e-mail: pesnik@poezija.rs
Pišite nam!
Портал ПоезијаСРБ
Преузмите бесплатно
На овој страни можете у пдф-у бесплатно преузети Часопис за Поезију – ПоезијаСРБ.
Наравно овде Вам нудимо бесплатно за преузимање у пдф-у и нека друга наша издања, као и издања наших сарадника.
|
||||
ПоезијаСРБ Број 12.  Download |
||||
|
ПоезијаСРБ Број 11.
 |
||||
ПоезијаСРБ Број 10. Download |
||||
ПоезијаСРБ Број 8./9.  Download |
||||
ПоезијаСРБ Број 7.  Download |
||||
ПоезијаСРБ Број 5./6.  Download |
||||
ПоезијаСРБ Број 4.  Download |
||||
ПоезијаСРБ Број 3.  Download |
||||
ПоезијаСРБ Број 2.  Download |
||||
ПоезијаСРБ Број 1.  Rar – Download Pdf – Download |
||||
| КЊИГЕ | ||||
|
У Биоскопу Крушевац, 22.12.2021. године у организацији Удружења песника Србије и Културног центра Крушевац, одржана је промоција часописа ПоезијаСРБ број 17. чију је штампу омогућио Град Крушевац. Програм промоције су водили Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. О часопису је говорио Драгојло Јовић. У програму промоције наступили су: Драгојло Јовић, Светлана Ћурђевић, Љубодраг Обрадовић, Мирко Стојадиновић, Даница Гвозденовић, Јелена Ђорђевић, Јована Живковић, Даница Димитријевић Петровић, Данијела Јевремовић, Слађана Бундало, Михајло Ћирковић, Бранко Ћировић Ћиро, Боривоје Видојковић, Данијела Булатовић, Градимир Карајовић, Живојин Манојловић, Стефан Кнежевић, Љиљана Тамбурић, Милосав Ђукић Ђука, Даница Рајковић, Живота Трифуновић, Братислав Спасојевић, Др Раде Биочанин, Синиша Максимовић, и Мирослава Смиљанић. За музички тренутак био је задужен Градимир Карајовић, а за техничку подршку Бранко Симић из Културног центра Крушевац. Погледајте фотографије и видео запис догађаја и уживајте.
ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА БРОЈ 17 УДРУЖЕЊА ПЕСНИКА СРБИЈЕ ПОЕЗИЈА СРБ СА СЕДИШТЕМ У КРУШЕВЦУ
Поштовани пријатељи лепе писане речи,
*Добро дошли на промоцију још једног у низу часописа Удружења песника Србије ПЕЗИЈАСРБ са седиштем у Крушевцу. Овај, седамнаести по реду, часопис завређује посебну пажњу из више разлога:
- Својим садржајем и квалитетом превазилази претходне, што је и циљ сваког ствараоца и уређивача;
- Садржај је многослојан јер у њему има места за сваку писану реч чланова удружења и оних који нису чланови, али су у овом Удружењу препознали место и простор где могу отворити душу и преко папира поделити своја осећања и промишљања са другима;
- Посебно место уредништво часописа посвећује писању наших колега писаца који више нису међу живима;
- Позивам Вас да минутом ћутања одамо пошту нашим пријатељима који више нису међу живима: Мирославу Мићи Живановићу, Далибору Ђокићу, Елеонори Лутхандер, Ратку Тодосијевићу, Бори Благојевићу, Ненаду Живковићу, Милки Ижигон, Жики Стојковићу... Слава им и хвала што су дали огроман допринос стваралаштву у култури. Памтиће их људи и време јер су иза себе оставили квалитет и аутентичност.
