SAMO OČI SKLOPIM – Milorad J. Nikic

I život je prošo, prohujo, proteko
Samo oči sklopim bane jutro novo
Mladost i detinjstvo drago i daleko
Pola veka i sve to dozivim ponovo

Vidim ljude, lica, dogadjaje davne
Bele kuće, kočije u oblak upregnute
Konjanike, vrance besne, osedlane
Selake moje kad se rasrde, razljute

U dvorištu našem te dve lipe bajne
Divljaku trešnju, kraj tarabe smreku
Ispod graba vodu, potok, vrelo, reku
Zlatan mesec, nebo, zvezde sjajne

Kuću našu vidim u strani, na bregu
Staru i srušenu za detinjstva moga
Peć sa lončićima i mačka žutoga
Kad iz lova dodje promrzo u snegu

Kad začujem ševu s proleća u pevu
I zrikavca pesmu pod prozorima
I kao Odisej kad zateže luk i strelu
Peva duša moja u slavu Bogovima

(C) Milorad J. Nikić