foto1
ПоезијаСРБ
foto1
Удружење песника Србије
foto1
Крушевац
foto1
Удружење песника Србије
foto1
ПоезијаСРБ
e-mail: pesnik@poezija.rs
Pišite nam!

Садржај сајта

Преузмите бесплатно

На овој страни можете бесплатно преузети све часописе за поезију – ПоезијаСРБ у пдф-у. Ако имате додатних питања или сугестија можете нам писати на мејл pesnik@poezija.rs

Наравно овде Вам нудимо бесплатно за преузимање у пдф-у и нека друга наша издања, као и издања наших сарадника.

ПоезијаСРБ Број 19.

Download



ПоезијаСРБ Број 18.
Download


ПоезијаСРБ Број 17.

Download

ПоезијаСРБ Број 16.

Download

ПоезијаСРБ Број 15.

Download

ПоезијаСРБ Број 14.

Download

ЕКСКЛУЗИВНИ
ДОДАТАК

Кратке мисли-Марина
Адамовић

Download

ПоезијаСРБ Број 13. Download

ПоезијаСРБ Број 12. Download

ПоезијаСРБ Број 11.

Download

ПоезијаСРБ Број 10. Download

ПоезијаСРБ Број8./9.
Download

ПоезијаСРБ Број 7.
Download

ПоезијаСРБ Број 5./6. Download

ПоезијаСРБ Број 4.
Download

ПоезијаСРБ Број 3.
Download

ПоезијаСРБ Број 2.

ПоезијаСРБ Број 1.

Download

КЊИГЕ


УКЛЕТО КОСОВО


Модрим рукама разгрће облаке
На крвавом Косову тражи свога сина.
Усахла и нема , изнемогла мајка
Проклета и клета мајчина судбина.

Прати мајка крике у црнилу клете
Што разносе боли које небо буди.
Чедо моје мило , дошла ти је мајка,
Нећу дати звери да теби науди.

Крваве су , стара , сад кошуље моје,
Небеска је војска закрилила мене.
Не смеш мила мати кукавна да будеш
Чувај кућу нашу , наше успомене.

Проклети су пути кораком кад крену ,
Проклета те аспида прогута и узе.
Душа вришти , јеца , остарелој мајци
Са лица јој клизе непресушне сузе.

Храбро срце твоје ишчупасе звери ,
Што јуначки стаде на грудобран груде.
Сада наша куча остала је празна ,
Проклетство је црна врага усуде.

Кога мајка јадна сад` да оплакује ?
Сахранила сине ја сам твога оца.
И њега убише крволочне звери
У гнусном страдању од крвава коца.

Ја те чедо тражим у смртном беспучу.
Сломљено ми срце неће издржати
Непреболну тугу за јединца сина
Па ће теби мајка своје срце дати.

А пути су мајке трни непребола
Да на небу гледа најдраже јој лице.
У пустоме мраку несрећна тамнина
Препукло је срце убоге старице.

На себе сам клета ја подигла руку
Дал` ћу да те нађем у црном беспућу,
Не дам да те вежу у окове тешке ,
Хоче тебе мајка у божанску кућу.

Не издржа срце у старице мајке ,
Грешну себе она око врата веже.
У празној кући конопац још виси,
Угасло огњиште више се не жеже.

© Даница Димитријевић Петровић

Категорија: Одрасли песници