e-mail: pesnik@poezija.rs
Pišite nam!
Портал ПоезијаСРБ
Преузмите бесплатно
На овој страни можете бесплатно преузети све часописе за поезију – ПоезијаСРБ у пдф-у. Ако имате додатних питања или сугестија можете нам писати на мејл pesnik@poezija.rs
Наравно овде Вам нудимо бесплатно за преузимање у пдф-у и нека друга наша издања, као и издања наших сарадника.
|
ПоезијаСРБ Број 19.
ПоезијаСРБ Број 18. 
ПоезијаСРБ Број 17.  Download ПоезијаСРБ Број 16. ПоезијаСРБ Број 15. ПоезијаСРБ Број 14.
 ЕКСКЛУЗИВНИ Кратке мисли-Марина
|
Поштовани песници, Завршен је конкурс "ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2022." Резултате конкурс објављујемо данас 20.06.2022. године на овом сајту. Објављене песме за поменути конкурс можете прочитати и на адреси: https://поезија.срб/.
Одлуке жирија на међународном поетском конкурсу под називом “ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2022.”
Гласањем виртуелним путем, преко мејла или телефона у периоду од 16 до 20. 6.2022. године, жири конкурса “ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2022.” у саставу: Светлана Ђурђевић, песникиња – члан; Латинка Ђорђевић, песникиња -члан; Бранко Мијатовић, песник - члан; Драгојло Јовић, песник – члан и Љубодраг Обрадовић, песник – председник, донео је следеће одлуке:
Одрасли песници:
1. место освојио је Љубиша Војиновић Мајсторовски за песму: ВИДОВДАНСКИ САН;
2. место освојио је Јовица Н. Ћорђевић за песму: ОГЊИШТЕ;
3. место равноправно деле:
- Бранка Благојевић за песму: ХВАЛА ПРЕЦИ и
- Даница Димитријевић Петровић за песму: УКЛЕТО КОСОВО и
- Дејан Петровић Кенац за песму: СРБИЈО МОЈА .
Млади песници:
1. место освојиo је Михаило Божовић за песму: ВИДОВДАНСКА ЗВЕЗДА
2. место равноправно деле:
- Јована Живковић за песму: УСПРАВИ ГЛАВУ СРПСКИ КНЕЗ ЛАЗАРЕ
- Невена Терзић за песму: ОПРОСТИ ВИДОВДАНУ
Похвалу ПоезијаСРБ за квалитет поезије добили су:
- Марина Адамовић;
- Сандра Миладиновић;
- Јасмина Димитријевић;
- Мирослав Смиљковић;
- Душан Комазец;
- Слађана Бундало;
- Љиљана Тамбурић;
- Драган Милошевић;
- Милан Тривунчић.
- Слађана Бундало;
- Љиљана Тамбурић и
- Боривоје Видојковић.
Остали учесници првог међународног конкурса “ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2022” добили су захвалнице за учешће на конкурсу.
Све песме можете прочитати на линку: “ВИДОВДАН – ПоезијаСРБ 2022.”
Наравно, сви награђени ће добити, после Видовдана, до краја јула 2022. године, виртуелним путем (на свој мејл), ДИПЛОМЕ, ПОХВАЛЕ, ЗАХВАЛНИЦЕ и књиге у пдф-у из издавачке продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Погледајте како изгледа радна верзија диплома, похвала и захвалница које је дизајнирао Зоран Станисављевић, а код којих ће се убудуће мењати само година…
ВИДОВДАНСКА ЗВИЈЕЗДА
Њене озарене
Бесконачне очи
Луташе равницом
У звјезданој
Видовданској ноћи
Уснама ријеч задржава
Док молитва нијема
Срце јој пара
И сјена сумње
На срце јој слети
На пустом пољу
Гдје мртве
Жива ријеч васкрсава
Стоји она
Окружена кругом
Горућих светковина
У један мах
Не познаде земљу
Гдје пало је срце
Слободног јунака
На рукама њеним
Зоре ће свитати
Јер она је сада
Вјечнија од свих
Кроз страдање ово
Живот нови ће потећи
Јер свјетлост твоја
Од мрака је јача
Њихов жиг
На плећима носиш
И нове звијезде
Из очију лијеш
Са светог поља
Ка небесима
Полетјеше јунаци
Тамо ће живјети вјечно
Јер једино Бог
Никог не одбаци
Србија је росно цвеће
И белутак на дну Мораве
Србија су славске свеће
Девојачке косе плаве
Србија је село моје
И узреле трешње ране
Све јесени златне боје
Рујна зора кад осване
Србија је звук свирале
И прoлeћне летње кише,
Шапат мајке крај кoлeвке,
Цветна башта што мирише
Сбија је и Косово
Лазарица древна стара
Песниково мудро слово
Родна њива што хлеб ствара
Србија је град Београд,
Историја наша славна
Муња која небом сева
Војводина,родна,равна....