- У часопису је заступљено 120 аутора
- Број објављених песама у часопису је 210 што је импозантна бројка;
- Резлултати међународног конкурса „Стихољубље“ с правом се налазе на првим странама часописа са објављеним песмама победника и свих награђених песама;
- Као посебно место на 26 страни часописа издваја се Епитаф Љубиши Бати Ђидићу, који је написао сада почивши Мића Живановић. Ја сам са великом пажњом прочитао неколико пута и топло вам препоручујем;
- Афористичари су као и увек с правом нашли себи место у часопису, и са 84 афоризма од петорице аутора, часопис добија на квалитету. Да не би смо били предмет њиховог врцавог и дубоко промишљеног писања ја их посебно поздрављам са жељом да им оштрица оловке и ума никада не отупи.
И коначно, о квалитету и овог часописа оцену ће дати читаоци и посетиоци сајта Удружења, али је чињеница да је ово Удружење на добром путу и да својим радом, за објективне, даје огроман допринос културном стваралаштву нашег града , али Бога ми и много, много шире. Шта год други мислили, ја морам да истакнем огроман рад и труд Председника удружења, који 95% процентно вуче рад и активност Удружења. На томе му посебно хвала, а другима позив да му мало више помажемо. Свако у границама својих могућности.
Хвала на стрпљењу и слушању. Желим вам добро здравље и срећну Нову годину.
Драгојло Јовић
Опширније: ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ПоезијаСРБ број 17. - Биоскоп "Крушевац" 22.12.2021.
УМЕСТО УВОДА – Љ. Обрадовић
Како написати добар уводник? Обично одаберем, једну или пар рубрика у часопису и посебно их препоручим читаоцима. Овога пута тај рецепт напросто не могу применити, јер су све рубрике у часопису посебне и по мени добре, тако да ми преостаје само да их набројим и топло препоручим, а избор препуштам Вама читаоцима.
Дакле у часопису ПоезијаСРБ број 17. имамо рубрике:
Поштовани посетиоци, драги песници, У прилици смо да Вам представимо коначну верзију новог часописа ПоезијаСРБ број 17. Часопис је отштампан, а Ви га можете преузети бесплатно на линку испод корица часописа. Ако имате додатних питања и примедби пишите нам на мејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Како написати добар уводник? Обично одаберем, једну или пар рубрика у часопису и посебно их препоручим читаоцима. Овога пута тај рецепт напросто не могу применити, јер су све рубрике у часопису посебне и по мени добре, тако да ми преостаје само да их набројим и топло препоручим, а избор препуштам Вама читаоцима.
Дакле у часопису ПоезијаСРБ број 17. имамо рубрике:
- · ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС “СТИХОЉУБЉЕ - ПоезијаСРБ 2021. ”;
- · У ОВОМ БРОЈУ ИЗДВАЈАМО;
- · ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ;
- · ХУМОР И САТИРА;
- · МАНИФЕСТАЦИЈЕ;
- · ПоезијаСРБ - ИЗДАВАЧКА ПРОДУКЦИЈА 2021. и
- . САВРЕМЕНА ПОЕЗИЈА.
Добродошли!
Поштовани посетиоци, драги песници, У прилици смо да Вам представимо коначну верзију новог часописа ПоезијаСРБ број 17. Часопис је отштампан, а Ви га можете преузети бесплатно на линку испод корица часописа. Ако имате додатних питања и примедби пишите нам на мејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Слике за корице Првослава Пендића Пенде Како до часописа ПоезијаСРБ број 17.
|
Презмите бесплатно часопис ПоезијаСРБ број 17. |
Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 16. промовисали смо 13. 7. 2021. године у 19:00 сати на ЛЕТЊОЈ ПОЗОРНИЦИ Културно просветне заједнице (сада Културног центра Крушевац) у улици Мајке Југовића 12. Промоцију су водили и осмислили: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Саша Милетић.
У програму промоције учествовали су: Јелена Ђорђевић (говорила поезију Миће Живановића - ДАН ПОСЛЕ), Јована Марковић, Драгиша Павловић Расински, Драган Матејић, Бата Костадинов, Дејан Ристић, Саша Милетић, Милан Марковић Лака, Слађана Бундало, Анта Џамић, Лидија Бјелица, Љиљана Тамбурић, Богдан Јевтић, Милош Ристић, Александар Дрндаревић Сингер, Живојин Манојловић, Мирко Стојадиновић, Зора Митровић, Раде Биочанин, Весна Лазаревић, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић и Градимир Карајовић.
