VRTEŠKA – Ljubodrag Obradović 2007-12-09 00:01:04
VRTEŠKA
Mislim o ljudima,
o pticama, o svetu.
Mislim o zemlji,
o zvezdama, kosmosu…
Kako su mi danas
želje male…
Crv kad razmišlja,
velike misli,
glavobolju pale…
Mislim iz dosade,
da prodje vreme.
Mislim o sebi,
šta mi sve u životu rade,
o novom sutra,
mislim, eh, sanjam ja …
Kako sam, nekad,
trčao livadama
i leptire lovio…
Kako sam,
da celo selo zna,
odlazio pastiricama
i telo ljubavlju lomio.
Kako sam zanesen,
u ponoćne šetnje,
cure izvodio,
svakoj pohvalio usne, ten,
svakoj nudio osmehe i…
i baš svaku,
do ludila dovodio.
Sad, više ne mogu da spavam,
pa u ponoć na mesečinu podjem
i dok od misli boli glava,
kroz život svoj, opet prodjem.
Smenjuju se boje,
minuti, dani, noći…
Godine prolete…
A u nespokoje,
i u susret samoći,
od rodjenja juri dete.
Sad gledam nebo
i rasejane zvezde,
svoj poraz vidim jasno…
Sad, dok misli,
bespućima jezde,
znam, za velika dela,
već je kasno.
Noćas teh shvatih,
da vredni sam mrav,
koji se svaki dan prti,
da svoj imetak obogati,
a još ne zna
da je i sam na listu,
koji beskraj vrti.
(C) Ljubodrag Obradović
