Postavio ljuba-trebotin. Procitano 1566
NEPREĆUTANA SEĆANJA – Latinka Djordjević 2007-04-20 22:10:22
NEPREĆUTANA SEĆANJA
Čuješ li, kako sumrak gasi
plavetnilo dana,
valjajući portret davnog sna,
talasima uzdaha. U meni se lome,
katarke potonulih ladja,
i mrse kovrdžave misli
dok zaneseno gledam,
zgusnuto nebo,
onako ošamućena,
osećanjem ovog proleća.
Glave zarivene u tvoje grudi,
slušam kako želja tutnji,
nestaje u nežnim rukama,
lutajući po meni
i mrklinu razgoni sa lica.
Punim grudima požudno udišem
miris sreće koja veje,
sejući klicu lepog
u klupko tela što se vole,
željno čekajući da isklija
sreća do svanuća.
Omadjijana
praskozornim rumenilom,
zagubljena istrošenim mislima,
izdubih bore veće.
Umorna, želim da prespavam
ne prećutana sećanja,
uz cvrkut slavuja,
koji najavljuju svitanje
na krilima umivenog Sunca,
uroneći u igru rose
rasutu po očima jutra.
Čuješ li
moje nemire?