Погледајте како је то било.
Часопис можете преузети у пдф-ус бесплатно – DOWNLOAD
Изашао је из штампе часопис ПоезијаСРБ број 16.
Преузмите бесплатно свој примерак!
DOWNLOAD
- Узмите часопис ПоезијаСРБ број 16. у своје руке!
Прва промоција најновијег Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 15, одржана је 29. јуна 2021. године, дан после Видовдана у Етно кући Слободана Стојановића. И читане су претежно песме посвећене ВИДОВДАНУ. Погледајте како је то било.
ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ПОЕЗИЈА СРБ Број 15.
Промоција је била у суботу 26. децембар 2020. године у 18:45 сати. Можете је погледати и сада!
На овој страни можете БЕСПЛАТНО преузети све бројеве часописа ПоезијаСРБ
Можете слушати и АУДИО снимак виртуелне промоције часописа ПоезијаСРБ Број 15.
Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 15, промовисали смо ВИРТУЕЛНО на сајту www.poezija.rs, а истовремено и на JouTube–u на мом профилу. Сада можете несметано гледати како је то било.
Опширније: ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ПОЕЗИЈА СРБ Број 15.
ПРВА ВИРТУЕЛНА ПРОМОЦИЈА часописа ПоезијаСРБ број 14. у целокупном трајању од 2 сата и 6 мунута биће премијерно приказана на наведеном линку у суботу, 08.08.2020. године у 20:00 сати. Садржај је богат и разноврстан, има поезије, епитафа, афоризама, музике… Надам се да ћете уживати! НАРАВНО, промоцију можете на истом линку гледати и убудуће. Ако нисте гледали премијеру, погледајте сада видео снимак...
Слику на корицама урадила је сликарка из Крушевца Слађана Бундало
ПРЕУЗМИТЕ БЕСПЛАТНО ЧАСОПИС ПоезијаСРБ број 14.
|
| ПРЕУЗМИТЕ ЧАСОПИС у пдф-у и ако уочите неке грешке и неправилности у Вашим радовима, јавите ми на мејл Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. како бих их пре штампања исправио. Часопис иде у штампу 01.08.2020. године. /Уредник Љубодраг Обрадовић/ |
Поштовани читаоци, драги песници, имам за Вас важну и лепу вест! Од данас 22.07.2020. године доступан је бесплатно у пдф-у "Часопис за поезију – ПоезијаСРБ" број 14. Часопис има 156 страна А4 формата. Ко жели да часопис купи у папирном издању, то може да уради уплатом на жиро рачун 310-209359-17 Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ износа од 500,00 динара за испоруке на кућну адресу у Србији. За све остале из иностранства, као алтернатива, за сада остаје бесплатни примерак часописа ПоезијаСРБ број 14. у пдф-у. За све детаље можете нам се сви обратити на мејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
| Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 14, промовисаћемо по ПРВИ ПУТ ВИРТУЕЛНО на сајту www.poezija.rs, а истовремено и на Facebooku и JouTube-u на мојим профилима. Термин за промоцију је субота 8. август 2020. године у 20:00 сати.
Ако су Ваше песме или афоризми објављени у часопису ПоезијаСРБ број 14. и ако желите да у промоцији часописа активно учествујете потребно је:
Љубодраг Обрадовић
|
УМЕСТО УВОДА - Љ. Обрадовић
Сваки часопис за поезију ПоезијаСРб је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у Часопису за поезију - ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу! Ево, и овај четрнаести број нашег часописа је посебан! Посебан је, јер после њега долази Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 15., а сваки нови број, за све нас из Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ је добар знак, јер сваки нови број означава сам живот. Значи живи смо, пишемо и објављујемо. Мало ли је?
