Tvoje ime
Svaki, dan, svaki čas, ja čekam poziv tvoj.
I stalno gledam u telefon svoj i prizivam tvoje ime na njemu.
A kada ugledam ime tvoje , mene obuzme sreća i tuga.
Sreća , što ti čujem mio glas , tuga što ti ne vidim lice.
Kada zazvoni telefon moj, i kada vidim ime tvoje.
Mene obuzme radost pregolema, što znam da postoji neko.
Neko, ko želi da i meni čuje glas, glas tužnog čoveka.
Glas, radosnog čoveka, koji ti se raduje, koji te čeka.
Ăeka da ga pozoveš u svoje carstvo
U nekoj zemlji samo nama znanoj, zemlji čudnoj.
Zemlji sagrađenoj našim beskonačnim pričama života.
Zemlji u kojoj samo ti i ja živimo, zemlji čuda.
I zato svaki dan, svaki čas, ja te čekam u zemlji čuda.
I čekam poziv tvoj!
© vlada.v
