У РАСКОРАКУ
Где је живот,
док стојим у раскораку
између судопере и шпорета ?
Лутају мисли
далеким пространствима.
Тамо где сам била
и тамо где никада нећу бити.
У један трен се стопи
и суза и смех.
Порушене илузије
замењујем новим
и нада у мени опстаје.
Где је живот,
док стојим у раскораку
између веш-машине и пегле ?
Прoleћу слике
неких дивних предела,
неких драгих људи.
Само један корак
човека од звезде дели
и само трептај ока
од пелена
до матурског одела.
… Полупознати насмејани лик
из огледала
говори намигујући:
Живот је баш ту,
док стојиш у раскораку
између снова и стварности.”
© Зорица_УЕ
