
СУСРЕТ СА СМРЋУ Трипут сам се видела са тобом,
Сањала сам гошћу
У свили боје меда,
Куцнула си,
Ушла
И само такла душу
***
Срце је упамтило - твоје меке прсте
Претесно је у загрљају - који ишчекујеш
***
Сваки дан има очи - боје твоје песме
Сваки дан
*** Знам да ћеш доћи кад те заборавим
Благонаклоно ти остављам поруке на стаклу
Бићу тиха
***
Сасвим тиха
Тиша од невена у твом верном крилу
***
Живот је твоја древна творевина
© Марина Адамовић
БИОГРАФИЈА: На брзину бих испричала свој живот у ћелији осуђених на беду. Година рођења је 1962., а годину смрти претпостављавам. Рођена сам у Нишу. Почињем студије француског језика на Филолошком факултету у Београду “давне” 1980. Одустала сам следеће године - у себе нисам веровала. Уписала сам Правни факултет који нисам вoлeла. Грешка за грешком. Мултипла-склерозаза је одиграла битну улогу - везала ме је за угао ћелије, али БАШ ТУ доста пишем - имам више од две хиљаде песама - две објављене збирке: CURRICULUM VITAE; ПСИХОДЕЛИЈА МИНИЈАТУРЕ; неколико групних - ВЕТРЕЊАЧА, СТИХОМ ГОВОРИМ, ПЕСЕМ СИ, НЕКАЗАНО.
Дигиталне књиге: THE REST of 1, 2, 3... следи ХАИКУ збирка, итд. Радови су ми објављени у Политикином Забавнику од 07.09.2012. године, као и учасопису за поезију ПоезијаСРБ. Има ме и на линковима:
Члан сам:
- “Удружења књижевника и књижевних преводилаца, Ниш”,
- Удружња песника Србије - Поезија СРБ са седиштем у Крушевцу,
- Међународног удружења уметника НЕКАЗАНО, Бар.
Марина Адамовић
Линкови: