foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

Садржај сајта

Преузмите бесплатно

На овој страни можете у пдф-у бесплатно преузети Часопис за Поезију – ПоезијаСРБ. Папирно издање поручите на мејл: pesnik@poezija.rs .

Наравно овде Вам нудимо бесплатно за преузимање у пдф-у и нека друга наша издања, као и издања наших сарадника.

ПРЕУЗМИТЕ ЧАСОПИС

ПоезијаСРБ Број 15.

 ПоезијаСРБ Број 14.
Download

ЕКСКЛУЗИВНИ ДОДАТАК - Кратке мисли

Download

ПоезијаСРБ Број 13. Download

ПоезијаСРБ Број 12.
Download

ПоезијаСРБ Број 11.
ПоезијаСРБ Број 10.
Download

ПоезијаСРБ Број 8./9. Download

ПоезијаСРБ Број 7. Download

ПоезијаСРБ Број 5./6. Download

ПоезијаСРБ Број 4. Download

ПоезијаСРБ Број 3. Download

ПоезијаСРБ Број 2. Download

ПоезијаСРБ Број 1.
Rar – Download
Pdf – Download

КЊИГЕ

 


ОД ВАВИЛОНА ДО БОСФОРА


Зидамо вавилонске куле
друге и другачије од срушених,
ни тада нисмо успели
јер су нам рачвасти били језици.

И темељи су срушени од вајкада,
све је постало сотони наслада.

Нама увек тешко пада
да нека сила над нама влада,
где је ту нада:
космичке нема, васиона је несавладива,
људска грамзива.
Сами смо.
Свет тутњи поред нас.
Огромне се але разбокориле
да нам одузму намере
и изгледе да их остваримо.

Остаде реченица празна:
имамао субјекте,
сумњиви су предикати
а објекте смо порушили...
остали су атрибути:
непокорни,
самоникли,
стерилни,
илузорни,
неприлагодљиви...

Само одредба времена оплођена
а месна непроменљива,
о начину извршења ни помена
јер прегршт изненађења
свако јутро водом нас умива
и лице испира.

Рекоше да повратка на старо нема,
ново још нисмо научили
јер је писано језиком непознатим.

Када завиримо у лавиринте
да сачувамо јаросне изворе,
певајмо без загорчености
јер кажу да смо ружни
због рана неисцељених вршњакиња
наших прамајки које су оронуле
посртале ходом посусталим.
Никада им не можеш чути кораке
јер газе по сенци
која неће да се склони с пута.

Дођоше гаврани пресити
да гракћу уместо манастирских звона
када су нас омађијане
водили до нашега бола
без ореола,
од Вавилона до Босфора.
 
(C) Драгош Павић

 

О АУТОРУ - Драгош Павић-Катржанац

ДРВОРЕДИ ГОДИНА

И до сада је више пута истицано да је Драгош Павић-Катржанац јер он са поносом истиче име села Катрге у чачанској општини, поред опеваних Мрчајеваца, где је одрастао, средњу школу похађао, своју љубав као супругу довео и кћер као радост добио.

Тамо су корени овог песника а одатле се путеви рачвају, шире, умножавају и воде до гробова предака и сопствених родитеља.

Земља Србија је његова инспирација, нада и утеха, али каткада и баласт, мора и крик.

Плодност стваралачког опуса је импозантна од 2012. када је почео интензивно да се бави поезијом преко збирке "Каскаде" коју оцени Ратомир Рале Дамјановић, књижевник и рецитатор, речима да је она велики инспиративни дијалог са књижевним јунацима и песницима, са лектиром и литературом, прошлошћу и садашњошћу, са поезијом, детињством и драгим ликовима који кроз ове стихове промичу као сенке.

Поезија професора књижевности и српског језика, овога пута изниклој у творачкој меланхолији, чини управо песниково "вјерују" кроз његов бунт.

Година 2013. изнедри и збирку "Небеска звона" која је , по речима Милисава Миленковића, књижевника и рецензента, неуништива духовност уткана у човека, утиснута у његову душу и само биће. Ова збирка одликује песника Драгоша Павића свим оним одликама који га подижу на ниво узвишеног, како поезији и доликује.

Наступили су "Кликтаји душе"(2014) да озраче озарење у злехудом времену и резигнацију пред творцем али и пред античким привлачностима која својом магијом пулсира кроз ову збирку, децидиран је Мића Миловановић,књижевник из песниковог родног Чачка. То је збирка ненастањених простора људске духовности пуних животно-поетског искуства.

У 2013. години роди се и антологија песника завичајних у којој нађоше место стихови оних којима је сунце дошло на дланове, па је збирка-антологија подарила и подржала дрхтавост рађања стихова суграђана у општини Велико Градиште на плавоме Дунаву. Зато и доби име "Дођи ми сунце на дланове".

Пламена реч песника је магично оруђе које доприноси благотворном савладавању мрачних нагона, рекоше на Конференцији песника Европе, 1967. године.

"Дубоки корени" су изазов да пригодни говор, наизглед херметичан, повери своје интиме поетици јер, и када машта не би радила ствари које ће разуму заувек остати загонетне, она би прилично мало вредела, истакоше Гете и рецензент ове збирке Миливоје Трнавац, књижевник, антологичар и професор.

Расте духовни пут овог песника у метафорама које интелектуално зру, које су суштина и смисао постојања.

То је основно поетско начело збирке "Суза старог кестена"(2017), коју украси својим искуством магистар књижевности Љубимка Блажевић. Она се позва и на песниково "вјерују" да је његова везаност за свет стваралаца утицала на професионалну путању али и на песничко формирање.

Тамо далеко, где се живот сакрио иза огледала, у збирци "Живот из огледала" (2019), г. Милисав Миленковић, књижевник, драматург и рецензент ове збирке, исказа узвитланост мисаоности песника Драгоша Павића, коју је обогатио, раширио и разудио у нове пределе. У њој је песник послао небу пољубац што је населио Николу Теслу међу звезде, у саму вечност, у сонетном венцу"Тесла,портрет међу звездама" или "Вековита звезда".

"Дубоки корени"осудише варварство и безумље које влада светом, апострофом ради топлине и блискости са својим читаоцима.Метафорично градативна збирка у четири круга:Дах истине, Светлост која пролази кроз стакло, Озарје и Епско-лирске алегорије. "Дубоки корени", при сваком ишчитавању увек ће се изнова враћати духовности и пуноћи идеала као јединог божанског наслеђа у човеку.

"Поклоних јој котарицу снова", љубавно уздарје читаоцима која је у предстражи љубави окићена треперавим страстима Рабиндраната Тагоре у поеми Соломонова песма над песмама.

Песник је довољно искрен да не ускраћује задовољство читаочевог слуха и чула да доживе глас лепе Суламке;

"Пијем вино своје И млеко своје, Ево гласа драгога мога".

Ове стихове из збирке "Поклоних јој котарицу снова" треба читати удвоје, да се мушки и женски глас и слух надмећу у доживљавању значења стихова у њој.

Ово је био осврт професора Ненада Михаиловића Гоје, песниковог колеге из гимназијских дана професорских када се рађала ова поезија и мамила импулсе својих ученика нудећи им и штитећи их од баналности и илузорности надмудривања свакодневице и прозукле црвоточине наметања излизаних ставова у свету која се зове књижевност.

Поштовање читалачкој публици и узорним песницима, посебно уредништву овог цењеног листа-блога.

-- Срдачан поздрав! Драгош Павић.проф.