бесплатно преузети на сајту поезија.срб , а ко жели папирно издање може га поручити на мејл Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..
Промоција часописа Поезија СРБ број 8/9 одржана је 13.11.2017. године у Народном музеју Крушевац у Крушевцу. Програм промоције су припремили и заједнички реализовали: Културни центар Крушевац, Народни музеј Крушевац и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. О часопису о коме су својом радовима представљени 85 аутора, пре свега песника (а било је и прозних писаца) говорили је уредник часописа Љубодраг Обрадовић. Гост промоције био је Јован Дашић – директор штампарије СаТЦИП из Врњачке Бање, пословна јединица у Читлуку, који је на свом мотору Хонда првео 40 дана у обиласку градова Европе, а коме је уредник часописа Љубодраг Обрадовић посветио песму ЦРВЕНО И ЦРНО. На промоцији су учествовали крушевачки књижевници, песници и афористичари: Латинка Ђорђевић, Иван Милановић, Гордана Влаховић, Вељко Стамболија, Љубодраг Обрадовић, Драган Тодосијевић, Драгојло Јовић, Јована Марковић, Сандра Миладиновић, Мирко Стојадиновић, Аријана Хинић, Драган Матејић, Михајло Ћирковић, Братислав Костадинов, мр Ратко Тодосијевић Баћо, Мирослава Смиљанић, Зорица Шошић Максимовић, Живојин Манојловић, Стефан Кнежевић, Градимир Карајовић, Даница Рајковић, Богдан Јевтић, Слађана Бундало, Слободан Ценц, Весна Михајловић и… Програм, који је музиком на клавиру обојила Марија Вујић, ученица Средње музичке школе Стеван Христић из Крушевца, осмислили су и водили Љубодраг Обрадовић, Латинка Ђорђевић, Мирко Стојадиновић и Јована Марковић, а за техничку релизацију бринули су Бранко Симић и Веркан Гвозденовић из Културног центра Крушевац.
Народни музеј Крушевац и Црква Лазарица
Јована Марковић
Извештај ТВ ПЛУС Крушевац о промоцији
Изглед часописа
Марија Вујић
Водитељи: Јована Марковић, Љубодраг Обрадовић, Латинка Ђорђевић и Мирко Стојадиновић
Преузмите бесплатно пдф часописа
Download
У Дечјем центру Пионирски парк, 13.01.2017. године, Удружење песника Србије ПоезијаСРБ у сарадњи са Вуковом задужбином из Беле Воде и Културним центром Крушевац, организовало је промоцију часописа ПоезијаСРБ број 7 који је посвећен манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК која се већ 9 година одржава у Белој Води, на скели укотвљеној на Зaпадној Морави. О часопису и манифестацији су говорили др Велибор Лазаревић, Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић и проф. књижевности Гордана Влаховић. Своју поезију говорили су Мирко Стојадиновић, Ратко Тодосијевић Баћо, Драган Тодосијевић, Јована Марковић, Дејан Петровић Кенац, Стефан Кнежевић, Градимир Карајовић, Мира Смиљанић и Богдан Јевтић. Програм је осмислио Љубодраг Обрадовић, а водила га је Јована Марковић, најмлађи члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.
Др Велибор Лазаревић говори о манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК
У СЛАВУ ВОДЕ, ЛЕПОТЕ И УМЕТНОСТИ – др Велибор Лазаревић
Лета Господњег, 2008. засновасмо МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК као живу књигу највећих уметничких вредности моравског народа – као вековник који ће се памтити у духу и слову док теку три Мораве.
Све то догађа се у једном складном селу културе, богатом водама, природним лепотама и са још лепшим именом Бела Вода. Ту осмислисмо романтичну, бајковиту сцену, уз помоћ Љубодрага Обрадовића из Треботина
и других пријатеља; бајку и барку (скелу) на моравској води коју окитисмо чаровитим речима, занесеним песмама и свиркама, а за душе заљубљеника и поштоваоца природе и Мораве.