Да поновимо, наш часопис је отворен за све песнике из Србије и расејања који пишу на српском језику (или другим ех-ју језицима), који своје поетско дело стварају управо сада, дакле савременим песницима и они су најзаступљенији у овом броју.
Сваки часопис за поезију ПоезијаСРб је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у Часопису за поезију - ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу! Ево, и овај четрнаести број нашег часописа је посебан! Посебан је, јер после њега долази Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 15., а сваки нови број, за све нас из Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ је добар знак, јер сваки нови број означава сам живот. Значи живи смо, пишемо и објављујемо. Мало ли је?
Да поновимо, наш часопис је отворен за све песнике из Србије и расејања који пишу на српском језику (или другим ех-ју језицима), који своје поетско дело стварају управо сада, дакле савременим песницима и они су најзаступљенији у овом броју.
ЧАСОПИС ЗА ПОЕЗИЈУ ПоезијаСРБ број 15 - УМЕСТО УВОДА, Љубодраг Обрадовић
На овој страници можете преузети Часопис ПоезијаСРБ број 15.
Корице часописа ПоезијаСРБ бр.15.:: Слика Балерине за насловну страну - сликарка Дијана Обрадовић, на задњој страни је слика Првослава Пендића.
КАД СУ МАЛИ ВЕЛИКИ
Шта рећи кад се зачују речи “Беловодска Розета”, на шта помислити кад се помене “МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК”, шта закључити кад се изустити Беловодски музеј вајарста и клесарства?
Ја мислим, закључујем и ево, кажем, да је тако танка нит, а у овом случају готово невидљива, која дели културу једног села, какво је БЕЛА ВОДА, од културе многих развијених градова широм Србије и да су беловођани одавно креирали образац, или клише понашања, за све који мисле да и село има право и на хлеб и на игре.
Download.. Мејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. Корице часописа ПоезијаСРБ бр.15.:: Слика Балерине за насловну страну - сликарка Дијана Обрадовић, на задњој страни је слика Првослава Пендића.
КАД СУ МАЛИ ВЕЛИКИ
Шта рећи кад се зачују речи “Беловодска Розета”, на шта помислити кад се помене “МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК”, шта закључити кад се изустити Беловодски музеј вајарста и клесарства?
Ја мислим, закључујем и ево, кажем, да је тако танка нит, а у овом случају готово невидљива, која дели културу једног села, какво је БЕЛА ВОДА, од културе многих развијених градова широм Србије и да су беловођани одавно креирали образац, или клише понашања, за све који мисле да и село има право и на хлеб и на игре.
Завршна сцена - Ој Мораво
Све велике идеје су крајње једноставне и доносе понос и резултате и оном ко их се сети и подсети све око себе, (и сараднике и оне који то нису, да су управо то имали на уму, тек што нису изустили ...) и оне који у свему, свесно или несвесно учествују. После велике идеје учини се да је све лако постићи и доћи до жељеног циља, а није. Пре игара и аплауза или звиждука, треба пролити море и “зноја и суза” да би се жељено остварило.
Али Беловођани имају и Вељу и Божидара и Радета и Љупчета Чугу и Дису... и многе, многе друге, од којих сам ја неке упознао, а многе и нисам, којима не фали ентузијазам да осмисле и одраде овако велике пројекте и да као сунце обасјају Србију незаборавом БЕЛОВОДСКИХ РОЗЕТА и стиховима са скела насред Мораве уз звуке фрула и таласа.
Беловођани имају и пријатеље из Крушевца и широм Србије као што су: Бата, Павле, Вељко, а и сви ми овде присутни, и многи други, који их искрено подржавамо у тој мисији којој су приступили отворена срца и коју свесрдно спроводе већ дуги низ година.
Зато им ја желим да и идеју Музеја вајарстава и клесарства у Белој Води, реализују као и ове друге које су до сада остварили ...
