OGNJIŠTE – Jovica N. Đorđević

Loading

OGNJIŠTE

Crne ale razjapile usta,
međ’ vlastelom zlobu posejaše,
da ravnica sad postane pusta,
da poruše svetinje nam naše.

Sad odlazim, mada nisam hteo,
teraju me sa svetog ognjišta,
otimaju deo mi po deo,
da od mene ne ostane ništa.

Teraju me protiv moje volje,
podlo laju iza mojih leđa,
pa me lažu da će biti bolje,
ne mareći koliko me vređa.

Tužna zoro još tužnija budi,
gde ognjište da ja svijem novo,
Bože sveti ti sad njima sudi,
uništi im seme đavolovo.

Pa mač pravde međ’ ruke mi meći,
blagoslovi svoje grešno stado,
nek božuri cvetaju u sreći,
nek iznikne novo seme mlado.

Da poletim preko Belog Drima,
gde knez Lazar na oblaku jezdi,
svetim mačem da pokažem svima,
gde se Srbin na Kosovu gnezdi.

Neka trube tad najave slavlje,
i sva zvona Visokih Dečana,
da se kući vrati pravoslavlje,
da zaceli ta duboka rana.

Zubima ću korov očistiti,
međ’ čeljusti položiću glavu,
zauvek ću majko srećan biti,
što se borih za Kosova slavu.
Nastaviti čitanje

КНЕЗУ ЛАЗАРУ – Слађана Бундало

Loading

КНЕЗУ ЛАЗАРУ

Међу нама нека вечита стрепња
неспокој и јад
После тебе све је постало претња
све се претворило у несносан пад

Чувамо од заборава твоје златне речи
уклесане ко икону на зиду
и док лаж непрестано пред нама јечи
твоје име попут истине заблиста на Светом Виду

Много је тешких година за нама
силна одрицања и страх
Постали смо неизбежна мета
безброј сретних птица претворило се у прах

Трагамо за изгубљеном срећом
а срце нам се непрестано кида
Окупљени пред упаљеном свећом
молитвом тражимо спас од Светог Вида

Године пролазе остављајући за собом
беспуће и крвав траг
Недостаје нам твоја чврста рука
твоја сигурност и топао кућни праг

Сећања се непрестано буде
у ове вреле јунске дане
За тобом кнеже још јасике плачу
Сунце никако да нам гране


Nastaviti čitanje

ОБРАЗ – Живојин Манојловић

Loading

Пред спомеником погинулим саборцима 1999. – Градимир Карајовић

Loading


Пред спомеником погинулим саборцима 1999.


Пролеће је месец Мај, 
руже процветале,
трава озеленела
као непрегледни тепих.

Стојим испред споменика
погинулим саборцима,
који су за слободу пали
сви на истом месту.

Осећам тугу и бол,
не желим да их будим
јер не желим да их боле
стари ратни дани
који су их одвели
у вечити сан.

У мени одзвањају речи песме
коју ми неко из даљине
посвећену њима шапуће.
Тек њихову смрт схватих
у врту уклетих строфа,
али молим вас не будите их.

На даху биља говор мртвих
открих, али молим вас не    
будите их.
На губилишту цвећа
њихове очајничке погледе
урезах у главу,
али молим вас не будите их.

Док ми ноге утањају
под зеленом травом
и поветарац тихо чарлија
моје се срце стеже од туге,
али молим вас не будите их.

Изнад осећања њихових јаука
као жалосна врба се пових
слутим како лептир у лету
саставља имена погинулих сабораца.

А били су млади са двадесет година,
неки од њих ожењени,
очеви своје деце,
а неки су тек требали да се жене. 

Од туге и бола кршим руке
и прозивам њихова имена
и гледам догореле свеће
које се разливају у свилу.

Преко далеких брда
чујем глас,
не будите их.
Нека почивају у миру
обасјани сунцем слободе
којег су даривали
својој вољеној земљи.

Nastaviti čitanje

УКУС СЛОБОДЕ – Снежана Поповић

Loading

УКУС СЛОБОДЕ

Колико смо само пута чули сви ми,
човек не зна шта има, док то не изгуби.
Да ли смо сада сви ми
не вољом својом остали,
без тог нечег,
без чега готово да немогуће живети је,
ни пуним плућима дисати,
нити се као дете искрено радовати!

Тренутке слободе и сигурности
брзином светлости заменише
неизвесност, свакодневна исчекивања,
зебња и страхови.
Осећај угрожености и беспомоћности,
под кожу нам се завуче,
И као тешки окови
као робове нас стегоше,
Пожелиш да све био је ружан сан
и да опет ти будеш слободан.

Хоће ли бити довољно
да нас смири и усрећи
све оно што наизглед довољно ушушкано
али немо нас дочека,
сваки пут када крочимо у домове наше
и за собом врата затворимо ?
Не, неће моћи тај вајни,
пролазни луксуз да замени
никада онај слатки укус
што слобода нашег бића може.

