IZVOR – Ljubodrag Obradović – Pročitano 609 Postavljeno – 20. March 2006. g. @ 10:09:44 CET
IZVOR
Čudno igra izvor na suncu, brzaci jure u sablasna jutra. Propadnu zraci bistrine, u maglu bez dna, pa crna kob sudbine, spoji noć i dan.
A lepotica čeka. Noć dopliva. Postanemo reka, ja i ona. Nestajemo, misliti prestajemo, oh sine moj, svetlost kujemo, munju sejemo i klice, što željeno lice, na vazduh donose. Настави са читањем “IZVOR – Ljubodrag Obradović”
Песма НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ Љубодрага Обрадовић имала је бројне верзије (унапређења по аутору) и бројне преводе на енглески, немачки, италијански, и друге језике… Погледајте неке од тих верзија и превода и изаберите најбоље по Вама…
Сајам књига у Крушевцу 2023. – Љубодраг Обрадовић говори песму уз
музику “Adagio-JohannSebastianBach”:
НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ
И на почетку и на крају,
одувек нас носе снови,
иако ка забораву и бескрају,
неумитно наш брод плови.
Оно прошло, нас не дотиче,
наша прошлост неком смета.
Брод у даљину сад одмиче
и односи сва блага света.
Моја драга на том броду,
не мисли, баш је срећна.
Пријатеља слуша у заносу,
долази будућност много лепша.
Долази будућност лудо фина.
Машем са обале поспан.
Сутра ћу, уз бокал вина,
ући и ја у неки нови сан.
И све ће проћи, игра жива.
Месец ће да светли, сан да коље.
Опет ће радници на чашу пива
и сећање, некад је било боље.
Опет ће радници да раде,
а мудраци да мудрују и снују
и да се после нове параде,
љуте, што их уз пиво псују.
А ју ћу низ улицу ићи,
крај излога пуних и светлих…
У души светлеће месец,
а џеп биће празан.
Стићи ћу до краја,
свако стигне, јер не жели.
Одмахнућу само руком…
Ко остане, нек се весели!
И на почетку и на крају,
увек се свашта деси.
Ипак, у забораву и бескрају,
остаће нам и порази и успеси…
*NA POČETKU I NA KRAJU* je prva pesma objavljevljena na sajtu www.poezijascg.com i prva je glasovima posetioca proglašena za PESMU MESECA (za juli 2005. godine) i PESMU GODINE ( za 2005. godinu). Simbolično, zar ne?
НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ
И на почетку и на крају, по нешто се лепо деси. А у вечности и бескрају, остају нам и успеси и греси.
Оно прошло, нас се не тиче. Наша прошлост неком смета. Воз у даљину сад одмиче и односи блага света.
SELO – Ljubodrag Obradović – Pročitano 864 Postavljeno – 14. March 2006. g. @ 17:25:45 CET od ljuba-trebotin
SELO
Na mostu svetova, stojim sam. Ispod mosta, reka odnosi sve. Po kamenju igra se voda, čudne iskre se prepliću u bezbrojnim fontanama kapi, koje boji mesec. Selo.
Zvezdana noć. Mesec polučetvrt, nestvarnu daje moć, dok iznad krovova plovi. Krovovi marčni, jedni na druge naslonjeni. Selo.
Sokaci ko šareni cvet, belasaju tesni i blatni, a kad mraz osvoji svet, tvrd put, odjednom postaju. Kuće, male, bele, iz njih sjaj zlatni, svetli svud okolo. Svetli rad ljudi, u kućama što spavaju, umorni i željni sna. Selo. Настави са читањем “SELO – Ljubodrag Obradović”