Поделисмо ову свечаност на два циклуса:
Лета Господњег, 2008. засновасмо МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК као живу књигу највећих уметничких вредности моравског народа – као вековник који ће се памтити у духу и слову док теку три Мораве.
Све то догађа се у једном складном селу културе, богатом водама, природним лепотама и са још лепшим именом Бела Вода. Ту осмислисмо романтичну, бајковиту сцену, уз помоћ Љубодрага Обрадовића из Треботина
и других пријатеља; бајку и барку (скелу) на моравској води коју окитисмо чаровитим речима, занесеним песмама и свиркама, а за душе заљубљеника и поштоваоца природе и Мораве.
Поделисмо ову свечаност на два циклуса:
- Од извора писмености до извора живота (упознавање са праисторијском писменицом и Музејом вајарства и клесарства Моравске шкoлe; шест овенчавање источника воде на Великој чесми од песника из шест градова Србије, који читају поезију о води);
- Музичко-поетских обреда на светим водама Мораве који подразумевају беседу о води, домаћина свечаности (звање које се стиче пријемом, односно поримопредајом норавског белутка), пловећим порукама и венцима вере, љубави и наде које низ Мораву шаљу најмлађи. Све то у моравско предвечерје, кад сунце зађе за врбаке и Мораву. Смењвало се ту на стотине песника, певача и свирача из престонице Србије и унутрашњости. Све лепоте и душе стваралаца стапале су се са таласима Мораве, разносиле врбацима, пољима, ливадама и луговима.
Реч је о јединственој свечаности у Србији, на Балкану, Европи и свету, а у славу воде, на води или крај воде која је за све добре људе суштина живота и опстанка људске цивилизације и самог живота на планети Земљи. Њоме указујемо на лепоту и нужност очувања и поштовања светости воде и целокупне природе, онима који то не виде – да би видели, онима који не чују да би чули; онима који не знају – да би знали.
Оне што је за све учеснике очаравајуће јесу атмосвера, амбијенти и сцене у којима се све ово збива, а то је двориште старе чесме у средишту Беле Воде, моравска скела усидрена на сред Мораве, чамци који са певачима и свирачима плове низ Мораву у сумрак, античке бакље и одсјај воде у плаветнилу ноћи.
Свој тој лепоти у спомен и овај тематски број Часописа за поезију – ПоезијаСРБ у коме су сабране последње три године Моравског цароставника – за памћење и незаборав. На многаја љета.
Оне што је за све учеснике очаравајуће јесу атмосвера, амбијенти и сцене у којима се све ово збива, а то је двориште старе чесме у средишту Беле Воде, моравска скела усидрена на сред Мораве, чамци који са певачима и свирачима плове низ Мораву у сумрак, античке бакље и одсјај воде у плаветнилу ноћи.
Свој тој лепоти у спомен и овај тематски број Часописа за поезију – ПоезијаСРБ у коме су сабране последње три године Моравског цароставника – за памћење и незаборав. На многаја љета.
Љубодраг Обрадовић говори о манифестацији и песму уместо беседе
УЗ или НИЗ МОРАВУ? – Љубодраг Обрадовић
Љубодраг Обрадовић је на Беловодској скели 05.09.2016. године, као домаћин овогодишње манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК, изговорио следеће речи:
Љубодраг Обрадовић је на Беловодској скели 05.09.2016. године, као домаћин овогодишње манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК, изговорио следеће речи:
Линкови за видео промоција:
https://poezija.rs/pesnici/caopis-poezijasrb/5i6-narodni-muzej-krusevac/
https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/predstavljanje-casopisa-za-poeziju-poezijasrb-broj-56/
https://poezija.rs/pesnici/caopis-poezijasrb/5i6-cicevac/
Припремили смо за Вас Часопис за поезију - ПоезијаСРБ, двоброј 5 и 6. У часопису је објављена поезија песника из Крушевца и песника из Србије и расејања који пишу на српском. Часопис за поезију ПоезијаСРБ издаје Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ из Крушевца, а очекујемо да ћемо ДВОБРОЈ 5 и 6 часописа ПоезијаСРБ преставити на Сајму књига и издаваштва Расинског округа *РАСИНСКИ ЦВЕТ* у Клубу КЦК у Крушевцу од 18 до 20 октобра 2016. године и при крају месеца октобра у Лесковцу.
