АКО БОГ ДА


Мирише на снег,
гашњача лампа
на дувару лагано тиња.
Огњиште се гаси
у мраку ти и ја.

Облаци мутни
ваљају се небом,
сакрише месец као светионик,
касна је јесен,
тонем у сан
у очима само твој лик.

Покривен шареном чергом
из твог мираза,
што ми мирисом твојим
одмара тело и душу,
буде ме песме петлова
од снова ништа не оста.

Одлазим рано у шуму,
чека ме напоран дан,
осташе ми ступови суви
не могу ни коњи,
а не стигох ни ја.
Узећу их идућег лета
пре него шума почне да цвета.

Велики је пост,
купус у каци,
проја из пепела.
На веригама гаравим
котлић се лагано клати,
имаће данас и топлог јела.

Кад сване јутро
отварам торове,
стадо се лењо буди.
Не знају оне за пост,
хоће на пашу,
а нека посте људи.

Скоро ће Божић,
донећу Бадњак
и највеће испећи прасе,
нека има, има и нас у кући,
а можда дуже потраје зима.

Само што није снег,
биће сметова, пртина,
биће одмора, празника,
прела и посела.
Мирисаће ракија врућа
и наша кућа цела.

Биће љубави,
дуге су зимске ноћи,
немој да стрепиш више
кад ћу ти уморан доћи.

Жеља ми је,
ако Бог да,
да се стара колевка
поново љуља
и соба напуни
дечијег плача.
Бићемо срећни ти и ја,
кућа ће нам бити,
још јача и јача.

© Милосав Ђукић Ђука
 

Биографија

Милосав Ђукић Ђука је рођен је 1957. године у селу Здравињу код Крушевца. На раду у „Трајал Корпорацији“ провео је 33 године. Дипломирани економиста и сада ради у ЈКП „Градска топлана“ у Крушевцу. Уметност уопште је његова велика љубав: музика, сликарство, књижевност. Организавао је до сада 8 ликовних колонија у родном Здравињу, као и више песничких сусретања под називом „На Ђукином кладенцу“. Живи у Крушевцу, ожењен супругом Аницом, отац сина Ивана и ћерке Иване, деда три прелепе унуке Милице, Магдалене и Дуње. Нада се скором одласку у пензију. Поезију је завoлeо због Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, са седиштем у Крушевцу и почео активније да се њом бави, гледајући примере овог удружења, које како каже веома релаксирајуће делује на њега и мотивише га да настави са писањем песама.

Линкови: