PUSTINJA – Jelena Šabić

Prazan je horizont
Ispred mene,
Ravna je linija,
Gde nebo i zemlja
Ljube se dan i noć.
Sve što vidim
Sad je pusto,
Samo pesak širi se svuda
Briše sve staze
Kojima sam htela poć’.

Nemirni vetar
Vlada prostranstvom,
Leti visoko
I grli krilima svojim
Peščane dine.
Krišom miluje
Vrhovima prstiju
Obraz moj nežni
I obavija nevidljivo
Sve moje obline.

Igra se vetar
Krajevima haljine moje
U ritmu uzdaha
Pleše oko mene,
Sam muziku stvara.
Nestašan vetar
Dobija tvoj lik,
Tvoj osmeh,
Skrivena vrata
Do tebe mi otvara.

(C) Jelena Šabić