Preuzmite besplatno u pdf-u
У часопису пишу:
Перо Зубац, Нови Сад
О КАЈАЊУ
За Ралета Дамјановића
Да ли се због ичега
вреди кајати,
или отићи у Дечане
и тиховати?
Кројачи света
и даље ће прекрајати
и пут оне звезде
која нас
прати.
Године давне
Рале ми рече:
„Ја сам вилин коњиц
А ти ћеш да трајеш“.
Рекох му: твоје ће име
да вечно тече
и немаш ни због чега
да се кајеш.
Остарисмо, а не казасмо
али ту смо још
мада реч наша
не вреди ни грош,
за кројаче света
који доба кроје.
Ово није време
ни твоје ни моје.
22.1.2014.
Перо Зубац, Нови Сад
О КАЈАЊУ
За Ралета Дамјановића
Да ли се због ичега
вреди кајати,
или отићи у Дечане
и тиховати?
Кројачи света
и даље ће прекрајати
и пут оне звезде
која нас
прати.
Године давне
Рале ми рече:
„Ја сам вилин коњиц
А ти ћеш да трајеш“.
Рекох му: твоје ће име
да вечно тече
и немаш ни због чега
да се кајеш.
Остарисмо, а не казасмо
али ту смо још
мада реч наша
не вреди ни грош,
за кројаче света
који доба кроје.
Ово није време
ни твоје ни моје.
22.1.2014.
Вида Ненадић, Лондон
ПРЕДЕО КОЈИ САЊА
Синоћ одсекоше крушку
на међи.
А ја још чујем њен пад,
мада сад,
кроз прозоре,
лакше видим звезде.
Данас,
док цео предео сања,
ја гледам небо преко пања.
И плаше ме
сви умрли,
жути листови
и дрхтаји сувог грања.
Ауторски хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситауацији да платимо! Ако сте са тим сагласни пошаљите нам своју поезију за наредни број часописа ПоезијаСРБ на мејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. у wordu или odt формату на ћирилици.
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Културним центром Крушевац промовисало је 19.02.2016. године у 18:00 часова у Дечјем центру – Пионирски парк свој Часопис за поезију – ПоезијаСРБ број 4. На промоцији су учествовали песници из Крушевца који су писали у овом броју часописа и њихови гости из других градова. Часопис за поезију – ПоезијаСРБ је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у часопису за поезију – ПоезијиСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу! Промоцију су осмислити, музички уредити и водили: Светлана Ђурђевић, Мића Живановић, Саша Милетић и Љубодраг Обрадовић. Преузмите бесплатно свој примерак часописа у пдф-у и уживајте у поезији.
Преузмите бесплатно Часопис за поезију – ПоезијаСРБ број 4.
У ЧАСОПИСУ ПИШУ И…
ПИЈЕТА
Сваки сусрет с мушкарцем је
Пијета
Мадона губи кога је родила
жена губи кога је волела
Сваки сусрет два бића
је Пијета*
у наручју свако љуља
одсутност
света
© Александра Лутхандер
Give me pain
Можда не могу ја без бола,
Можда ми је он неопходан,
Можда је истина сурова и гола,
Да сам без бола бескористан.
Можда мом срцу треба немир,
Можда другачије не функционише,
Можда му треба патње додир,
Да би могло истински да дише.
Можда не знам без ожиљака,
Можда се из њих душа храни,
Можда за ме није судбина лака,
Нити безбрижне ноћи и дани.
Није то спознаја нимало пријатна,
Али изгледа да све што вреди,
Настаје из тешких удараца и рана,
И када тескоба на души седи…
© Немања Рашета