22 MART… – Lepa Simić – Pročitano 980
Postavljeno – 21. March 2006. g. @ 19:54:29 CET
22 MART …
Sanjala sam,
nebo puno zvezda
i tvoj dlan,
zalepljen za moju ruku,
utapao se ispod moje kože.
Tvoj dlan,
a lice u obliku neke druge senke.
Nevoljo moja. Zašto.
Zašto, ćutiš u nekom mraku,
ko uplašena ptica.
Tog ‘ 22 marta’, tvoj osmeh
mogao se prevesti
na svim jezicima sveta.
Najlepši…
Ljubila sam tvoj glas,
tvoj glas što peva
u svim granama jutra..
Mogu da ispružim pogled
do tebe,
tu preko brda kamena
i taknem ti lice
zaboravljenom muzikom,
što nosi, reči setne…
Ali neću,
ti svejedno si
moj komadić Sunca
i moje najlepše Proleće,
koje je još tada
započelo u plamenu…
(C) Lepa Simić
