SUSRET – Sanja Petrović

Stojiš ispred mene.
Gledam te.
Osećanja se komešaju.
Rekla bih ti nešto – reči ne izlaze.
Dotakla bih te – ruke otežale.
I dalje se samo gledamo
a vreme teče.

Praznina, izražena u godinama,
trag je ostavila… a onda
krajičak tvojih usana se rasteže
rodivši suzu u mojim očima.
Okovi sa ruku spadoše
te se obvih oko tebe.
I reči nekontrolisano krenuše:
“Budalice, nedostajao si mi!”

(C) – Sanja Petrović