Могу ли све те неживе ствари
ма колико оне вредне
и скупоцене биле,
заменити непроцењиво богатство
оног животног осећаја
слатке слободе наше?
Не, слобода није увело цвеће
у неком стилски сређеном кутку собе наше.
Она је вечито свежи, мирисни цвет
који својим миомирисом опија и мами.

И не само то,
она је исконска борба човека
са самим собом,
за једно слободно биће у себи.
Када сутрадан прође све ово зло,
што затечене и
беспомоћне у свој осионости
снашло нас је,
Знаћемо можда да уживамо у укусу
и дражима слободе наше.

Nastaviti čitanje

ВИДОВДАНСКИ ЗАВЕТ – Драгојло Јовић

Loading

ВИДОВДАНСКИ ЗАВЕТ

Браћо моја Српски витезови
На Косову што сте живот дали
Божур цвеће по Косову равном
Крвљу вашом у црвено цвали.

Од Лазара до данашњег дана
Српска душа о Косову пева
Нисте залуд своје главе дали
Цело српство о Косову снева.

Метохијом здравица се пије
Манастирска звона Косовом се чују
Све док вода низ Ситницу лије
Српском земљом чуће се литије.

Српска деца још имају снаге
Да чувају што им Бод подари
Да Косовско Метохијску земљу
Обрађују и дечицу хране
Дедовину од свих зала бране.

Одавно се белосветске вране
Окомиле на земљу нам милу
А не знају да је Лазар Косово
Волео ко’ најдраже чедо му  на крилу.

Аманет је Лазар српству оставио
Из Крушевца кад Косову крену
Да потомци своју земљу пазе
Да Видов дан славе, празник не погазе.

Ако некад сила буде моћна
У страну се мало Србадијо моја
Ничија до зоре још горела није
Метохијско вино Србин ће да пије.

Само сложно браћо и чувајте веру
Сила се не мери по оружју јачем
Већ по оном шта се бранит мора
А снага је наша крвца витезова.

На Косовском бојишту најбољи су пали
Хришћанство и слободу крвљу заливали
Потомцима оставише аманет
Да се Косово чува ко’ Видовдански завет.

Nastaviti čitanje

Од Видовдана до Видовдана – Боривоје Бора Видојковић

Loading


Од Видовдана до Видовдана


На Видовдан затамни се небо
Равно поље натопи се крвљу
Крв потече Лабом и Ситницом
Па се разли васцелом Србијом.

Из те таме једна звезда сину
Са земаљског у небеско царство
Из крви се црвен божур вину
И Србији путоказ означи.

Да не гледа испред себе силу
Већ да брани иза себе њиву
Родну кућу и тарабу криву
Црвене божуре да чува и памти.

И Принцип се на Видовдан дрзну
Да поразе у победе слави
Зар несрећа нама доста није
Срце храбро у небеса оде.

И још један Видовдан освану
На олтару се опет један Србин нађе
Из уста се тежак прекор изви
Срби браћо, знате ли дан који је?

Nastaviti čitanje

Годишња скупштина 2022. и промоција Монографије Моравски Цароставник 2008. – 2021.

Loading

Годишња скупштина Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ одржана је у суботу, 16. 4. 2022. године у 12:00 сати у Белој сали КЦК. Усвојен је извештај о раду и финансијски извештај за 2021. годину. Такође је усвојен Финансијски план и Програм рада за 2022. годину, а избрани су и Управни одбор и Надзорни одбор. После скупштине одржан је програм ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА у коме је свако од присутних песника изговорио по једну своју песму, а аутори других књижевних остварења део из свог стваралаштва. Промовисали смо и Монографију МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2008. – 2021. Сви присутни песници изговорили су по једну своју песму, а афористичари одабране афоризме. Програм промоције монографије МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2008. – 2021. осмислили су аутори др Велибор Лазаревић и Љубодраг Обрадовић, а у вођењу програма помогла им је Светлана Ђурђевић. У програму су поред њих учествовали и афористичари: Драгиша Павловић Расински и Братислав Бата Костадинов и песници: Слађана Бундало, Живојин Манојловић, Првослав Пендић Пенда, Милосав Ђукић Ћука, Милош Ристић, Богдан Јевтић, Градимир Карајовић, Миљко Шљивић, Живота Трифуновић, Мирослава Смиљанић, Олга Раденковић, Даница Рајковић, Данијела Јевремовић, Снежана Поповић, Драгојло Јовић, Мирослав Мирко Стојадиновић и Љиљана Тамбурић.

