Видео сам и, наравно, одушевио се. Браво за Др.Наталију што се потрудила да великог песника представи читаоцима Форума Поезијесцг. Ја прилажем три песме о великану стпске модетне поезије, а истовремено и да популаришем ауторе тих песама.
Милоје Дончић
ДРАИНАЦ
За вратом ти мрачне службе, крпељи и црви
Кроз жиг гробни црни се Топлица
То је зато што си по своду звезданом ударао први.
У кавезу истом пева птица у оку убица.
На хоризонту амеба у црном луку спој
? колско звоно, перница, академска дечаци
Фосфорне шуме, празна барка, пиштаљка и строј
Картонска грађевина, крик и посмртни остаци.
У кутији празној туку се одела
Наспрам свих опела, гори твоја глава
Кроз ледени месец гледају се твоја чела
Један звук си за вечне тонове, Галаксија спава.
Боривоје Вукомановић
Радету Драинцу
Свира ти свирач на болној виоли
Улице нису тигу разабрале
А срце боли кад се драга воли
Месец кашље с торња катедрале.
ТуĂ°ином цвиле елегичне жице,
Усне ти љубе све цветне уранке,
И небом развејане препелице
И дуње ранке крушке караманке…
Риме ти теше бескучни другари
У завичају месечина труне,
Љубав даљине ко чежња не стари.
У души носиш акорде поразне,
болној виоли туга кида струне
Глад ти је бескрајна, руке вечно празне…
Миљојко Милојевић
ЕТО ,ТО САМ ЈА !
Свет пустоше зли фашисти љути,
Немањина прва жупа стара
Грца, пати, под бичем Татара.
Шум Топлице вале крви слути,
Ал Устанак угасити неће…
За рафале с Гавранове косе
Нико не зна ста тачно доносе:
Ил Слободу, ил несреће веће.
А Драинац, славни песник седи,
Са ропством се нипошто не мири,
Партизане и четнике мири,
Ал не вреди, ал не вреди…
Поштен песник истину не крије,
О издаји ,,Црне дане,, пише:
Од војводе, зле сврзимантије-
Од поп- Мике не може да дише.
Војвода му панаију спрема,
Каверна му болна плућа дуби,
Још Трбуње из свег срца љуби,
Ал му места у Топлици нема.
Залуд трагаш по леденој бури
Залуд питаш кобна црна тројко
Где је песник Драинац Радојко.
Он већ кришом за Београд жури
Изгнанику с рођеног огњишта,
Ни ампуле ни пилуле разне
Нису могле да помогну ништа:
Клонуле су ,,руке вечно празне,,.
Београдом бестија тортура
На сахрани – циничној паради,
Крст му носи недићевац млади!
Још се Рака у гробу претура.
Путујући кроз тамно беспуће
Записао је о себи шта зна:
,,И тигар и овца- ето, то сам ја!,,
Моћ, лет, узлет и горко клонуће..
Песме пишу и странци и наши,
Али барда, поету без премца,
Још ничија лира не надмаши,
Ни засени Змаја са Јастрепца!
Следбеници по духу и перу,
О песнику, о страсном боему,
О Драинцу часном прoleтеру,
Напишите најлепшу поему.
Док нам душман и луди и худи
Рог за свећу на батини нуди,
Дарујте је ојађеном роду
Бој да почне за златну Слободу.
Било би лепо ако би још неки песник приложио своју песму о Радету Драинцу, а и не само своју већи других песника који су своје стихове посветили овом врсном лиричару.