ВИДОВДАН
Газиместан је на истом месту, чека,
српски се народ спрема
да посети а и друге подсети
шта је Видовдан и колико је велики тај дан,
нама драгоцен.
Видовдан опеван у многим песмама,
наш Божур , наш живот,
после толико векова,
и даље је наша колевка
јер то је наша историја ,
то је наша постојбина.
И Божури опет цветају,
сваки ме цвет подсети
на мој Космет и
јер диван је то косовски цвет
нека га добро запамти цели свет.
Сећања навиру и по нека суза из ока се сјаји,
то Видовдан из моје душе се јавља
то Видовдан из мога срца
све поздравља.
И жељна је моја душа
свега што тамо ми оста,
Газиместан, Божур , Манастири и реке,
све тече, жубори и шушти лишће
али су сада неке шуме мени далеке.
Али , има дана,
биће наших дана,
залечиће Видовдан тих стотину рана,
јер Видовдан је име наше,
срце куца за тај дан
Видовдан је Љубав наша
тај косметски диван дан.
Славимо га,
не заборавимо га
јер Видовдан је
Косметски , српски велики дан.
ХВАЛА ПРЕЦИ!
Крв из ране незарасле тече
са извора мук-вјечности бројке,
хиљаду триста осамдесет девете,
Видовданске незаборав-бољке.
Крвав пир бјеше давног вијека,
а крв друмом и даље путује,
пут рањених дамара тугује,
жал и бол кроз срце човјека.
Јуна двадесет и осмог, сјенка
разлила се по Косову пољу,
жива рана засипана сољу
и јаука несмирива јека.
Вриједило је, хор душа рече,
док је свијета и вијека,
знамо да нам у венама тече,
хиљаду триста осамдесет девета.
ВИДОВДАНСКИ САН
Баш синоћ сам, ружан сан уснио,
и зло страшно у њему видио,
а страх кад ме из сна пробудио,
зној ми бјеше сво чело облио!
Виђех мрачне раке од гробова,
силна јата црних гавранова,
а по земљи измиљеле змије,
да се ниђе крочити не смије!
А крвава троглава аждаја,
људско месо с костију одваја,
огањ бљује и све редом пржи,
док на челу, знак сотоне држи,
пламен суче и сву земљу лиже,
дим се густи до небеса диже,
а ријеке мутне и крваве,
трупла људска носаху без главе!
На Косову, ђе `но божур цвјета,
ђе би` давно и битка проклета,
и ђе земља метохијска света,
све бијело бјеше од костију,
ту, највећу видио сам змију!
Сан ми овај, на несрећу слути,
да ће много људи изгинути?!
Видов дане, Бог те не убио,
што си јада, много нам` донио,
од косовског боја па до сада,
наш је народ на те` често страда`!
Од искона и древних времена,
Световид је божанство Словена,
и Он Бог је свих српских племена,
што на душе мученика гледа,
да их царству небескоме преда!
Ал` Бог каже, да су снови лажа,
па, истина, од сна ми је дража!
Те, кад свјетлост са истока грану,
понадах се новом Видовдану,
да ће јутрос, са Сунцем да бане,
и све српске зацијели ране,
да нам зора у слободи сване,
да сви људи глупости се ману,
да мир једном донесе Балкану,
и ратови за вазда престану?!
Но се бојим, зла које нас стеже,
и у ланце хоће да нас веже,
па то мени на рат нови слути,
док се молим, разум ми се мути,
Бог ће ваљда молитву ми чути,
те се неће поново гинути?!
Свети Виде божанство највеће,
дај нам` сада, слогу и умјеће,
и мом` роду подај више среће,
да по земљи слободно се креће,
отаџбину своју да одбрани,
од зла сваког`, але и немани!
Гавран, змија и вода црвена,
ипак, слуте на лоша времена!