Љубодраг Обрадовић, др Велибор Лазаревић и Светлана Ђурђевић
 


Љубодраг Обрадовић


Др Велибор Лазаревић


Светлана Ђурђевић

Nastaviti čitanje

ЖИВЕЛИ ЉУБАВ – Лепа Симић

Loading


ЖИВЕЛИ ЉУБАВ

Знао је да ме привуче
уз себе
на ивици дрхтаја
тихим шапатом подсети
на срећу

Није ме оставио саму
док је падао снег

Писао ми је дуга писма
као да смо били удаљени
а нисмо

На гитари урезао моје име
певали летели
Живели смо љубав
насмејани опчињени
нисмо размишљали
шта ће сутра бити

Били смо у праву

© Лепа Симић, Цирих

ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ПоезијаСРБ број 17. – Биоскоп “Крушевац” 22.12.2021.

Loading

У Биоскопу Крушевац, 22.12.2021. године у организацији Удружења песника Србије и Културног центра Крушевац, одржана је промоција часописа ПоезијаСРБ број 17. чију је штампу омогућио Град Крушевац. Програм промоције су водили Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. О часопису је говорио Драгојло Јовић. У програму промоције наступили су: Драгојло Јовић, Светлана Ћурђевић, Љубодраг Обрадовић, Мирко Стојадиновић, Даница Гвозденовић, Јелена Ђорђевић, Јована Живковић, Даница Димитријевић Петровић, Данијела Јевремовић, Слађана Бундало, Михајло Ћирковић, Бранко Ћировић Ћиро, Боривоје Видојковић, Данијела Булатовић, Градимир Карајовић, Живојин Манојловић, Стефан Кнежевић, Љиљана Тамбурић, Милосав Ђукић Ђука, Даница Рајковић, Живота Трифуновић, Братислав Спасојевић, Др Раде Биочанин, Синиша Максимовић, и Мирослава Смиљанић. За музички тренутак био је задужен Градимир Карајовић, а за техничку подршку Бранко Симић из Културног центра Крушевац. Погледајте фотографије и видео запис догађаја и уживајте.

ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА БРОЈ 17  УДРУЖЕЊА ПЕСНИКА СРБИЈЕ   ПОЕЗИЈА СРБ СА СЕДИШТЕМ У КРУШЕВЦУ

Поштовани пријатељи лепе писане речи,

*Добро дошли на промоцију још једног у низу часописа Удружења песника Србије ПЕЗИЈАСРБ  са седиштем у Крушевцу. Овај, седамнаести по реду, часопис завређује посебну пажњу из више разлога:

  1. Својим садржајем и квалитетом превазилази претходне, што је и циљ сваког ствараоца и уређивача;
  2. Садржај је многослојан јер у њему има места за сваку писану реч чланова удружења и оних који нису чланови, али су у овом Удружењу препознали место и простор где могу отворити душу и преко папира поделити своја осећања и промишљања са другима;
  3. Посебно место уредништво часописа посвећује писању наших колега писаца који више нису међу живима;
  4. Позивам Вас да минутом ћутања одамо пошту нашим пријатељима који више нису међу живима: Мирославу Мићи Живановићу, Далибору Ђокићу, Елеонори Лутхандер, Ратку Тодосијевићу, Бори Благојевићу, Ненаду Живковићу, Милки Ижигон, Жики Стојковићу… Слава им и хвала што су дали огроман допринос стваралаштву у култури. Памтиће их људи и време јер су иза себе оставили  квалитет и аутентичност.
  5. У часопису је заступљено 120 аутора
  6. Број објављених песама у часопису је 210 што је импозантна бројка;
  7. Резлултати међународног конкурса „Стихољубље“ с правом се налазе на првим странама часописа са објављеним песмама победника и свих награђених песама;
  8. Као посебно место на 26 страни часописа издваја се Епитаф Љубиши Бати Ђидићу, који је написао сада почивши Мића Живановић. Ја сам са великом пажњом прочитао неколико пута и топло вам препоручујем;
  9. Афористичари су као и увек с правом нашли себи место у часопису, и са 84 афоризма од петорице аутора, часопис добија на квалитету. Да не би смо били предмет њиховог врцавог и дубоко промишљеног писања ја их посебно поздрављам са жељом да им оштрица оловке и ума никада не отупи.

И коначно, о квалитету и овог часописа оцену ће дати читаоци и посетиоци сајта Удружења, али је чињеница да је ово Удружење на добром путу и да својим радом, за објективне, даје огроман допринос културном стваралаштву нашег града , али Бога ми и много, много шире. Шта год други мислили, ја морам да истакнем огроман рад и труд Председника удружења, који 95% процентно вуче рад и активност Удружења. На томе му посебно хвала, а другима позив да му мало више помажемо. Свако у границама својих могућности.

Хвала на стрпљењу и слушању. Желим вам добро здравље и срећну Нову годину.

Драгојло Јовић

Nastaviti čitanje