NEKA TE NEMA – Latinka Đorđević – Pročitano: 509
Postavljeno – 14. February 2006. g. @ 20:51:18 CET
NEKA TE NEMA
Neka te nema više za mene,
nek ne postoje ni uspomene,
ni dodir nežni
ni jutra snena,
neka, neka te nema…
Ne čudi se mojoj suzi u oku,
ne zameri mojoj bori na čelu,
ne smej se,
kada mi usne u grču podrhtavaju,
već znaj,
u tom trenu moja duša krvari.
Molim te ne dozvoli da osetim i vidim
zadovoljstvo na tvom licu
zbog postignutog cilja,
Ponizno molim ne ubijaj u meni
i onu zadnju klicu poštovanja !
Dozvoli mi, ako je to moguće
da pod okriljem ovog neba živim
dostojanstveno,
Ako mi pružiš ruku,
prošetat ću te kroz jedan vrlo lep,
i plodan život,
život pun ljubavi,
razumevanja
i poštovanja.
A do tada, ne uživaj
da svakim danom šetaš
po mojim ranama,
i bez tvojih koraka,
one su preveliko
breme za mene.
Znaš li možda,
šta je Šantić rekao?!
Ako ne znaš reci ću ti
” Ostajte ovde, sunce tudjeg neba
neće vas grijati kao što ovo grije,
gorki su zalogaji hljeba
gde svoga nema i gde brata nije!”
Nemoj, nemoj mi zameriti,
to bi bilo i previše lako¨!
Pokušaj da me shvatiš,
a to je, mnogo, mnogo teže.
I bojim se da ćeš tada kao i ja
u nekom kutku, ili u trenutku
kada je noć prepuna svitaca
i razigrane mesečine, zaplakati,
onako kao što znamo,
iz duše, tiho, polako…
Neka, neka te nema…
(C) Latinka Đorđević
