SASVIM OBIČAN ČOVEK – Vlada V.

Loading

SASVIM OBIČAN ČOVEK

Draga moja… pričamo satima lagano… pričamo a ti ne čuješ moj glas…
I što nam duže naša priča plete misli naše … sve manje i manje se znamo….
Kao da priča… ti kilometri reči odlaze u provaliju moje gluposti.
A veruješ li ti u moju priču… veruješ li u moju prostu dušu…
Veruješ li da ovaj sasvim običan čovek …
želi da ti prenese jednu sasvim običnu poruku.

Poruku jaču od megatona čelika,
a tako slabu kao pahulju koja pada na tvoje lepo lice….
Poruku života… Prolaze minuti , sati, dani,
a mi smo sve dalje od nas samih…
Veruješ li draga moja u ljubavnu priču….
Veruješ li u moje prostodušno srce….
I čovek proste duše ima…srce svoje…ima i nadu svoju …

Želiš li da razumeš moje reči….moje reči imaju tugu…
Imaju sudbinu kapi vode Anđeoskih vodopada..kada se razbiju o stene…
Osećam bol sopstvenih reči…. Da li ćeš ikada saznati za mene….
Možda i prođeš pokraj mene…sa pogledom ponosne žene….
a ja …ja ću tada gledati u zemlju….zbog nemoći svoje proste duše…
…jednog sasvim običnog čoveka.

(C) Vlada V.

Оставите одговор

Your email address will not be published.