STRAH ME JE – Latinka Đorđević

STRAH  ME  JE…

Kruže  opipljive  aveti,
želeći da  kazne  sreću,
zagrljaj, strast,
tačku ispunjenja, radost.
Nadleće nezdrava magla,
goreće svetlo se gasi,
sve pometnju stvara.

Volela bih da budem
ispred vremena,
da sve ovo sanjam.
Najlepše trenutke dodira duše
okamenim  zvezdom  proklijalom
u  srebru.
Da poteče ljubav,
a miris spokoja
izmiri andjele i djavole.

Strah  me  je…
Da  ne prsne  duša
koja  daždi,
plavlja  od  perunike,
teža od sveca sa ikone,
čednija od vilinske neveste.
Strah  me  je..
Nejasne misli bistrim borbom
u  sutone  snene,
dok sadašnjost šiba i tebe i mene.

(C) Latinka Djordjević