MIRIŠE LJUBAV – Latinka Djordjević

MIRIŠE LJUBAV

Dve sjajne žiške,
mlečnu svetlost liju.
Osvetljen prozor, poručuje:
prekorači  prag,
zatvori vrata,
nasluti, šta se
u  neusnuloj noći  krije?

Senka  raznobojnih  karanfila,
oči  žene, svetlost
tuge njene, usne,
jasmin  mirisni,
radost toplog doma deli.

Noć miriše,
raspuklo nebo
noćas se kruni.
Žarna svetlost
sobu ozvezdala,
ispleten  venac poljubaca
na krilo pada,
izroneći sliku sreće
u  krošnji modrog  jorgovana.

Satkani koncem pauka,
zarobljeni u vremenu,
izgubljeni u trenu.
Ćutanje što traje
bol postide, nemoć,
glava  u naručju,
blaga drhtavica
zamućena sjajem
tvoga otkosa.

Orfej pesmu  na dlan,
zvončić izdiše,
sve na ljubav miriše.

(C) Latinka Djordjević