OLUPINA – Zoran Matić

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano 587
OLUPINA – Zoran Matić 2007-03-20 23:24:57

ОЛУПИНА

На хриди море брод баци,
Да оне оштре труп му секу,
Да њему не дају,
Постељу песком меку,
Кидају тело, ломе јарболе старе,
Чује се урлик  болне ране,
А море га пропне,
Поново још јаче баци,
На једрима последњег ветра су знаци.

И море се смири, ветар стаде,
Све престаде,
Долази Сунце велико јарко,
Топлотом жарко,
А труп остаде на хриди,
Где нико га не види,
Сем галебова старих ту осталих.

И пролази му време,
Он тако на хриди стоји,
Док једном талас велики не дође,
И позва га да са њиме пође,
У дубине мора сред тишине неме,
Да тамо упокоји га време.

И стари труп у море крену,
Да на дну сабере успомену,
Да сети се како вале је секо,
Да сети се колико их је пресек’о ?

А дневник  стари,
Што морем се кваси,
Коме корице и стране окваси,
Њега море сад’ само чита,
И рањени труп понекад пита,
Дал’ добра је њему,
Ова гробница плава,
Дал’ жали што кормило му спава ?

А труп стари каже мору да не жали,
Јер свако има крај свог пута,
Али да он сада знаде,
Да и после смрти,
По плавети дубокој,
Он довека ће да лута.

(C) Зоран Матић
15.12.2004. године

Оставите одговор

Your email address will not be published.