И на крају, подстакнут именом села БЕЛА ВОДА, да им и ја придодам још једну идеју, коју они свакако знају, само је још нису преточили у стварност, а то је изградња Фабрике воде, која би брендирала њихову минералну воду, под називом “БЕЛА ВОДА“ и тако им обезбедила кључ за просперитет и економски развој и свог села и његових становника, а и финансијска средства и за РОЗЕТУ... И ЗА ЦАРОСТАВНИК... И ЗА МУЗЕЈ ...
СРЕЋНО БИЛО И СВЕ СЕ ОБЕЛОВОДИЛО !
Ех, да!
Зашто сам у уводном чланку описао овај догађај, (www.poezija.in/program-o-beloj-vodi) који се десио 4. јуна 2009. године у Белој сали КЦК у Крушевцу? Безброј је разлога, али два су пресудна:
Зато је наш лист посебан. Ми сада објављујемо песнике који су у ствари ВЕЛИКИ, само то многи не знају. И тако заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у часопису за поезију - ПоезијиСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу! И осетићете да се на крилима поезије може летети.
Али Беловођани имају и Вељу и Божидара и Радета и Љупчета Чугу и Дису... и многе, многе друге, од којих сам ја неке упознао, а многе и нисам, којима не фали ентузијазам да осмисле и одраде овако велике пројекте и да као сунце обасјају Србију незаборавом БЕЛОВОДСКИХ РОЗЕТА и стиховима са скела насред Мораве уз звуке фрула и таласа.
Беловођани имају и пријатеље из Крушевца и широм Србије као што су: Бата, Павле, Вељко, а и сви ми овде присутни, и многи други, који их искрено подржавамо у тој мисији којој су приступили отворена срца и коју свесрдно спроводе већ дуги низ година.
Зато им ја желим да и идеју Музеја вајарстава и клесарства у Белој Води, реализују као и ове друге које су до сада остварили ...
И на крају, подстакнут именом села БЕЛА ВОДА, да им и ја придодам још једну идеју, коју они свакако знају, само је још нису преточили у стварност, а то је изградња Фабрике воде, која би брендирала њихову минералну воду, под називом “БЕЛА ВОДА“ и тако им обезбедила кључ за просперитет и економски развој и свог села и његових становника, а и финансијска средства и за РОЗЕТУ... И ЗА ЦАРОСТАВНИК... И ЗА МУЗЕЈ ...
СРЕЋНО БИЛО И СВЕ СЕ ОБЕЛОВОДИЛО !
Ех, да!
Зашто сам у уводном чланку описао овај догађај, (www.poezija.in/program-o-beloj-vodi) који се десио 4. јуна 2009. године у Белој сали КЦК у Крушевцу? Безброј је разлога, али два су пресудна:
- · Једно мало село, Бела Вода, је својим радом у култури доказало и показало да и мали могу бити велики.
- · Много је на свету малих, који су у ствари ВЕЛИКИ, а да свет то не зна, не види, не схвата!
Зато је наш лист посебан. Ми сада објављујемо песнике који су у ствари ВЕЛИКИ, само то многи не знају. И тако заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у часопису за поезију - ПоезијиСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу! И осетићете да се на крилима поезије може летети.
Поводом 17. септембра, дана када смо основали Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, расписали смо КОНКУРС НА ТЕМУ БАЛЕРИНА. Пошаљите нам своју песму на мејл Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. најкасније до 15.09.2020. године.
Слику је насликала Дијана Обрадовић
Дакле, ова слика балерине биће на корицама часописа за поезију ПоезијаСРБ број 15., а као прва песма у часопису биће објављена песма БАЛЕРИНА коју уредник часописа изабере за најбољу. Наравно, најбоља песма ће (осим објављивања у часопису), добити и награду која се састоји од: дипломе, једног часописа ПоезијаСРБ број 15. и 5 књига из наше издавачке продукције, а уредник часописа ће одабрати и друге песме које ће бити објављене у часопису у посебној рубрици за песме на тему БАЛЕРИНА. Позивамо све песнике и поетесе да се опробају пишуђи на ову тему и пошаљу нам своје радове на мејл Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. најкасније до 15.09.2020 године. Наравно сви учесници на конкурсу могу бесплатно преузети часопис у пдф.у са нашег сајта. Резултате конкурса, објавићемо 17. 9.2020. године на овом сајту, а награду ћемо уручити приликом промоције часописа у Крушевцу или је послати поштом на адресу у Србији. (Ако је добитник живи изван Србије добиће награду у дигиталној форми, у pdf-u или jpg формату на свој мејл.)