Па, све Србе позивам на слогу,
само сложни одбранит` се могу,
од свих јада и тешких бремена,
е друге нам`, браћо моја нема!
Мој витешки и дични народе,
браниоче правде и слободе,
нек` вас мисли ка истини воде,
а најбољи владари предводе!
Српски роде, ви сте Богу мили,
кад сте сложни и за борбу чили,
свакој ћете одољети сили,
и здраво ми за довијек` били!
Опширније: ВИДОВДАНСКИ САН - Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ
ОПРОСТИ ВИДОВДАНУ
Икону пребришем крвљу
Оца мога
И реч прекинута
Рани земљу.
Згрчена прећутаница
Носила је
Косовоско поље
И бол
Разливене душе;
Он моли и прети
Судбини и човеку
И још се само нада
Богу:
Да у свакој Сузи
Да у сваком грчу
Да у сваком трзају
Зна:
Отац је ту.
Отац ко отац-
Непробојан;
Снажан за Оно одвећ слабо-
Слаб за Оно одвећ јако;
Отац ко отац...
Прећутаница
У сулудој игри
Нерава
И гена:
Видовдан
Моли
Без речи
Само сузом
Моли,
И мишљу
Клечи.
Проклети отац
Шета речју
И гази
Земљу везану крвљу;
И Куне И моли И слутии
И греши
И на смрт се смеши;
Док Косово
Ћути
И у опомени
Грца
Страхотом:
-Овде савладао си
Бој са животом,
Оче
И суза твоја
Од стакла
Јача
Је од хиљаду речи.
САН
Слушам како ветар целу ноћ повија
сребрнасте гране мирисавог горја,
и тек пред пуцање мамног праскозорја,
усних, над Србијом облак сур се свија.
Усних царску круну, односи је плима,
безсребрене звезде што по небу језде.
Уснио сам тугу војводе Пријезде,
господство Јелене. Морава их има.
Слушам бо'ни јецај метохијских звона,
вапај Голубњаче..., свих незнаних рака.
Молитву небеску васкрслих јунака.
„Хук" мироточења с' пресветих икона.
На Косову божур више не мирише.
увену, јер све је прекривено тмином.
Истину безгласје обгрли тишином,
треном, којим беле зоре оноћише.
Молим се безгласно за све српске раке
пред иконом нашег спаситеља Христа.
Да нам плам у срцу поново заблиста
и да оваплоти све српске јунаке.
Да мача истине достојно се лате,
поред Самодреже причесте се часно.
Јарам да нам скину, умину безгласно.
Опет васкрснути на небо се врате.
Молим се за облак што доноси кише,
за круну двоглаву, срца пуна вере.
Да, кад сребром бледе звезде затрепере,
на Газиместану, божур замирише.
Набој видовдански прашти и у дечјој машти
Векови прођоше, уз тугу, бол, благослов...
Иверје традиције нашироко грандиозно расуше
Достојанством омеђеним историјским сећањима
О вихорним варничним ратним збивањима
Видовданским, јунским, помен погинулима,
Да их памти постојана православна српска глава
А да још није сасвим симболима опстанка стасала за
Нивелацију истине, пре но Газиместанска сен мине.
Опширније: Набој видовдански прашти и у дечјој машти - Снежана Марко-Мусинов
Сузе си своје вешто крила
Патњу која те дуго прати,
Слободу своју крвљу натопила
Стазама правде храбро корачала.
Сабљама ти секли ластаре младе
У окове ти гране стављаше моћни,
Пуцаше у тебе они што те мрзе
Отимаше, делише те људи злобни.
Кроз тебе сви су постали своји
Сви имаше више право на то,
Само су теби нокте кидали
Док си бранила међу и дом.
Моћници ти исчупаше срце из груди
Да те усмрте, да не постојиш,
Ал' оста од Бога вена у спони
Ти данас живиш, поносна стојиш .
Многи пре ових желеше исто
Да те понизе, вазалном створе,
Од Бога поруку схватили нису
Сви су се распали док ти постојиш.
Зато бујај, цветај и расти
Вољена земљо, мајко и сестро
Нек ниче из семена у теби младост
Да ти донесе срећу и радост.
Ти само буди јака и храбра
Заливај корен нек живот буја
Не могу сотоне теби ништа
Док носиш у грудима веру, крст и Христа.
© Дејан Петровић Кенац
Категорија: Одрасли песници