Живко Беговић - Беч

ПЕСМА ДИЈАСПОРИ 


Дијаспоро широм света,
дал, Ти тамо нешто смета?
Туђе сунце, друга клима,
свиђа ли се Вама свима?
 
Дијаспора тугује,
мало се ко радује!
Кад за своје добро чују,
сви се томе радују! 

Године су тамо дуге,
имају ли оне туге?
Без родбине и завичаја,
и наших лепих обичаја. 

Дијаспора тугује,
мало се ко радује!
Кад за своје добро чују,
сви се томе радују. 

Језици су непознати,
морају се савладати.
Неће Вам то лако бити,
морате их научити! 

© Живко Беговић

 “Биографије песника – Живко Беговић”

Ја сам Живко Беговић. Рођен сам у Мачви, са највећим градом Шабцом, у априлском зеленом атару у народу познатом по народној песми Бој на Мишару, а образован сам за просветну и цивилну криминалистичко-правну струку. Радио сам и школовао сам се у бившој СФРЈ и Швајцаркој, а говорим неколико страних језика, што ми је омогућило да радим као новинар око три деценије у Аустрији, мада нисам званично образован за ову струку. 

Био сам новинар неколико редакција само европских издања за наше грађане у иностранству, чије су редакције биле у Немачкој, а само две у бившој СФРЈ. У 1986.години добио сам Златну плакету редакције Ослобођења-инострано издање као најбољи новинар, а био сам и члан Удружења новинара Аустрије са поседованем Интернационалне новинарске карте на 5 дипломатских језика за цели свет. Добитник сам више писмених признања бившег Удружења југословенких грађана у Аустрији и њихових клубова за редовно и објективно извештавање јавности у Европи и другим континентима, јер су ове новине продаване искључиво тамо где су живели наши грађани, а писале су о њиховом животу и раду у Аустрији.

У новембру месецу 2009.године добио сам Признање Савеза Срба Аустрије за изванредан допиринос у самоорганизовању Срба Аустрије на прослави за протеклих 30 година постојања овог Савеза. У току 1975. године почео сам писати дечије песме и покренуо сам преко тадашњих бечких новина Данас, првих приватних новина уопште које су биле намењене нашим грађанима у Аустрији, да се размотри питање штампања једне књиге дечијих песама која су тада обавезно похађала наше допунске шкole у Аустрији. Све је остало само на предлогу, као и 2005. године када сам се обратио са истим предлогом Министарству дијаспоре у Београду нудећи им моју књигу дећијих песама бесплатно, стим, да они буду њен издавач. Променула су се два министра, али нити од једног од њих нисам добио никакав одговор.

Писањем поезије сам се почео бавити у току 1975. године најпре дечијих песама, а касније народних и поетских стихова прозе, хумора и сатире који су нека врста “огледала” свеукупних друштвених кретања не само код нас у земљи, него и даље, па чак и донекле у свету. Нисам до сада успео уопште пронаћи издаваче за неколико мојих књига, вероватно зато сто живим у иностранству, па је можда за њихово издавање потребно имати познанство итд., мада сам се обратио већем броју издавачких кућа у Србији и Републици Српској.

Моје песме су до сада штампане у неколико новина намењених нашим грађанима у иностранству, а у новије време у електронским медијима Србије, Републике Српске, Аустрије, Немачке, Исланда, Хрватске, Шведске и других земаља. Поред тога, учесник сам на многим конкурсима књижевних клубова у Србији и Републици Српској. Члан сам Књижевног клуба “Мирослав Мика Антиц” из Инђије, и “Бечких поета” из Беча, “Балканских зора” из Нове Вароши, Удружења “ПОЕЗИЈЕСЦГ” и неких других портала за књижевност и културу и сарадник Удружења писаца “Просвета” из Сиднеја у Аустралији!

Живко Беговић
Живкова поезија на сајту www.poezija.rs