Ево ја сам написао своју песму на тему БАЛЕРИНА и објављујем је овде (уз позив да пишете на поменуту тему), а биће објављена и у часопису ПоезијаСРБ број 15, али није у конкуренцији за награду…
БАЛЕРИНА
Експлозија си бола и боја,
nа платну одсјај среће.
Никад нећеш бити моја,
а живот ми покрећеш.
Позорница твој је свемир!
Блаженства маштом језде,
док у снове уносиш немир
и у срцу палиш све звезде.
Лете идеје сликама у низу,
свест обманама палаца.
Тако си далеко, а тако близу,
само сан те, у јаву не добаца.
Многе очи тајно прате,
игру којом смисао сејеш.
И срећан је свако ко зна те,
спокојну док се смејеш.
Слику на корицама урадила је сликарка из Крушевца Мира Ковачевић
УМЕСТО УВОДА - Љубодраг Обрадовић
У овом уводу издвајам писмо, велике песникиње, пријатеља поезије и нашег верног сарадника, Елеоноре Лутхандер, (рођена у Крушевцу, а живи у Стокхолму - Шведска). Прочитајте шта ми (нам) пише Елеонора:
“Драги Љубо! Честитам ти на новом часопису(број11)! Жао ми је што тада нисам послала прилог, али ћу зато послати за следећи. Задивљује ме твоја енергија и посвећеност поезији. Колико си само људи усрећио и дао им смисао живота! Ти си чудо од човека и песника! Ето, дошле су и награде за твој рад, мада је то по мени требало раније да се деси. Ја ти сада шаљем једну своју песму и нову слику за сајт/блог ако ти се допадне. (Исто и као прилог за нови број часописа). Зове се "Турбуленција" и посвећена је Нобеловцу Петеру Хандкеу, коме је раније уручен један часопис Удружења песника Србије у коме је заступљена и моја песма. Хвала ти и за то. Кристина Лугн, шведска песникиња и чланица Нобеловог комитета, чију сам књигу, збирку поезије "Довиђења и срећно!" превела 2005. године на српски, једногласно је са другим члановима доделила Нобелову награду Хандкеу. Прочитала сам да Петер Хандке има српски пасош и да је не само велики пријатељ Срба већ и ето и српски песник! Предлажем да буде примљен у наше Удружење песника Србије. Ако желиш послаћу ти и Хандкеову "Песму о детињству" као и Кристинину песму посвећену њеној ћерци. Александра је у својој докторској дисертацији писала и о Wim Wendersu са којим је Хандке заједно писао сценарио за филм "Небо над Берлином". Филм такође почиње Хандкеовим стиховима из "Песме о детињству". Ето, тако се Хандке непрекидно преплиће са нашим животима. Нека живи Хандке и ми са њим, нека живи поезија и Удружење Песника Србије!
Искрено твоја, Елеонора“
Хвала Елеонори на овом писму од срца. Оно ме подстиче да наставим са радом. Дакле, овај број је, неки кажу, баксузни - тринаести. Али ја се томе радујем, јер после њега долази број 14, а то је знак да настављамо даље, а то и јесте мисија овог часописа, да живи заједно са поезијом, да корача даље, из броја у број, пред нове читаоце! Мото нашег листа био је и остао: Овај лист је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у Часопису за поезију - ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу! А овај број је посебан и по томе што је мултимедијалан, па се ники садржаји могу и слушати и гледати…
Поштовани песници, ауторски хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситуацији да платимо! Ако сте са тим сагласни, пошаљите нам свој рад. Уосталом, наша мисија и јесте да добру поезију приближимо читаоцима. Наш мејл је: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Добродошли! ПоезијаСРБ
Будите ин! Узмите ПоезијуСРБ у своје руке !
