IZ DNEVNIKA MOJE MLADOSTI – Lepa Simić

IZ DNEVNIKA MOJE MLADOSTI

Od zvezda,
sliku sam ti kovala,
iz očiju –
ogledalo samoće polomila,
ruke sam ti punila malinama,
volela tvoj pogled crn,
izmislila božanske
puteve ljubavi …

A čelo ti je bilo
prepuno teških bora,
dok si svirao Betovena…

Znao si…
Sve grešne ljubavi
u jeseni zaćute.

Tišinom presečena,
ličila sam na prosjaka,
dok je u meni drhtala
ranjena košuta…

Opet jesen duva
u pijane mehove,
opet se vraćas
za docek prvih pahulja
i pitaš bojazljivo;
da li sam skinula omot sa svog
pitomog detinjastog srca…

Ostao si u meni,
spasila sam tvoje crne oči,
pokušaću…
Još jednom da te volim,
makar posle
mesec nosila u prstima
i tugu ostavljala
ispod neznanih prozora…

(C) Lepa Simić