МАКИ Над Топлицом магле бдију
Тихо шуми река стара
Ја у срцу с пуно жара
Стално мислим на Марију.
Послала ми тужно писмо
Да одавно млади нисмо!
Не плаши се лепа Маки
Ни старења, ни првих бора,
Да остари мора сваки
Ко што свако мрети мора.
Терај бригу на весеље:
Испуњавај страсне жеље!
Сневај Маки снове фине:
Воли, грли, љуби страсно...
Не зна Љубав за године-
Шта је рано, а шта касно...
Јер док Усуд варке снује
Љубав срце подмлађује!
Страсно љуби, грли, воли-
Граби драга капи среће...
Што пропустиш после боли:
Душа хоће али тело не може и неће.
Живот живи док си лепа, слатка,
Свака брига нек ти буде кратка.
Драга моја, најдража на свету,
Не помишљај на старост и боре,
Ливада си у најлепшем цвету
Коју јесен не може да оре.
Бард не мисли о старости и смрти
Ни о чигри што је судба врти!
© Миљојко Милојевић
Октобар 2010.
Миљојко Ј. Милојевић Биле, рођен1936. г. у Спанцу код Куршумлије. Завршио Гимназију, Вишу економску и Новинарску школу у Београду. Поред економских послова, а и професионално, бавио се новинарством. Био је члан Књижевног друштва „Раде Драинац“ у Прокупљу и Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ. Радове је објављивао у часописима: Ток, Јефимија, Путеви културе, на интернет сајту Поезија СЦГ и
Helli Shery.
Песме су му објављене у Светској антологији о животињама, Зборнику Завештања – Удружења српских писаца из Цириха, Зборнику родољубиве поезије Косово први праг Србије и у књигама *ПРВИ ПУТ* и *ЉУБАВНИ рецеПАТ* – заједничком издању песама стваралаца на сајту ПоезијаСЦГ. Објавио збирке песама: У очима песника – 2008.г.; Потрага за соколом – 2009.г.; Легенда о Кости Војиновићу – 2010.г. и Књижевне критике под насловом Осврти – 2010.г. Пише: песме, прозу- кратке приче и књижевне критике . Као пензионер живео је у Београду и у Спанцу. Преминуо је 26. децембра 2014. године.
Више о стваралаштву Миљојка Ј. Милојевића Била.