Промоција Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 13. одржана је 13.12.2019. године у организацији Удружења песника Србије и Културног центра Крушевац у Клубу КЦК, пред бројном публиком. Промоцију су осмислили и водили Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић и Саша Милетић. У музичком делу програма наступили су: оркестар Душана Дуце Пејчића и вокални солисти Радмила Бајић и Мирослав Мића Живановић. У првом делу промоције који смо посветили Петеру Хандкеу говорили су: Светлана Ђурђевић, др Велибор Лазаревић, Вељко Стамболија, Милан Милетић Мачак познат и као Миле, О Миле и Томислав Димитријевић Томако. Своју поезију говорили су: Горан Арсић, Мирослова Живановић, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић, мр Ратко Тодосијевић Баћо, Драган Тодосијевић, Милош Ристић, Градимир Карајовић, Живојин Манојловић, Драгојло Јовић, Дејан Милошевић, Аријана Хинић, Данијела Булатовић, Данијела Јевремовић, Душка Ерић, Даница Рајковић, Драгана Марковић, Дејан Петровић Кенац, Богдан Јевтић, Даница Димитријевић (говорила поезију своје мајке Јасмине), Весна Михајловић и Миломир Терзић. Своје афоризме говорили су: Саша Милетић, Драган Матејић, Михајло Ћирковић, Дејан Ристић и Братислав Костадинов.
Почетком децембра 2019. године изашао је из штампе Часопис за поезију ПоезијаСРБ број13 уз пресудну помоћ Града Крушевца. Часопис можете купити већ сада, а стићи ће Вам на кућну адресу у Србији по цени од 400,00 динара, ако се пријавите на мејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. и ако наведени износ уплатите на жиро рачун Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ број: 310-209359-17 . Часопис је формата А4, а имаће преко 100 страница. Часопис можете добити и ако живите у иностранству, ако га поручите на мејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. . Орјентациона цена за испоруке у инустранство је од 1.000,00 до 1.500,00 динара, зависно од земље испоруке. О тачној цени за Вас бићете обавештени после Вашег захтева на мејл који наведете у захтеву!
У часопису издвајамо:
Сада, кад је Петер Хандке, аустријски писац, добио Нобелову награду за књижевност за 2019. годину, сви ће схватити колико су град Крушевац и беловођани предвођени др Велибором Лазаревићем били далековиди и на правом путу кад су му 2015. године доделили награду БЕЛОВОДСКА РОЗЕТА. Наравно, на правом путу је било и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, кад је те топле јулске вечери 2015. године у Белој Води, поклонило Петеру Хандкеу свој Часопис за поезију – ПоезијаСРБ број 3. У поменутом часопису број 3 били су заступљени песници из Шведске, Швајцарске, Републике Српске и Србије (Београда, Шида, Шапца, Крушевца, Бруса, Прокупља, Ниша, Куршумлије, Параћина, Ћуприје, Велике Плане, Панчева, Лесковца, Вршца…).
