PREBOLEĆU – Latinka Djordjević

PREBOLEĆU

Dugački  pauk prede zamku
iznad  moje postelje.
Život  se lagano  obrušava,
ko stara  pećina. Podrhtava  suza,
kap  kiše u čašici
mirisnog  cveta.
Vetar  kovitla,
zrno  peska,
na  valu moje  duše
i  ostavlja  senku  kolebanja.

A Svet grlim,
Samo patnja golema
i  ljubav ko planina.
Ostavih  sebe
na  svim  mestima.
Srce rasuh,
ko pokidan djerdan,
po poljima.

Dve loptaste žarulje
žude za zemaljskim
velelepnostima,
i dragim andjelima.
Čežnja se rastapa.

Preboleću,
dok vinovo lišće,
ne počne,
da šara senke po pesku,
dok su mi ruke tople,
od  tvojih  poljubaca,
dok bol ne iščupa
sve iz korena.
Preboleću…

(C) Latinka Djordjević