Светлана Ђурђевић поклања часопис ПоезијаСРБ Петеру Хандкеу
Петер Хандке прима Беловодску розету од заменика градоначелника
Крушевца Јасмине Палуровић
Часопис за пезију ПоезијаСРБ брј 3 који смо поклонили нобеловцу Петеру Хандкеу. Часопис број 3 (и друга наша издања) можете бесплатно преузети на линку https://poezija.rs/pesnici/pdf/Интегрални текст са БЕЛОВОДСКЕ РОЗЕТЕ 2015, објавили смо 19 јула 2015. године на линку: http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article&sid=7846 Фотографије са манифестције објавили смо на фејсбуку: https://www.facebook.com/poezijascg/photos/a.10155926077665151/10155926088555151/?type=3&theater
ПРЕУЗМИТЕ БЕСПЛАТНО
| Download |
Поштовани читаоци,
Да манифестација МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК не би остала САГА која се годинама препричава, уприличили смо овај посебан број часописа ПоезијаСРБ у папирном облику. У њему смо, речима и фотографијама, покушали да забележимо све оно што се на манифестацији догађало од 2016. до 2019. године. Свесни, да се у томе готово никад, у потпуности не може успети, поклањамо Вам и дигиталну верзију часописа на линку:
https://www.poezijascg.com/pdf/PoezijaSrbBr12MoravskiCarostavnik2019.pdf
Да би Ваш доживљај био потпунији, препоручујемо да обавезно погледате видео записе приређених програма на следећим линкововима:
МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2016
http://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/moravski-carostavnik-2016/
МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2017
https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/moravski-carostavnik-2017-bela-voda/
МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2018
https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/moravski-carostavnik-2018/
МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2019
https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/moravski-carostavnik-2019-bela-voda/
Наравно, праву и потпуну атмосферу, којом зрачи МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК у Белој Води, можете осетити само учешћем на манифестацији!
Шта је МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК? - Љубодраг Обрадовић
Дружење песника и свих заљубљеника у поезију, науку и уметност, које се догађа на скели укотвљеној на средини Мораве, уз светлост месеца и бакљи и уз музику која тече заједно са реком…
Песници који читају своје стихове, филозофи који казују своје визије о свету који се тако брзо мења, певачи, фрулаши, трубачи, хармоникаши, гуслари, виолинисти... и сви други учесници и гости манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК, добар су знак да она доноси приступ пун лепоте и
садржаја који ће трајати...
И све то се дешава у селу Бела Вода! У музеју клесарства, на Беловодској чесми и на скели на Западној Морави! И у беловодским кафићима, у дружењу учесника до зоре после програма…
Да, све то је јединствена песничко-музичка културна манифестација МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК чији је идејни творац др Велибор Лазаревић, а коју заједнички организују: Вукова задужбина и МЗ Бела Вода, Удружење песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и Друштво српско-руског пријатељства ПРВОСЛАВЉЕ из Крушевца.
МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК је свакако књижевна манифестација јединствена у Србији. Јединствена по поезији, филозофији, афоризмима и музици коју овде слушамо. Јединствена је и по амбијенту у коме се догађа.
МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК је лепота поезије и живота, која траје…
Љубодраг Обрадовић
У Белој Води, 08.12.2019. године у кафићу ТИРОЛ одржано је поетско вече у организацији Вукове задужбине из Беле Воде. У првом делу вечери промовисан је Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 12 који је посвећен манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК. О часопису су говорили др Велибор Лазаревић, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, мр Ратко Тодосијевић Баћо, Мића Живановић и Томислав Димитријевић Томако. Најављен је и излазак часописа за поезију ПоезијаСРБ број 13.
КАД МОРАВА ПЕВА А ПЕСАК ШКРГУЋЕ – др Велибор Лазаревић
Свако се посвети нечему и потроши живот или на мудрости или на лудости!Ми смо своје мисли, своје време и своје таленте посветили култури, уметности (речима, музици, слици...), води и реци Морави овековеченој у програму „Моравски цароставник“ и зато сматрамо да смо били на правој страни.После дванаест година грађења традиције знамо да нисмо погрешили, иако смо за неке „паметне“ били будале и занесењаци, па нас нису ни помагали. Сами смо подносили терет организације и трошкова.
Овај поетско – музички и сценски програм од п очетка је био намењен малом броју учесника и гостију (до педесетак) да се скела на којој се све одиграва не би потопила.
Ко нас је волео као романтичаре био је са нама, сањарима и визионарима бољег света.
За суштину лепог нама је била довољна једна сеоска скела, чамци, Морава, заранци, облачкови који су се спуштали са Гледића, Копаника, Жељина, Гоча и Столова огледајући се у зеленкастој води Мораве урамљеној тамничастим сенкама врбака, топољака и јовишњака.